Ivan Brkljač za B92.net: Tačka povratka - pomoć Srbima povratnicima

Kopaonik -- Program za cirkularne migracije Tačka povratka je organizacija koja je rođena 2018. godine na konferenciji "Talenti na okupu".Kako kaže Ivan Brkljač, direktor programa, kaže za B92.net, tada se kao glavna poruka iz dijaspore pokazala želja da se uspostavi organizacija koji će na nov način da komunicira sa našim ljudima u inostranstvu.Kako navodi, konferencija &quot;Talenti na okupu&quot; je prvi put održana na predlog predsednice vlade Republike Srbije Ane Brnabić, kako bi se talenti iz dijaspore i domaćeg društva okupili na jednom mestu. &quot;Godinu dana se radilo na tome kako bi to trebalo da izgleda, a osnivači Tačke povratka su Serbian city club, Serbian entrepreneurs i Naučno-tehnološki park&quot;, rekao je Brkljač. On navodi da organizacija direktno sarađuje sa Kabinetom predsednice vlade. Kako kaže, iz dijaspore dolaze ideje, predlozi, kritike, a oni, u saradnji sa Kabinetom predsednice vlade njihove probleme rešavaju. &quot;Nastalo je kao potreba dijaspore, odjeknulo je kod nas, a sada radimo na tome da napravimo jednu servisnu platformu koja će našim ljudima iz dijaspore dati sve informacije prilikom povratka&quot;, rekao je Brkljač za naš portal. Otkrio je da rade na programu koji bi za cilj imao umrežavanje dijaspore, kako između sebe, tako i sa srpskim društvom. &quot;Ciljeve postavljaju osnivači, to jest dijasporski klub, a onda se svi ti predlozi koji se, u komunikaciji sa dijasporom, pokažu kao potreba, iznose u Kabinetu predsednice vlade. Nakon toga, u skladu pod kojom jurisdikcijom ti problemi leže, rešavaju se sa ministarstvima, lokalnim partnerima&quot;, kaže Brkljač. Navodi kao primer saradnju sa Upravom carine, jer je iz dijaspore direktno došla inicijativa da se ukine prag da sve u iznosu od do 5.000 evra dolazi do oporezivanja kada se ljudi vraćaju uzemlju. Sada je to promenjeno, pa ako je neko od dve do 10 godina živeo u inostranstvu, prag je podignut na 20.000 evra, a ukoliko je živeo preko 10 godina, uopšte nema praga. To, kako kaže, pokazuje dinamiku odnosa dijaspore i države i organizacije. &quot;Dijaspora je prepoznala problem i iskomunicirala ga direktno, a vlada je, u skladu sa lokalnim partnerima koji je to trebalo da sprovedu u delo promenila tu uredbu&quot;, rekao je on. Primećuje da u zemlju žele da se vrate ljudi različitih profila. &quot;Šarenoliko je, imamo sve od neke emotivne nostalgije, do toga da ljudi koji osnuju porodice ovde imaju bolje rasprostranjene mreže podrške, bake, deke, prijatelji&quot;, rekao je Brkljač. Dodaje da ima i onih koji žele da im deca odrastaju u njihovoj rodnoj zemlji, sa srpskim jezikom. &quot;Ako pogledamo statistiku oko 50 odsto ljudi koji odlaze, uglavnom idu u Nemačku, Austriju i Švajcarsku, a ljudi koji se nama javljaju su iz anglosaksonskih sistema, Kanada, Amerika, čak i Australija&quot;, kaže. Brkljač kaže da ljudi koji žele da se vrate najčesće traže zaposlenje, i da će iz tog razloga, u narednih šest do osam meseci razviti platformu koju će i poslodavci i ljudi koji traže posao moći da koriste kao mesto gde će imati priliku da se povežu. &quot;Mnogi ljudi žele da se vrate, ali nemaju ideju kako da naprave prvi korak nakon toga. Tu mi kroz razgovor pokušavamo da shvatimo njih i da oni razumeju šta mi njima možemo da ponudimo&quot;. Kako kaže, glavna ideja Tačke povratka je da naprave organizaciju koja će biti sagovornik dijaspore, i ljudima koji žele da se vrate, ali i onima koji na drugi način žele da učestvuju u radu našeg društva, bilo da žele da dele svoje znanje ili ulažu u naše ljude.