1. Moja supruga je biolog. Poslednjih 6 godina radi na projektu ciji je cilj komercijalizacija procesa za koriscenje veceg broja vrsta algi za proizvodnju vodonika. Tehnologija postoji, bioloski process je odavno poznat i dobro ispitan, komercijalni aspekt se sada istrazuje. Uz to radi se naveliko na genetskom inzerenjingu bakterija koje mogu da proizvode vodonik kroz metabolicke procese ali na licu mesta.

    Vodonik, kao i fosilna goriva, moze da se cuva na duze vreme. Struja ne moze. Samo jedan pad energetske mreze koji bude trajao nedelju dana ce osvestiti mase... Terorizam, prirodna katastrofa (zemljotres), elektormagnetna oluja od sunca. Ima puno raznih mogucnosti. Bez adekvatnih rezervi korisne energije opstanak moderne civilizacije je pod znakom pitanja.
    (Niko kao ja, 3. decembar 2020 17:58)

    # Link komentara

  2. A da vodonik dovedes do stanja za sipanje, ode tolika kolicina struje, da bi mogao vecu kilometrazu prece nego na vodonik.
    (Slovenac, 02. decembar 2020 10:51)

    Nije baš tako, a prostora za napredak je mnogo, da se ulagali upola koliko u baterije već bi bili ispred.
    Ovo je jedina budućnost, ne razumem zašto se ne bave time i ne batale teške, skupe i prljave baterije.
     (N, 3. decembar 2020 08:35)

    # Link komentara

  3. Prodje Mirai, pocne kisa.
    Ako prodje vise njih - pljusak
    (iks, 2. decembar 2020 22:17)

    # Link komentara

  4. @posmatrac - covece pa imas brze punjace na kojima auto "doda" 300 km dometa za 15-ak minuta (V3 teslinih punjaca i Model 3 ili novi Taycan na 800V punjacu).
    Problem je da se i na brzim punjacima, nakon sto se baterija dopuni do 60-ak %, brzina punjenja drasticno usporava, tako da naprimer ta Tesla doda 300 km za 15-ak minuta a narednih 200 doda za 45!
    Zato je poenta pri duzim putovanjima vise kracih zaustavljanja.
    Za sad tu jedino Tesla objasnjava kako se to radi.
    Od severa Norveske pa do Plovdiva imate superpunjace. Kod nas su dva, kod Ikee i kod Aleksinca. Kad god naidjem uvek ima neka Tesla (svedske, turske, norveske, portugalske tablice)
    (Za posmatraca, 2. decembar 2020 21:20)

    # Link komentara

  5. Tvoj link baš ne kači moj komentar!
    Prednost hidrogena - pravi efikasnu struju a "otpad" je voda. Sve ostalo je problem. Ali! - zato sam i počeo sa uparivanjem. Nuklearke prave toplotu. Ona sada postaje samo struja. Još je termički efikasnije da se pravi prvo (ko-generacija) hidrogen tom toplotom (od vode) a ostatak toplote u struju. To eliminiše osnovnu mana hidrogena sada: skup da se napravi. Kogeneracijom u nuklearki NIJE. Naprotiv.
    Pored toga dobro si naveo: i kompresija je problem. Ali dok u prvom komentaru nije bilo mesta posle sam naveo inovativne kompresore koji izvesno već postoje i rade. Dakle i za to nema nikakve neisprobane tehnologije "iz budućnosti". Dakle onda se samo radi o uparivanju sistema proizvodnje i potrošnje, ono što su nafta i struja odavno izvele. Ovako sada ko da napravi energanu koja pravi hidrogen i - šta će s njim? Ko da napravi ove kompresore masovno - kad nema hidrogen-cevovoda i pumpi? Najzad i skupa kompresija se isplati ako potrošaču daje autonomiju i brzinu punjenja. Dvostepena kompesija inovativnim kompresorima daje šta treba kolima za par kilowata po kilogramu. Dakle tehnologija je tu i radi. Fali voljni skok - ovo što je za baterije urađno pa je bljesnuo ovaj Mask-fenomen...
    Pročitaj opet moje komentare - oni pobijaju svih 5 navedenih mana tvog linka. Pobijaju bolje ili bar jednako kao struja i nafta a ekološki bolje. Nafta mora da se menja, struja nije gorivo i ne rešava (ili ne dobro) sve, tako da je H2 gorivo budućnost...
    (Helios, 2. decembar 2020 19:55)

