To su prvobitno bili Salvador i Rio de Žaneiro, ali su polovinom 19. veka vlasti predložile da se glavni grad premesti u unutrašnjost države.

Međutim, to se dogodilo tek 1956. godine prema naredbi predsednika Žuselina Kubičeka.

Skoro ceo grad je izgrađen za četiri godine i zvanično inaugurisan kao prestonica 22. aprila 1960. godine. Namera Kubičeka je bila da grad bude simbol odlučnosti i sposobnosti da Brazil postane velika svetska sila. U Braziliji se nalaze sedišta zakonodavne izvršne i sudske vlasti, ambasade, sedišta biskupije, univerziteta, mnogih fabrika.

Za neke grad predstavlja pimer moderne arhitekture i urbanizma, dok drugi smatraju da je to mesto sa mnogo lepih zgrada kome nedostaje duša.

Na površni od 5.800 kvadratnih kilometara i oko 1.100 metara nadmorske visine stanuje skoro tri miliona stanovnika. Brazilija je jedini grad izgrađen u 20. veku koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Klima u gradu je tropska sa prosečnom temperaturom od 20 stepeni, a postoje samo dva godišnja doba – leto i zima. Prosečna maksimalna temperatura u septembru i iznosi 28 stepeni, a to je ujedno i najsuvlji mesec u godini. Šume i savane stanište su raznih vrsta životinja i biljaka.

Savezni distrikt

Savezni distrikt je federalna jedinica koja je kao region odvojen oko Brazilije, ali nije država. Prestonica je iz Rio de Žaneira prebačena u novoizgrađenu Braziliju, čija teriotirja je odvojena većim delom od države Gojas, a manjim od Minas Žeraisa.

Većinu stanovnika su prvobitno činili predstavnici vlasti i radnici koji su učestvovali u izgradnji. Grad je podeljen prema aktivnostima koje se u određenim delovima obavljaju, preduzeća, škole, crkve... Ulice nemaju imena, već se kvartovi prepoznaju prema početnom slovu sektora koji su tu zastupljeni.

Sam grad je projektovan da primi oko milion stanovnika, a kako se njihov broj povećavao, mnogi su se naseljavali u mestima oko Brazilije.

Stanovnici Saveznog distrikta biraju osam predstavnika u Predstavničkom domu i tri senatora.

Fudbal u gradu

Tri najpoznatija fudbalska kluba su Brazilijense, Gama i Brazilija.

Brazilijense je jedan od najmlađih brazilskih klubova, osnovan 2000. godine. Biznismen Luis Estevao kupio je klub Atlantidu i preimenovao u Brazilijense. Tim će ove sezone igrati u Seriji D, takmičenju četvrtog ranga, a najveći uspeh je finale Kupa Brazila 2002. godine.

Najveći rival Brazilijensea je Gama. Klub je osnovan 1975. godine i takođe se takmiči u Seriji D. Iste godine osnovan je i FK Brazilija, aktuelni prvak [ampionata Brazilije.

Nacionalni stadion

Nacionalni stadion u Brazilu, izgrađen 1974. godine, dom je fudbalera Brazilije i Ležiaoa. Prvobitan naziv bio mu je Mane Garinča, po legendarnom brazilskom fudbaleru.

Kapacitet stadiona bio je oko 42.000 mesta, ali je za potrebe ovogodišnjeg Mundijala renoviran. Sada može da primi 70.000 posetilaca i drugi je po veličini stadion na kom će se igrati prvenstvo.

Veoma je funkcionalan, ima nove fasade, metalni krov, a teren je smanjen kako bi se svaki deo mogao videti sa bilo kog sedišta. Stadion je pre svega izgrađen za fudbal, ali se na njemu održavaju i muzički koncerti.

Na renoviranom stadionu Brazil je odigrao meč prvog kola Kupa konfederacija sa Japanom prošle godine i pobedio sa 3:0, pred više od 67.000 ljudi. Na ovom mestu će se takođe igrati i neki mečevi fudbalskog turnira na Olimpijskim igrama 2016. godine, ali i Univerzijade 2019.

Poznate ličnosti

Iako je Brazilija grad koji nema veliku istoriju, ovde je rođen veliki broj umetnika, pisaca, slikara, ali i glumaca i sportista.

U glavnom gradu Brazila osnovani su mnogi bendovi, a jedan od popularnijih je rok sastav Kapital Inisijal iz 1980. godine. Iza sebe imaju 12 albuma, a poslednji su izdali 2012, pod nazivom Saturno. Tu su i Ležiao Urbana i Raimundos.

Kantautorka Ljudmila Ferber takođe je rođena u Braziliji, objavila je 11 albuma, a na muzičkoj sceni Brazila je od 1996. godine.

Slavni fudbaleri

Dva najpopuarnija fudbalera iz Brazilije su bez sumnje Kaka i Lusio. Rikardo Izekson dos Santos Leiće, ili skraćeno Kaka, prve fudbalske kroake napravio je u Sao Paulu, da bi potom igrao u Milanu, Realu i vratio se u italijanski klub. Za reprezntaciju Brazila odigrao je 87 mečeva, ali ga na ovogodišnjem Mundijalu neće biti. Najveći uspeh mu je osvajanje Svetskog prvenstva 2002. sa reprezentacijom i Liga šampiona sa Milanom.

Lusio se iz brazilskog Internasionala preselio u Nemačku gde je igrao za Leverkuzen i Bajern. Njegova naredna destinacija bila je Italija, prvo Inter pa Juentus, da bi se vratio u rodnu zemlju i Sao Paulo, a trenutno je igrač Palmeirasa. Osvojio je sve što se može osvojiti, Svetsko prvenstvo 2002, Ligu šampiona sa Interom 2010, kao i brojne nacionalne trofeje država u kojima je igrao. Za reprezentciju je odigrao 105 mečeva.