Iako je tokom istorije imala dobrih rezultata, tek je u 21. veku došla do prilike da uzme veliki trofej.

Ovoga puta, stvorena je kompaktna ekipa predvođena Kristijanom Ronaldom koja može da konkuriše za visok plasman.

To pokazuje i treće mesto na rang listi FIFA. Problem aktuelne generacije jeste što su mnogi igrači u kasnim fudbalskim godinama i što im je ovo verovatno poslednje Svetsko prvenstvo.

Kako su došli do Brazila

Portugal je poznat kao tim koji ne igra dobro kvalifikacije i koji je zbog toga često dolazio u problem. Ni ovoga puta slučaj nije bio drugačiji, ali njihov put do Brazila može se spakovati u tih 180 minuta baraža protiv Švedske. I pored toga što je osvojio čak 21 bod u kvalifikacijama, evropski ‘Selesao’ zauzeo je drugu poziciju u grupi iza Rusije. Čim je obavljen žreb za baraž znalo se da će to biti duel dvojice fudbalera tada u najboljoj formi na svetu. Ronaldo je na ‘Lužu’ u 82. minutu doneo prednost Portugalcima pred revanš. Otvorio je goleadu i u Solni, ali je Ibrahimović sa dva brza gola uneo neizvesnost. Ipak, tada su usledile dve munjevite kontre (inace princip po kome igraju sve ekipe u kojima je Ronaldo) i Portugal je sa ukupnih 4:2 overio vizu za Brazil.



Put Portugala do Svetskog prvenstva:
7.9.2012. Luksemburg – Portugal 1:2
11.9.2012. Portugal – Azerbejdžan 3:0
12.10.2012. Rusija – Portugal 1:0
16.10.2012. Portugal – Severna Irska 1:1
22.3.2013. Izrael – Portugal 3:3
26.3.2013. Azerbejdžan – Portugal 0:2
7.6.2013. Portugal – Rusija 1:0
6.9.2013. Severna Irska – Portugal 2:4
11.10.2013. Portugal – Izrael 1:1
15.10.2013. Portugal – Luksemburg 3:0

Baraž za Svetsko prvenstvo:
15.11.2013. Portugal – Švedska 1:0
19.11.2013. Švedska – Portugal 2:3

Tabela:
1. Rusija 10 7 1 2 20:5 22
2. Portugal 10 6 3 1 20:9 21
3. Izrael 10 3 5 2 19:14 14
4. Azerbejdžan 10 1 6 3 7:11 9
5. Severna Irska 10 1 4 5 9:17 7
6. Luksemburg 10 1 3 6 7:26 6

Ključni igrači

Velika prednost Portugala biće to što im određeni broj ključnih igrača igra za jedan klub – Real Madrid. Odavno se zna da će prva opcija u napadu biti Kristijano Ronaldo i da će 90% posto napada ići preko njega. Ipak, i pored Ronalda postoje igrači od kojih će umnogome zavisiti igra reprezentacije. Defanzivac Pepe biće od onih od kojih se očekuje da drži odbrambenu liniju. Veliku pomoć imaće u saigraču iz klupa Fabiju Koentrau, ali se zna da je Pepe sam sebi najveći neprijatelj, ukoliko na videlo izađe njegov temperament. Koentrao je već pokazao da je odlična podrška Ronaldu po levom boku, ali bi morao da obrati pažnju na defanzivu. Neretko kasni u zatvaranju, ima problema sa tehnički potkovanim rivalima, pa će morati mnogo da pazi kada bude izlazio napred. Na sredini terena biće veoma važan trio Žoao Mutinjo-Migel Veloso-Raul Meireleš. Prvoj dvojici osnovni je cilj distribucija lopti ka napadačima i krilima, dok će Meireleš prvenstveno morati da kvari igru protivnika. Pored Kristijana, u napadu će imati priliku da se pokažu Silvestre Varela koji je odličan u Portu, kao i Ugo Almeida.

Ključni igrači u kvalifikacijama za SP:
Pepe – 10 utakmica, 0 golova, 0 asistencija, 4 žuta kartona
Fabio Koentrao – 10 utakmica, 1 gol, 0 asistencija, 3 žuta kartona
Žoao Mutinjo – 12 utakmica, 0 golova, 2 asistencije, 0 žutih kartona
Migel Veloso – 12 utakmica, 0 golova, 1 asistencija, 1 žuti karton
Raul Meireleš – 8 utakmica, 0 golova, 0 asistencija, 0 žutih kartona

