Nemački šrafcigeri stradaju u borbi EU i Amerike

Keln -- Italijanski parmezan, španske masline, nemački alat… od danas su na snazi nove američke kaznene carine na proizvode iz EU.Carinski rat se vodi zbog subvencija divovskom Erbasu, ali stradaju pre svega mala preduzeća.Kakve veze imaju šrafcigeri iz sela u okolini Kelna sa spornim subvencijama za proizvođača aviona Erbas? Utoliko što i nemački proizvođači alata od danas podležu američkim kaznenim carinama od 25 odsto. One se dodaju na već postojec&#769;e u visini do 12,5 odsto. Nove carine su reakcija SAD na subvencije EU za proizvođača Erbas, koje je Svetska trgovinska organizacija (STO) proglasila neprihvatljivim. &quot;Potpuno je neprihvatljivo da se mali i srednji nemački proizvođači alata sada uvuku u ovaj sukob subvencionisanih vazduhoplovnih industrija&quot;, kritikovao je Mihael Klajnbongarc, predsednik Asocijacije industrije alata sa sedištem u Remšajdu. Tu, u srcu zapadne Nemačke, posluje posebno veliki broj proizvođača alata koji zapošljavaju ukupno 6.000 ljudi. Gore nego Bregzit Nove carine pogodile su ovu industriju posebno snažno &ndash; sa udelom od 8,5 ukupnog izvoza, SAD su najvažnije tržište za nemačku alatnu industriju koja je prošle godine ostvarila prodaju od nešto manje od pet milijardi evra. Mnogi stručnjaci pretpostavljaju da bi nemački alati &ndash; i pored visokog kvaliteta &ndash; sada u SAD mogli da postanu preskupi. &quot;Ovo c&#769;e jako pogoditi neke kompanije, posebno sada, kada ekonomija u Nemačkoj slabi&quot;, kaže Štefan Horst, izvršni direktor Asocijacije industrije alata. Posledice su gore nego posledice Bregzita, kaže Horst. Posebno za one koji su se usko specijalizovali za neke grupe alata. Jer, carine su usmerene samo na alate kao što su klešta, sekire, makaze ili šrafcigere &ndash; i odnose se samo na proizvođače iz Nemačke, ali ne i iz ostatka EU. &quot;Možda su ove selektivne carine reakcija na uspeh nemačkih proizvođača na američkom tržištu, a trenutni trgovinski sukob samo služi kao pogodan izgovor&quot;, ističe Stefan Horst. Međutim, kaznene carine koje je izričito dozvolila STO namerno su usmerene na pojedine sektore i regione &ndash; kako bi vršile politički pritisak. Ostali evropski izvozni hitovi, koji će sada imati dodatnu carinu od 25 odsto, uključuju italijanski parmezan i špansko maslinovo ulje. Preduzetnici koji proizvode u Nemačkoj naročito su ogorčeni &ndash; jer carinama nisu pogođene firme koji su proizvodnju izmestile u zemlje sa jeftinijom radnom snagom poput Poljske. Nada da će kratko trajati Da bi zadržale snažnu poziciju u Sjedinjenim Državama, kompanije slede različite strategije. U alatnoj industriji su saglasni da se carine ne mogu potpuno preneti na teret kupaca, odnosno da proizvodi ne smeju poskupeti za 25 odsto, naglašava Horst. Tako je kompanija Hazet sa sedištem u Remšajdu vec&#769; najavila da c&#769;e sniziti cene u SAD za 25 odsto kako bi ostala konkurentna. Ali ako carine trajno ostanu, vrlo je verovatno da se proizvodnja izmesti u zemlje koje nisu pogođene kaznom, upozorava Ralf Puč, šef firme Kinpeks: &quot;Ako radna mesta jednom odu u inostranstvo, verovatno se više nec&#769;e vratiti&quot;. Proizvođači se sada uzdaju u pregovaračke veštine nemačke vlade i Evropske komisije kako bi se izbegla dalja eskalacija. I nadaju se da c&#769;e trajanje kaznenih carina biti ograničeno. Jer, STO je vec&#769; presudila da je i američki Boing dobijao ilegalne državne subvencije. Međutim STO će tek na proleće odlučiti u kojoj meri bi bile opravdane carine EU protiv proizvođača iz SAD. Proizvođačima alata u Nemačkoj je prekipelo zbog subvencija avionskoj industriji. Kažu, najbolje da Amerika i Evropa jednom za svagda reše taj spor oko dve prestižne kompanije Boinga i Erbasa.script type='text/Javascript'>