    # Link komentara

  6. @Helios: ti pricas o necemu, sto je jos u povojima, i totalno nespremno za masovnu proizvodnju. A realnost je ovo: [link]/
    (Slovenac, 2. decembar 2020 18:30)

    # Link komentara

  7. I treći put: nemaju nikakvu perspektivu za automobile, ali imaju za teške mašine, poljoprivredne i građevinske, za brodove... zbog čega verovatno Tojota i istrajava na vodoniku.
    (Joca, 2. decembar 2020 17:29)

    # Link komentara

  8. sve dok ne bude čovek mogao da sipa vodu u auto i da vozi od vodonika nema nista ...

    posto od auta na nuklearni pogon nema ništa zbog balvana koji voze, opasnosti od eksplozije i zaštite ,,cenjene"ž.sredine ....
     (profesor Dušan, 2. decembar 2020 16:57)

    # Link komentara

  9. Sećam se da je komšija na svom kombiju ugradio da radi preko vodonika pre jedno 15god možda i više. Uvek je nešto popravljao dok jedan dan se nije čula eksplozija. Izletimo ćale i ja, sva sreća ostao je ne povređen.
     (Taurunum, 2. decembar 2020 16:39)

    # Link komentara

  10. Imaju i voleo bih da u automobil ugrade mali generatorna vodonik, el. energije koji bi u odedjenom trenutku dopunjavao baterije automobila ako ovaj nije u mogucnosti da ih doouni nege uz put a i to ponovno punjenje baterija traje previse a tehnoligija taj problem ocigledno ne moze da resi.
     (Si, 2. decembar 2020 16:32)

    # Link komentara

  11. Slovenac, zvezdarac, evfreak...
    Niste pazili na času. Jonski kompresori, elektrohemijski, adsorption–desorption - svi bez pokretnih delova; efikasnost veća nego mehanički. Pohranjivanje kao metal hidrid, ili hidrogen ali u karbonske nano-cevi... Tehnika stalno napreduje.
    Što se tiče struje težina baterija i brzina punjenja ostaju težak problem. Već sada bi se sve moglo izvesti na hidrogenu da je bolje nego i nafta i struja. A uz nuklearke koje kogenerišu hidrogen i da je sve puno jeftinije...
    (Helios, 2. decembar 2020 16:11)

    # Link komentara

  12. ne znam sta je buducnost, ali sigurno znam da nisu baterije!! za 20 i kusur godina nisu se pomakli 3% u proizvodnji autonomije baterija, ali se forsiraju zbog Americkog lobija, kakav Mask, Dzobs i ostale maskote, zna se ko stoji iza tih kompanija, cim se neko usprotivi, odmah se udaraju sankcije, forsirace Struju do kraja i pumpati joj vrednost na berzi sto je realno suludo, nema nista prostije nego napraviti auto na elektricni pogon, neuporedivo lakse nego tradicionalni, svaka iole veca kompanija vec sada ima gomilu vozila u ponudi, popularni su jer su punjacke stanice bile jeftine, ali vec postaju skuplje i od goriva, plus domet im je " realnih " 250- 300 km, u Francuskoj preko 20 eura kosta punjenje, posle toga opet na punjac od 1 i po cas ili kucna uticnica 12 sati.. sto ih bude vise na putevima, cena eksploatacije ce biti proporcionalno veca.. inace nista se ne cini po pitanju ekologije prelaskom na baterije..opet se spaljuje da bi se dobila struja..
     (magla svuda oko nas, 2. decembar 2020 16:06)

    # Link komentara

  13. Cak misim i pre ngo EV ..
    (C i n i k, 2. decembar 2020 15:54)

    # Link komentara

  14. Kao sto svi znate Ljudska civilizacija mora da predje ne obnovljive izvore i to je da kazem ajde, dugotocan plan. Kratkorocno baterija je vec pobedila. Goriva celija nije potpuno ispala iz igre ali je definitivno teza i skuplja opcija. Verujem da ce se primenjivati u Masovnom transportu ljudi i robe, individualno baterija svakako. Tu su se ulozili veliki novci i napredak je ocigledan. Vec 2025 se ocekuje drastican pad cene i povecanje kvaliteta istih.
    Proizvodnja vodonika to jest skladistenje viska elektricne energije u vodonik je Industrijski poduhvat na drzavnom nivou a to se nece desiti brzo. Investirati u pogone za proizvodnju vodonika pored elektrana (svih vrsta) pogotovu nuklearnih je na dugackom stapu, nece to skoro ali ipak mislim da ce se desiti. Ukoliko se ne desi neko genijalno otkrice u nauci a to je vec SF.
    (EZeljko, 2. decembar 2020 15:51)

