Nezadovoljni proizvođači jabuka: Ubiraju plodove a ne znaju ni cenu, ni kupca

Kraljevo -- Ko god prođe pored plantaža jabuka Predraga Perišića, poznatog voćara iz Bukovice kod Kraljeva, taj zastane, pogleda i ostane zadivljen slikom koju vidi.Na svakom kalemu vidi se veliki rad vrednog voćara i dobrog domaćina koji je među prvima u kraljevačkom kraju pre desetak godina svojom šljivom, kruškom, jabukom, kao i drugim voćem otvorio vrata ruskog tržišta.&quot;Nije u pitanju samo rad, nego i velika novčana ulaganja u kvalitetne sadnice, zaštitna sredstva, mehanizaciju i znanje, svakako, bez čega nema savremene proizvodnje na većim posedima. Ako se još kupuje zemlja za kalemare, kao što sam ja to morao, jer nisam imao svoju, onda je sasvim jasno da su ulaganja u novcu i radu veoma velika&quot;, kaže Predrag. I umesto da ubira plodove velikog rada i investiranja, Predrag bar za sada nema rešenje za ovogodišnji rod jabuka, jer ih niko neće, piše Agencija RINA. &quot;Beremo jabuke ja, supruga i majka i još pet do deset radnika koje svakodnevno plaćamo po 2.500 dinara, plus hrana, a da ne znamo kome ćemo da prodamo voće i po kojoj ceni. Nikada nam nije bilo teže. Monopolisti diktiraju uslove otkupa i cenu i mi smo nemoćni da bilo šta učinimo. Do pre pet godina otkupom i izvozom voća u Srbiji se bavilo 520 izvoznika-firmi, udruženja voćara, a danas svega 13 i kod njih su, kako se to kod Srba kaže, i nož i pogača&quot;, veli Predrag. Državne mere ne idu na ruku najvećem broju voćara Po mišljenju ovog proizvođača mere Vlade Republike Srbije ne idu na ruku najvećem broju proizvođača voća u Srbiji, već prvenstveno malom broju velikih monopolista. Ovo se, pre svega, odnosi na prošlogodišnju vladinu odluku da izvoznici, u cilju sprečavanja reizvoza, moraju da imaju skladišta koja primaju minimum 500 tona voća, što je zatvorilo mogućnost poslovanja mnogim malim izvoznicima. &quot;Moje je mišljenje, a tako misli 90 odsto proizvođača jabuka, da ogromne probleme u srpskom voćarstvu može da reši samo predsednik Republike Aleksandar Vučić. Po svojoj prilici svi ćemo morati pred njegova vrata i da tu čekamo rešenje naših muka&quot;, zaključuje jedan od najvećih kraljevačkih proizvođača voća.Proizvođače jabuka stiže sudbina malinara Miloš Kostović iz kraljevačkog sela Dedevci pod jabukom ima oko četiri hektara. Za &quot;ajdared&quot; je našao kupca koji će mu za kilogram prve klase platiti 32 dinara, dok, kako kaže, s drugim sortama situacija je neizvesna. Nada se da će uspeti da nekako unovči najveće količine roda i tako pokrije troškove, jer o nekoj zaradi teško je govoriti. I dedevački voćar smatra da od malog broja velikih izvoznika potiču najveći problemi. &quot;To je pravi kartel kome bar za sada ni država ništa ne može. Moćan je i tu moć najveći broj voćara oseća na svojoj koži. Imam osećaj da nismo ni proizvođači, najmanje pregovarači, već neki najamni radnici koji radimo u tuđim voćnjacima i kalemarima a ne našim. Verujem da će nadležni shvatiti da ovo vodi uništenju srpskih voćara i seljaka, i da će preduzeti prave mere.U supotnom doživećemo sudbinu malinara&quot;, kaže Miloš. Ni Aleksandar Rakić, mladi poljoprivrednik iz Pekčanice kod Kraljeva, ne nada se nekoj zaradi od prodaje jabuka. Čak ozbiljno razmišlja da ih ove godine i ne bere, kao što nije ni prošle, jer nema račun. Berače je vrlo teško naći, iz godine u godinu sve teže, i ako bi se rad platio samo bi se, kako tvrdi, Aleksandar, uvećavali troškovi koji prodajom ne mogu da se nadomeste. On je već doneo odluku da voćarstvo definitivno zameni uzgajanjem ovaca. Bar su troškovi, ulaganja i rizik - manji.