Zvezda

Dugo nije postojala reprezentacija koja u svojim redovima ima najboljeg igrača sveta, a na svetsko prvenstvo ne dolazi kao jedan od prvih favorita za titulu. Ispred Portugala, viđeni za pehar u Brazilu su domaća reprezentacija, potom Španija, Nemačka, pa i Argentina. Ipak, izabranici Paula Benta nadaju se uspehu u Brazilu, a predvodiće ih osvajač Zlatne lopte Kristijano Ronaldo. Ronaldo je posle četiri godine pauze ponovo najbolji na svetu, a to priznanje zaslužio je odličnom sezonom u Realu i reprezentaciji. On je u 2013. godini postigao 69 golova u svim takmičenjima, a maltene sam je odveo svoj tim na Svetsko prvenstvo, kada je u baražu postigao sva četiri gola protiv Švedske. Svi znamo koliki je fanatik i koliko je kompletan kao igrač, a rivalstvo sa Mesijem podiglo ga je na još viši nivo. Postao je rekorder Lige šampiona sa 16 pogodaka, a sa 'kraljevskim klubom' popeo se na vrh Evrope. Tokom sezone imao je problema sa povredama, prvo kolena, pa onda i zadnje lože, ali se očekuje da bude maksimalno spreman i motivisan za prvi meč svoje zemlje protiv Nemačke, koji je na programu 16. juna u Baiji.

Ove sezone u proseku postiže gol iz svakog sedmog šuta ka golu protivnika.
Kristijano Ronaldo je u januaru postao prvi 10. igrač u istoriji koji je više puta osvajao Zlatnu loptu, ali i tek šesti kome je to pošlo za rukom bez osvojenog velikog trofeja sa klubom u aktuelnoj sezoni. Ipak, došao je do Lige šampiona i postao prvi igrač posle Velibora Vasovića koji je za dva različita kluba davao golove u finalima LŠ.

Budući heroji

U reprezentaciji koja je po godinama jedna od najstarijih na SP (prosek okruglo 27 godina), teško je bilo izdvojiti mlade nade koje će blistati u budućnosti. Jedan od njih jeste 22-godišnji vezista Sportinga iz Lisabona Vilijam Karvaljo. Momak rođen u Luandi igra na poziciji zadnjeg veznog, a krasi ga dobar pregled igre i igra glavom, miran pas, kao i odlična defanziva. Osim što pomaže pozadi uspeo je da bude i opasan po protivnika, pa je na 28 utakmica ove sezone postigao 4 gola. U prvoj sezoni u Sportingu privukao je pažnju najveih klubova na svetu, pa je već viđen u Mančester Junajtedu za čak 45 miliona evra.



Jedan od onih koji bi uz Karvalja mogao da bude nosilac igre Portugala u budućnosti je napadač Benfike Ivan Kavaleiro. Zahvaljujući odličnim partijama u Benfiki (samo 18 utakmica u svim takmičenjima) i mladoj reprezentaciji nametnuo se selektoru, ali će na prvo Svetsko prvenstvo morati da čeka neku drugu priliku.

Selektor

Onoga trenutka kada je potpisao profesionalni ugovor sa Sportingom iz Lisabona Paulo Bento pokazao je karakter koji će kasnije preneti na nacionalni tim. Pre Sportinga, kao igrač je nastupao za Fudbal Benfiku, Orijental, Estrelja Amadoru, Vitoriju Gimaraeš, Benfiku i Ovijedo. U španskoj ekipi ostavio je najdublji trag, postigavši četiri gola na 135 mečeva. Ukupno je u karijeri odigrao 442 klupske utakmice i 23 puta se upisao u strelce. Pozicija defanzivnog veznog nije donosila mnogo golova, ali je Bento bio pouzdan na tom mestu, pa je dres sa državnim grbom nosio 35 puta. Učestvovao je na Evropskom prvenstvu 2000. godine gde je suspendovan na šest meseci zbog napada na sudiju na meču sa Francuskom u polufinalu. Pet godina kasnije završio je klupsku karijeru u Sportingu i posvetio se treniranju. Dobio je posao u mlađim kategorijama kluba, da bi u oktobru 2005. godine seo na klupu prvog tima tima sa ‘Žoze Alvelade’ stadiona. Bento je pokazao da će biti dobar trener, kada je posle lošeg starta vezao 10 uzastopnih pobeda u drugom delu prvenstva. Usledile su godine povratka Sportinga u vrh nacionalnog fudbala i tri sezone u kojima je igrao u Ligi šampiona. Dvadesetog septembra 2010. godine nasledio je Karlosa Keiroša na klupi, a potvrda o kvlitetu stigla je dva meseca kasnije, kada je razbijen svetski i evropski prvak Španija sa 4:0. Bento nije uspeo da promeni “mentalitet” Portugala da u sporom ritmu igra kvalifikacije, ali je silj ostvaren – plasman na Mundijal u Brazilu.