    # Link komentara

  15. Baterije treba da budu standardizovane za svaki EL. Automobil a umesto stanice za punjenje treba biti stanica za zamenu i to je to za sada dok nzko ne izmisli nesto bolje.
     (Aleksa, 2. decembar 2020 15:36)

    # Link komentara

  16. Ako nemaju plivajuci onda imaju buducnost.
     (oscar, 2. decembar 2020 15:32)

    # Link komentara

  17. Vazduh (ne atmosfera) je 21% O2(kiseonik) i 78% N2(azot). Azot i vodonik nisu baš prijatni u savezu. Vodonični motor ne izbacuje samo vodu, ako je atmosferski. Kiseonik i vodonik da, ali imati ta dva gasa u zasebnim rezrervoarima u putničkom vozilu!!!????
    (milan, 2. decembar 2020 15:08)

    # Link komentara

  18. 15.000 kosta manje od predhodnog modela.
    Tako kazu u Nemackom casopisu auto motor und sport
     (g, 2. decembar 2020 14:53)

    # Link komentara

  19. Nema, sem ako se time ne pozabavi Elon!!!
     (autošovinista, 2. decembar 2020 14:15)

    # Link komentara

  20. Nemaju.

    Da bi se proizveo vodonik (jer čist vodonik ne postoji na zamlji već se dobija iz vode ili izdvajanjem iz prirodnog gasa) troši se ogromna količina energije. Onda se ponovo iz vodonika energija dobija u obliku električne energije u samom vozilu.
    Plus je čuvanje tog vodonika izuzezno skupo, zahteva skupe instalacije, opremu itd. i naravno energiju da bi se sabio na pritisak od 300-700bar na koliko se čuva u rezervoaru vozila.

    Procena je da od 100% energije koje na početku ima izvor, na kraju se koristi oko 30% za pokretanje tog vozila u koje se "sipa" vodonik.

    Kad bi energija za proizvodnju vodonika kao goriva za vozila bila "zelena", onda bi to imalo nekog smisla, u kontekstu čiste energije. Međutim, u tom slučaju bi uložena "zelena" energija pametnije bila upotrebljena za proizvodnju struje radi punjenja baterija u vozilima (i efikasnije bi bio zaokružen ceo krug proizvodnje/potrošnje energije za kretanje vozila).

    Prosto, nepraktično i neisplativo.
    (zvezdarac, 2. decembar 2020 11:54)

    U suštini si u pravu. Ali bliska budućnost je u diverzifikaciji goriva, jer ako se mora smanjiti potrošnja fosilnih goriva, ni jedno drugo gorivo ili energija ne mogu u tom periodu zadovoljiti zahteve tržišta sami, nezavinso od drugih.
    Mislim da se prerano odbacuju sus motori, jer metan i tng imaju još šta da kažu po pitanju ekologije, a uvek postoji i opcija hibrida u kombinaciji sa ovim gorivom.
    (maxy, 2. decembar 2020 13:43)

    # Link komentara

  21. Sreca pa na solarnu energiju nikad.nece biti...a zna se i zasto xD
     (^_^, 2. decembar 2020 13:41)

    # Link komentara

  22. Meni je ovo lep auto posebno enterijer
    (fensi_lik_vracar, 2. decembar 2020 13:39)

    # Link komentara

  23. Аутомобилска индустрија иде скроз погрешним путем, што се тиче тих батерија. Уместо да их праве да се брзо ваде и мењају, они иду на допуну која траје читаву вечност. Или треба ићи на кондезаторе који се брже пуне, можда чак и бежичним путем.
    (Огњен, 2. decembar 2020 13:35)

