Zapelo kod slotova: Nadzorni odbor Lufthanze odložio odluku o paketu državne pomoći

Frankfurt -- Nadzorni odbor Lufthanze odložio je donošenje odluke o spasilačkom paketu državne pomoći od devet milijardi evra (9,90 milijardi dolara), zbog uslova EU.Očekivalo se da će Nadzorni odbor na sednici završiti posao oko državne pomoći za spas kompanije, ali je Evropska komisija zatražila od Lufthanze da se odrekne šest slotova od ukupno 300 na aerodromima u Frankfurtu i Minhenu, gde drži dve trećine tržišnog udela, prenosi Rojters.Iz Lufthanze su naveli da će ovaj zahtev &quot;dovesti do slabljenja&quot; funkcije njenih matičnih aerodrome kao vazduhoplovnih čvorišta. &quot;Posledični ekonomski uticaj (takvog zahteva) na kompaniju i planiranu otplatu sredstava iz paketa stabilizacionih mera, kao i mogući alternativni scenariji, moraju se intenzivno analizirati&quot;, navodi se u saopštenju kompanije. Nadzorni odbor i dalje smatra plan spasavanja &quot;jedinom održivom alternativom za očuvanje solventnosti&quot;, poručili su iz Lufthanze. Najveći evropski avio-prevoznik u korona-krizi doživljava dramatičnu sudbinu, koju doduše deli s mnogim avio-kompanijama širom sveta, piše DW. Lufthanzin poslovni sistem propao je preko noći. Čak 95 odsto flote je na zemlji i umesto da kao nekad prevozi 350.000 putnika dnevno, danas prevozi 3.000. Zato se kapital firme topi kao sneg u proleće, a kompanija gubi na likvidnosti milion evra na sat. Sve to, povezano s padom kursa akcija, smanjuje tržišnu vrednost na berzi. Zbog toga postoji opasnost od ispadanja iz najviše berzanske lige Nemačke &ndash; Dax. Tu bi mogao da pomogne neki investitor &ndash; da iskoristi povoljnu priliku i pridruži se Lufthanzi. Ali pošto bi to u najgorem slučaju mogao da bude i neki kineski investitor, onda se ipak preferira nemačko rešenje, odnosno ulazak u sistem države. Lufthanza s tim ima iskustva, s obzirom na to da se država pre 23 godine u potpunosti povukla iz kompanije. No, uskoro će sigurno ponovo ima ti svoje ljude u bordu direktora. Potrajalo je dok se nije došlo do sporazuma. A usaglašavanje još nije gotovo. Za to vreme, Brisel je već uperio prst i zahteva da Lufthanza preda konkurenciji svoja poletno-sletna prava na aerodromima u Frankfurtu i Minhenu, piše DW. Ponovo će, kao i ranije, da bude žestokih borbi, jer su partneri u Berlinu za pregovaračkim stolom posvađani. Crvenu liniju za Lufthanzu povukao je njen šef Karsten Špor: državna podrška da, ali državno rukovođenje ne. Ni u vladi nisu jednoglasni. SPD, koji je u vladajućoj koaliciji, želi 25 odsto učešća plus jedan udeo u akcijama, a time i pravo glasa u donošenju odluka u preduzeću. No, to bi moglo da bude sprečeno &ndash; jer ulazak države bi zaista trebalo da posluži samo tome da se pruži podrška Lufthanzi u ovo burno vreme, za koje ona ne snosi odgovornost. A kad kriza prođe, onda bi se veoma brzo moralo razmišljati o povlačenju iz koncerna. Samo tu postoji još jedna začkoljica: niko ne zna kada će zaista za pandemiju moži da se kaže da je prošla. A niko ne zna ni da li će dosadašnji poslovni model i dalje biti atraktivan. Konture se doduše naziru: pored bezbednosnih, isto tako stroge će biti i higijenske kontrole. A to znači još više čekanja u redovima. Pritom mnogih poslovnih putovanja više neće biti, s obzirom na to da su se mnogi navikli na udobne video-konferencije, a firme ionako moraju da štede. To je jasno i pilotu Karstenu Šporu. Ponovo uspostavljanje vazdušnog saobraćaja će mnogo više da košta nego što će dobiti da donosi. Šef Lufthanze Špor se nada da će 2023. njegova flota da ima oko 100 aviona manje. Ali to je i dalje optimističan scenario, jer neće biti ni tako brzog izlaska države. Tim tempom ponovo smo kod Komercbanke. I tu je država nameravala brzo da istupi, ali akcije banke i dalje su u padu, a u Berlinu niko nema hrabrosti da proda udeo (u međuvremenu 15 procenata) i tako prouzrokuje enormne gubitke, piše DW.