Taktički ugao

Ako se mogu odrediti karakteristike igre Portugala to bi bili napadi po bokovima i kontranapadi. Kada imate tako brze igrače na krilima logično je da je većina napada podređena njima, pa će i ovoga puta formacija biti 4-3-3, koju Bento forsira otkad je selektor. Leva strana rezervisana je za Kristijana Ronalda, dok će se na suprotnoj smenjivati Nani i Varela. U samom špicu napada najverovatnije će biti Ugo Almeida i njih trojica biće najopasnija pretnja protivničkim golmanima. S obzirom na to koliko brze igrače poseduje, Portugal će kontrama surovo kažnjavati svaku grešku protivnika. U timu ima nekoliko vrhunskih skakača (Bruno Alveš, Pepe, Karvaljo), kao i izvođača prekida, pa se očekuje da i oni budu moćno napadačko oružje. Problem bi mogla da bude klimava odbrana, koja ume da kiksne s vremena na vreme, kao i nemanje plana B u slučaju da ne krene sve kako je selektor Bento zamislio.

Istorija

Fudbalski savez Portugala osnovan je 1914. godine pod nazivom Portugalska fudbalska Unija, ali je već do 1926. preimenovan u aktuelni naziv. Dvadeset godina od osnivanja saveza formirana je i liga (Prva divizija), kasnije nazvana liga ZON Sagreš koja svake godine okupi 16 klubova, ali je samo njih pet uspevalo da osvoji titulu. “Velika trojka” – Benfika, Porto i Sporting su od 80 osvojili ukupno 78 trofeja, dok su se u istoriju upisali još Beleneseš (1945/46) i Boavišta (2000/01).

Prvi šampion bio je Porto, a onda su se članovi “velike trojke” menjali do trenutka kada je Belenseš bio prvak. Usledila je dominacija lisabonskih klubova, a Benfika je 1961. godine osvojila prvi Kup Šampiona za Portugal, koji je i odbranila sledeće godine. Predvodnik te generacije ‘Orlova’ bio je legendarni Euzebio, koji važi za najboljeg portugalskog fudbalera ikada.

U drugoj polovini 20. i prvoj polovini 21. Veka primat je uzeo Porto, koji je osim uspeo da napravi zapažene rezultate i van granica svoje zemlje. Tako je osvajao “ušati” pehar u dva navrata – 1987. i 2004. godine, kada je fudbalski svet i zvanično dobio Žozea Murinja.

Euzebio nije bio u reprezentaciji kada je 1960. odigran prvi EURO u kom je ‘Selesao’ poražen od Jugoslavije u četvrtfinalu, ukupnim rezultatom 6:3. Ipak predvodio je svoju reprezentaciju do prvog plasmana na SP 1966. u Engleskoj, gde je Koreji u četvrtfinalu dao četiri gola. Sve do 2004. polufinale Mundijala bio je najveći uspeh portugalske selekcije.

Uspeh jeste bio, ali i tragedija, kada je Angelos Haristeas u finalu Evropskog prvenstva 2004. u Lisabonu postigao gol glavom i oteo pehar domaćoj reprezentaciji, koja je u to vreme sigurno bila najkvalietnija na starom kontinentu. Tada je završena era “Zlatne generacije” portugalskog fudbala (Koštinja, Figo, Pauleta, Maniš, Deko, Nuno Gomeš, Rui Košta, Fernando Kouto i mnogi drugi), a pobedu je odneo defanzivni fudbal Grčke, na čelu sa Oto Rehagelom.

Statistika

Od prvog Svetskog prvenstva, pa sve do kraja veka, Portugal je samo dva puta igrao na završnim turnirima, to je bilo 1966. i 1986. godine. U tom period nije imao nijedan remi, pa je tako prvi put nerešeno igrao 2002. Dvadesetak godina posle Prvog svetskog rata Euzebio je u Engleskoj predvodio Portugal do bronzane medalje. U grupi je pobeđen i Peleov Brazil sa 3:1, a to je i danas najveći uspeh ‘Selesaa’ na Mundijalima. Dvadeset godina kasnije u Meksiku ispali su u grupi, kao i u Japanu i Južnoj Koreji na početku veka. 2006. u Nemačkoj su u meču za bronzu poraženi od domaćina rezultatom 3:1, a u Južnoj Africi su ispali u osmini finala. Ovo će im biti šesto učešće na SP.