    # Link komentara

  24. Automobil na vodonik je zapravo kompletno elektricni automobil sa malom baterijom, kojoj je dodata gorivna celija i rezervoar za vodonik. Problem je sto je su celija i rezervoar skupi i teski. Tako da vise ima smisla napraviti elektricni auto i dodati mu generator na TNG ili benzin nego vodonicku celiju. Cak i da je struja besplatna proces i transport vodonika kosta jer ga je jako neprakticno drzati u rezervoarima. U praksi ce se vodonik praviti od besplatne struje kada je vetroelektrane i suncane elektrane prave vise nego sto mozemo da potrosimo u tom trenutku. Taj vodonik ce se verovatno koristiti za vozove i brodove, a ne na automobile, jer je tu lakse resiti logisticke probleme. S obzirom na to kako padaju cene baterija i kako se ocekuje da se pojave nove vrste baterija, realnije je da ce se masovnije preci na baterije nego na vodonik.
    (T, 2. decembar 2020 13:14)

    # Link komentara

  25. Punjenje baterija na elektricnim automobilima, cine ih potpuno neupotrebljivim za iole duza putovanja. Jedino putovanja u do daljine od 2/3 autonomije voznje imaju smisla, ali stajati par sati u mestu da se uz pomoc "brzog punjaca" napune baterije, ubija ideju za putovanjem. Samo po gradu. Svako ce pre iznajmljivati vozilo u gradu gde doputuje, nego putovati elektricnim automobilom.
    (Posmatrac, 2. decembar 2020 13:07)

    # Link komentara

  26. Preporucujem svima da procitaju komentare @zvezdarac i @Slovenac, tu je napisana sustina.
    Razvoj baterija je neminovan!!! Sa ili bez EV, zasto to ne iskoristiti? Infrastrukturu vec imamo( visokonaponska mreza, niski napon u kucama/garazama)
    Vodonik zahteva ogromna ulaganja u razvoj i infrastrukturu a bezbednost ce uvek biti problematicna. Za vozove, brodove, tesku masineriju verovatno ima perspektivu kao ekoloska alternativa. Ali nema mnogo zemalja koje to mogu da priuste...
    (evfreak, 2. decembar 2020 12:45)

    # Link komentara

  27. Vozila na vodonik su jedina prava alternativa sadašnjim vozilima. Vozila na baterije nisu prava alternativa zbog vremena punjenja i odnosa masa/kapacitet. Zbog toga se i ovoliko forsiraju, naftaški lobi i druge interesne grupe ne žele pravu alternativu nafti.
    Svojevremeno je bio pilot projekat u Kaliforniji gde je razvijena mreža pumpi za vodonik, a honda je razvila automobil. Projekat je imao uspeha ali je naprasno sve preuzela neka kompanija koja ga je ugasila. Kasnije se ispostavilo da iza toga stoji konzorcijum naftnih kompanija.
    Svi koji pišu da je proizvodnja tečnog vodonika neisplativa nemaju osnovna znanja o tome nego su negde čuli nešto o tome pa sad kao znaju. Proizvodnja i transport nije ništa manje efikasan od proivodnje i prerade nafte. Već sada se, kao nus proizvod u industriji, proizvede tečnog vodonika dovoljno za 10% svih automobila na svetu.
    (Zacvo, 2. decembar 2020 12:44)

    # Link komentara

  28. Ovo je buducnost. Baterije su privremene. To naftasi dobro znaju, zato se o vodoniku i ne govori...
     (Kratak spoj, 2. decembar 2020 12:10)

    # Link komentara

  29. Ovo je buducnost a ne Tesla i baterije.
    BMW 15 godina saradjuje sa Toyoyom na ovim agregatima.
    Kada izadje nova 5 iz BMW sa agregatom na vodonik ... joj.
    (Ajme, 2. decembar 2020 12:09)

    # Link komentara

  30. Zasto se visak struje iz elektromreze kad je niska potrosnja nocu, ne bi koristio za proizvodnju vodonika? naivno razmisljanje ali stvarno me zanima
     (lenstina, 2. decembar 2020 11:55)

    # Link komentara

  31. Nemaju.

    Da bi se proizveo vodonik (jer čist vodonik ne postoji na zamlji već se dobija iz vode ili izdvajanjem iz prirodnog gasa) troši se ogromna količina energije. Onda se ponovo iz vodonika energija dobija u obliku električne energije u samom vozilu.
    Plus je čuvanje tog vodonika izuzezno skupo, zahteva skupe instalacije, opremu itd. i naravno energiju da bi se sabio na pritisak od 300-700bar na koliko se čuva u rezervoaru vozila.

