Priča o uspehu Džefa Bezosa: Počeo na berzi a onda prepoznao potencijal interneta

Njujork -- Najbogatiji čovek na svetu, osnivač Amazona Džef Bezos, poslovnu karijeru započeo je na Njujorškoj berzi, ali je brzo uvideo potencijal interneta.Iako je na berzi imao dobar i siguran posao, sa velikom platom, brinući se za računarski sistem banaka i investicionih firmi, brzo je odlučio da se sa suprugom odseli iz Njujorka u Sijetl i započne nešto u tom pravcu.Poslovni plan Bezos je napisao u vožnji od Njujorka do Sijetla 1994. godine, a sve što je usledilo postavilo je stubove onlajn trgovine i mogućnosti interneta kakvog danas poznajemo. Počeci Kompanija Amazon.com je počela sa prodajom knjiga na internetu, a kasnije se proširila na široku ponudu proizvoda i usluga. Amazon.com danas je najveći prodavac na internetu, kao i svetski lider u pružanju usluga vezanih za serversku infrastrukturu, kroz njihov program Amazon veb services, piše portal Investitor.me. Kada se Bezos sa suprugom, koja je inače književnica, doselio u Sijetl, iznajmili su kuću. Upravo u iznajmljenoj kući Bezosi su i počeli sa onlajn radom 1995. godine. Sa još nekoliko ljudi, počeo je da razvija softver za elektronsku prodaju koji su ubrzo završili i testirali. Biznis-plan već su imali, a prodavali su knjige putem interneta. Bilo je to idealno vreme za počinjanje takvog posla, jer konkurencije skoro da nije ni bilo. Internet je tek ulazio na velika vrata sa svim svojim mogućnostima. U prvim danima, počele su da stižu narudžbine za knjige. Posao je iz svoje kuće i garaže preselio u krug fabrika, gde je iznajmio jedno skladište, ali i poslovne kancelarije. Na ukupnoj površini radnog prostora od 120 metara kvadratnih, Bezos je počeo stvaranje svog carstva. Samo nekoliko dana posle preseljenja firme, Bezos je započeo saradnju s Jahuom, a narudžbine su počele da stižu u velikom broju. Za manje od godinu dana, imali su već u jednom satu čak 100 narudžbina knjiga. Zanimljivo je i to da je jedan od zaposlenih postavio zvono koje se oglašavalo svaki put kada bi neko naručio knjigu. Kažu da je zvono u početku predstavljalo veliku radost, a kasnije je izluđivalo sve zaposlene jer je neprestano zvonilo. Pionirski potez Jedan od pionirskih poteza Amazona bila je i mogućnost da potrošači ocenjuju knjige na Amazonovom sajtu. Nikome nije bilo jasno zbog čega to Bezosu treba i zašto je to omogućio, računajući na to da potrošači neće kupiti one knjige koje nemaju dobre ocene. Međutim, Bezos nije tako mislio. Smatrao je da to samo može poboljšati prodaju, jer drugi potrošači na taj način pomažu onim potencijalnim da se lakše odluče za kvalitetnu robu. Tako prodaja može samo da raste. Pokazalo se da je Bezos i ovaj put bio u pravu. Kada su 1997. godine i druge kompanije počele da prodaju robu putem interneta, mnogi su se pitali hoće li se Amazon održati. Međutim, on je postao još jači. Izbegnut porez Bezosova odluka da započne posao sa maloprodajom putem interneta poklopila se sa odlukom američkog Vrhovnog suda da upravo takvi trgovci ne moraju plaćati porez na promet u državama u kojim nisu i fizički prisutni. Amazon je 2001. godine postao profitan, a posao se širio velikom brzinom. Vrtoglav rast onlajn carstva Amazon.com je pionir elektronske, odnosno onlajn kupovine, a Bezos je njime udario temelje interneta kakav danas poznajemo. Zanimljivo je i to da je Bezos bio jedan od prvih akcionara koji je uložio u Gugl. Uložio je 250.000 dolara 1998. godine, da bi ta investicija donela vrednost od čak 3,1 milijardu dolara. Takođe, uložio je u jednu istraživačku firmu koja se bavi izučavanjem toga kako se može zaustaviti ili usporiti proces starenja. Bezosov Amazon je danas najveći svetski prodajni sistem na internetu. Zahvaljujući tome, 27. jula 2017. godine, Bezos je postao najbogatiji čovek na svetu sa bogatstvom tada procenjenim na više od 90 milijardi dolara. Danas, dve godine kasnije, Forbs njegovo bogatstvo procenjuje na više od 113 milijardi. Vrednost Amazona, bazirana na ceni akcije, iznosi preko 900 milijardi dolara.