Da li treba dodatno ograničiti brzinu na auto-putevima i u gradovima?
Neke evropske zemlje su smanjile maksimalnu dozvoljenu brzinu na auto-putevima na 100 kilometara na čas i ograničile brzinu na 30 kilometara na sat u gradovima.
Izvor: B92, RTS
Od ukidanja vanrednog stanja – za samo tri nedelje – na putevima Srbije dogodilo se, prema podacima MUP-a, 1.450 saobraćajnih nesreća.
Poginule su 23 osobe – 11 vozača, 4 pešaka i 8 biciklista i motociklista.
I vikend za nama obeležile su teške saobraćajne nesreće u kojima su stradale čitave porodice. Sudeći po statistici, gotovo svakodnevni apeli da se poštuju ograničenja brzine i uslovi na putevima nemaju baš veliki uticaj na učesnike u saobraćaju.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da su se svi učesnici u saobraćaju tokom vanrednog stanja navikli na manji broj vozila i manji broj pešaka.
"Sada se polako vraćamo u normalu. Moramo da shvatimo da od nervoze, žurbe, neke ljutnje u saobraćaju ne možemo da imamo nikakvu korist već samo štetu", rekao je Okanović za RTS.
Među stradalima je čak osmoro vozača dvotočkaša.
"Početak sezone je uveliko u jeku i sa dolaskom lepog vremena sve je više dvotočkaša, zato molim vozače automobila, autobusa i kamiona da obrate pažnju na njih, da shvate da su oni takođe tu u saobraćaju i da su potpuno ravnopravni učesnici i molim sve vozače pre svega motociklista radi da kada god skreću, kada god se polukružno okreću ili prestrojavaju da uključe žmigavac", poručio je Okanović.
Primetan je i veći broj čeonih sudara, a Okanović navodi da su prelasci na levu stranu kolovoza jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nesreća.
"Vozila prelaze na levu stranu iz više razloga – gledanje u mobilni telefon, pokušaj preticanja, zdravstveni problem vozača", ističe Okanović i dodaje da se jako teško izbegavaju takvi sudari, ali da ukoliko se koriste sigurnosni pojasevi i na prednjim i na zadnjem sedištu velike su šanse da se preživi čeoni sudar.
"Posebno skrećem pažnju roditeljima da se nipošto ne igraju životima svoje dece, već da vežu dete sigurnosnim pojasem i da ukoliko je niže od 135 centimetara prevoze dete u bezbednosnom sedištu", zaključio je Okanović.
Da li je rešenje smanjenje maksimalne dozvoljene brzine?
Neke zemlje u Evropi smanjile su brzinu na auto-putevima na 100 kilometara na čas i ograničile brzinu na 30 kilometara na sat u gradovima, a Okanović kaže da države koje imaju najbolje rezultate u oblasti bezbednosti saobraćaja u Evropi su upravo one koje imaju niža ograničenja – Švedska, Norveška, Velika Britanija.
"Tamo su ograničenja na auto-putevima 110, odnosno 112 kilometara na čas. U mnogim gradovima postoji inicijativa da se dozvoljena brzina smanji na 30, odnosno 40 kilometara na čas. Međutim, tu je prosto pitanje gde naći balans između rizika i nekih drugih potreba za efikasnim odvijanjem saobraćaja", naglašava Okanović i dodaje da ukoliko se takva inicijativa bude razmatarala struka će dati svoj odgovor.
Da li u Srbiji treba dodatno ograničiti brzinu i zašto? Gde je prema vašem mišljenju potrebno smanjiti maksimalnu dozvoljenu brzinu i na koliko km/h – na auto-putevima, magistralama, u gradovima...?
Pozivamo vas da u komentarima iznesete svoje stav o ovoj temi.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