    Procena je da od 100% energije koje na početku ima izvor, na kraju se koristi oko 30% za pokretanje tog vozila u koje se "sipa" vodonik.

    Kad bi energija za proizvodnju vodonika kao goriva za vozila bila "zelena", onda bi to imalo nekog smisla, u kontekstu čiste energije. Međutim, u tom slučaju bi uložena "zelena" energija pametnije bila upotrebljena za proizvodnju struje radi punjenja baterija u vozilima (i efikasnije bi bio zaokružen ceo krug proizvodnje/potrošnje energije za kretanje vozila).

    Prosto, nepraktično i neisplativo.
    (zvezdarac, 2. decembar 2020 11:54)

    # Link komentara

  32. Nije mi jasno zasto se drugi proizvodjaci ne bave ovom tehnologijom?
    (bikcina, 2. decembar 2020 11:52)

    # Link komentara

  33. Samo ovo je budućnost. A sadašnja "ekologija" je glupost.
    Velike su prednosti struje ali i mana: dobra je za odmah, mnogo teže da se čuva. Struja je problem i kao ukupni sistem - za sav prevoz na struju treba baš mnogo struje.
    Gorivo je tu mnogo bolje - čuvaš puno energije u malo tečnosti, trošiš kad ti treba prelazeći veliko rastojanje. Gorivo i kao globalni sistem jeste glomazno i skupo ali eto vidimo na primeru nafte može da se izvede. A geološke teorije nafte su dovedene u pitanje. Stara teorija o tome da se nafta stalno pravi protokom naniže bio-materijala opet ima vrednost. Dakle biće je - ili ipak neće? Što pravi uglen-dioksid to je OK - nikad ga planeta nije imala ovako malo. Ipak ni benzin ni dizel nisu dobri i vodonik je ekološki mnogo bolji, a i struja.
    Ali vodonik kao zamena je skup da se napravi, prenese i sačuva?! A struje već nema dovoljno?! A ugalj i reke su već skroz iskorišćeni?!
    Odgovor je samo jedan: torijumske nuklearke sa kogeneracijom hidrogena. To daje i struju i hidrogen, i to bezbedno, u malim postrojenjima i minimalnih otpadaka. Daće dovoljno vodonika za vozila budućnosti: na vodonične ćelije, lako elektro-hibridizovana. Brza, startna, tiha, čista, pouzdana, jeftina.
    Srbija je izgubila 22 godine u tripu "sve po EU, sve za EU" umesto da je odmah išla na par klasičnih nuklearki i uz njih počela razvoj torijumskih. Uran i Torijum imamo, prebacimo sve od mopeda do traktora i kamiona na struju i hidrogen. Ugalj i nafta samo za hemijsku industriju.
    (Helios, 2. decembar 2020 11:52)

    # Link komentara

  34. Ako imaju, to znači da "naš" jadarit nema...
    (Rodion Gataulin, 2. decembar 2020 11:44)

    # Link komentara

  35. Naftasi sprecavaju razvoj infrastrukture. Da se ne lazemo, potrajace.
    (True, 2. decembar 2020 11:41)

    # Link komentara

  36. Bosch ulaže u razvoj ovog pogona, mada više za kamione.
     (w, 2. decembar 2020 11:35)

    # Link komentara

  37. Ovo je prva liga, kakav Tesla i raspale baterije,
    pa ko ce da proizvede toliku struju i posle reciklira baterije.
    (Kapetan Mo, 2. decembar 2020 11:15)

    # Link komentara

  38. Moj gospodar vozi ekološke automobile, na struju i vodonik.
    (Milan_PT, 2. decembar 2020 11:10)

    # Link komentara

  39. Genijalno
    (shomić, 2. decembar 2020 10:53)

    # Link komentara

  40. A da vodonik dovedes do stanja za sipanje, ode tolika kolicina struje, da bi mogao vecu kilometrazu prece nego na vodonik.
    (Slovenac, 2. decembar 2020 10:51)

    # Link komentara

  41. Samo motori sa unutrašnjim sagorevanjem imaju budućnost u narednih 50 godina.
     (Ankh, 2. decembar 2020 10:42)

    # Link komentara

✕