U Srbiji svaka treća firma nema svoj web sajt

Beograd -- Prema nedavno objavljenom istraživanju, čak 46 odsto firmi u Srbiji nema ni jedan internet kanal.Ta privredna društva nisu prisutna na internetu. Nemaju web sajt.Prema zakonu, ona nisu u obavezi da imaju svoju internet prezentaciju. Mnoge firme, poput nekih manjih prodavnica nemaju svoje portale, jer komšije svakako znaju za njih. Međutim, u poslednje vreme veliki broj zanatlija se odlučuje da svoje usluge predstavi i u virtuelnom &quot;poslovnom prostoru&quot;. Do pre par godina samo najelitniji frizerski saloni su imali svoju web stranicu. Danas to više nije slučaj. Pa čak i vulkanizeri, majstori svih profila, preko interneta dobijaju većinu svojih mušterija. Interent prodaja &quot;iz fotelje&quot; je doživela vrhunac. Međutim, brojka od 46 odsto privrednih društava, koji navodi portal itrešenja.com, i dalje nas pozicionira na dnu evropske lestvice. Sličan procenat je i sa zemljama regiona. Kako je nedavno pisao Dnevnik, Agencija za privredne registre, u skladu sa Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika usvojenim prošle godine, ustanovila Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika preduzeća. Međutim, još uvek se ne znaju stvarni vlasnici svakog petog privrednog društva. Možda, upravo zbog ovih &quot;nevidljivih&quot; firmi imamo visok procenat firmi koje nemaju svoj sajt. To su uglavnom osnovana pravna lica za &quot;jednokratnu upotrebu&quot;.Ko želi uspešno da posluje, praksa je pokazala, svako privredno društvo mora da ima ima svoju &quot;ličnu kartu&quot; na internet nebu. Sajtovi danas mogu da se urade od 20 do 5.000 evra. Ko je vešt sa programiranjem, može i džabe, a ima i firmi koje to rade besplatno, samo što se privredna društva obavežu da kod njih održavaju svoj portal. &quot;U Srbiji uglavnom se prave tri vrste sajtova. Osnovini, prezentacioni imaju samo par strana i oni su po pravilu najjeftiniji. Složenije sajtove imaju firme koje se bave on-line trgovinom. Dok u treću grupu sajtova spadaju oni koji su tehnički složeni, a koriste ih velike firme, mediji, državne institucije. Velike firme znaju da zbog jednog proizvoda naprave sajt, koga promovišu par meseci, dok akcija traje&quot;, priča Đorđe Vojimirović, iz firme naklik.rs Prema njegovim rečima, firme tokom vremena nadogradjuju svoje sajtove. To je karakteristično za firme koje se bave trgovinom. Krenu sa 15 strana na sajtu, a onda tokom vremena mogu da imaju čak 700 strana. &quot;Svaki sajt mora da ima osnovne podatke o firmi, kontakt telefon, mejl, adresu firme, mapu gde se ona nalazi. Naravno treba da se navede čime se konkretno firma bavi. Šta ona nudi korisniku. Dobro je da ima uslugu i proizvod koji nude. Ne bi bilo loše da imaju i reference od korisnika. Uglavnom firme traže i da se objavi istorijat firme&quot;, kaže Vojmirović. Kako Vojmirović objašnjava, kada korisnik uđe na sajt, to je kao da je ušao u nečiju firmu.