Žetva suncokreta: Poljoprivrednici nisu zadovoljni prinosima

Pančevo, Novi Sad -- Žetva suncokreta je u toku, a uskoro će krenuti i žetva soje. U prolećnoj setvi te uljarice posejane su na po 220.000 hektara.Poljoprivrednici iz Banata, gde je suncokreta posejano najviše u odnosu na druge delove pokrajine, nisu zadovoljni prinosima, koji su ispod tri tone i kreću se oko dve i po tone.Generalno, zemljoradnicima ne odgovara ni konačna otkupna cena koju je ponudio najveći domaći otkupljivač &ndash; 29,5 dinara kilogram, po kojoj će, nema sumnje, i druge uljare plaćati novi rod. Ni izbliza neće biti suncokreta kao lane, kaže Jovan Njegovan iz Poljoprivrednog udruženja Pančevački ratari. Visoke dnevne temperature &quot;sušare na otvorenom&quot;, dodaje, spržile su suncokret na njivama. &quot;Na oranicama gde je vlažnost zrna bila 30, za svega nekoliko dana je spala na između šest i osam, i to je prepolovilo rod&quot;, kaže Njegovan. On dodaje da je novi standard za vlažnost zrna devet, što ratarima još više kvari račun. Njegovan podseća i da je lane suncokret koštao u žetvi 30 dinara, a kada je požnjeven, kilogram je bio dinar skuplji. Ovogodišnji rod trebalo bi, po njegovom mišljenju, da košta najmanje 40 dinara. &quot;Otkupna cena od 29,5 dinara predstavlja ucenu, s kojom nećemo moći da podmirimo ni polovinu direktnih troškova proizvodnje, i to uljare znaju, kao što znaju i da novi rod moramo predati jer domaći ratari nemaju kapacitete za lagerovanje zrna&quot;, kaže Njegovan. Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin smatra da su poljoprivrednici u nezavidnom položaju baš zbog toga što nemaju gde da čuvaju suncokret. &quot;Nema sistemskog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za proizvođače i za trgovce&quot;, kaže Galetin, smatrajući da te dve strane treba da se uoči setve dogovore o ceni koštanja. Prema njegovim rečima, dogovor dveju strana u lancu proizvodnje potreban je i radi dalje setve te uljarice, jer u suprotnom neće biti suncokreta na njivama. On podseća na to da je 2012. godine kilogram suncokreta bio čak 56 dinara, što je te godine uljarima bilo skupo, pa su tada oni bili nezadovoljni. Ali se već narednih godina ta cena polako spuštala. Koliko će stajati soja, čija žetva predstoji, ne zna se pouzdano, osim što postoje spekulacije o tome da će biti dinar jeftinija nego lane &ndash; 35 dinara. Poljoprivrednicima ni ta cena nije prihvatljiva jer imaju račun da bi kilogram zrna soje trebalo da košta najmanje od 45 dinara pa naviše. Lanjske soje nemamo mnogo na zalihama, kaže Galetin, i dodaje da ratari ne treba da trguju sojom odmah posle žetve već da čekaju. Soju, naglašava, naši ratari imaju uslove da čuvaju i neka prate berzanska kretanja i rod prodaju kada im cena bude odgovarala. Spekulacije o tome da će kilogram novog zrana soje biti 35 dinara pomalo su neočekivana. Žetva soje ne sledi samo kod nas već i u svetu, pa će od svetske cene zavisiti i domaća.