Portugal na Svetskim prvenstvima:
1. 1966. Engleska – bronzana medalja
Utakmica: 6
Pobeda: 5
Nerešenih: 0
Poraza: 1
Gol razlika: 17:8

2. 1986. Meksiko – ispali u grupi (17. mesto)
Utakmica: 3
Pobeda: 1
Nerešenih: 0
Poraza: 2
Gol razlika: 2:4

3. 2002. Japan i Južna Koreja – ispali u grupi (21. mesto)
Utakmica: 3
Pobeda: 1
Nerešenih: 0
Poraza: 2
Gol razlika: 6:4

4. 2006. Nemačka – četvrto mesto
Utakmica: 7
Pobeda: 4
Nerešenih: 1
Poraza: 2
Gol razlika: 7:5

5. 2010. Južna Afrika – poraženi u osmini finala (11. mesto)Utakmica: 4
Pobeda: 1
Nerešenih: 2
Poraza: 1
Gol razlika: 7:1

Slavni dani

1. 1966. Svetsko prvenstvo u Engleskoj
19. jul, ‘Gudison park’, Liverpul: Portugal – Brazil 3:1
(Simoeš 15’, Euzebio 27’, 85’ – Rildo 70’)

Portugal: Žoze Pereira – Ilario Konseisao, Žoao Moraiš, Žoze Baptista – Visente Lukaš, Mario Kolunja (C), Graka – Simoeš, Žoze Augusto, Euzebio, Žoze Tores Brazil: Manga – Fidelis, Herkul Brito – Orlando, Denilson, Lima – Rildo, Pele, Žairzinjo, Valter Mačado da Silva, Ademir

To je bilo prvo Svetsko prvenstvo Portugala, a odmah ih je sačekala teška grupa u kojoj su bili Mađarska, Bugarska i Brazil. Žoze Augusto i Tores srušili su Mađarsku, a onda se Toresu pridružio i Euzebio i pobeđena je Bugarska. Tada je usledila utakmica jednom od najboljih ekipa u istoriji, u kojoj su igrali Pele, Garinča, Tostao i ostali. Međutim, mnogi od njih nisu igrali jer je Brazilu bio potreban trijumf, pa su izašli u neverovatnoj formaciji sa pet napadača i samo dva defanzivca (2-3-5). Ipak, I oni su ostali u senci Euzebija koji je pogađao u 27. i 85. minutu. Pre toga, Simoeš je doneo prednost Portugalu, a jedini pogodak za Brazil delo je Rilda. Duel dva ‘Selesaa’ pripao je onom evropskom, dok je južnoamerički porazom završio takmičenje u grupnoj fazi.



2. 1966. Svetsko prvenstvo u Engleskoj
23. jul, ‘Gudison park’, Liverpul: Portugal – Severna Koreja 5:3
(Euzebio 27’,43’(p),56’,59’(p), Žoze Augusto 80’ – Pak Sjong Zin 1’, Li Dong Von 22’, Jang Sjong Kok 25’)

Portugal: Žoze Pereira – Ilario Konseisao, Žoao Moraiš, Žoze Baptista – Visente Lukaš, Mario Kolunja (C), Graka – Simoeš, Žoze Augusto, Euzebio, Žoze Tores
Severna Koreja: Čan Mjung Li – Jung Kjo Šin, Zon Sun Lim – Do Ik Pak, Bong Zin Han, Jon Kjung Oh, Jong Von Ha – Sjong Hvi Im, Sjong Zin Pak (C), Sjong Kok Jang, Dong Von Li

Isto takmičenje, isti grad, isti stadion, četiri dana kasnije. Portugal je već u 25. minutu gubio sa velikih 3:0 od Severne Koreje i bio na pragu ispadanja. Najbolji igrač i najbolji strelac Mundijala u Engleskoj Euzebio, ponovo je uzeo stvari u svoje ruke i sa četiri pogotka, sam doneo preokret Portugala i plasman u polufinale.



3. 2006. Svetsko prvenstvo u Nemačkoj
8. jul, ‘Gotlib Demler stadion’, Štutgart: Nemačka – Portugal 3:1
(Švajnštajger 56’,78’, Peti 60’(ag) – Nuno Gomeš 88’)

Nemačka: Kan – Jansen, Novotni, Mecelder, Lam – Šnajder, Kel, Frings, Švajnštajger (Hiclsperger 79’) – Klose (Nojvil 64’), Podolski (Hanke 71’)
Portugal: Rikardo – Paulo Fereira, Rikardo Košta, Meira, Nuno Valente (Nuno Gomeš 69’) – Koštinja (Peti 46’), Maniš, Deko – Ronaldo, Pauleta (Figo 77’), Simao

Istoriju ne čine samo pobede, pa je tako, u okviru Svetskih prvenstava, Portugal doživeo i neke teške poraze, među kojima se izdvaja onaj od Nemačke u Štutgartu. Tada su ‘panceri’ bili bolji rezultatom 3:1 i onemogućili ekipu Luisa Felipea Skolarija da se okiti prvom medaljom sa Mundijala posle 1966. Švajnštajger je blistao sa dva pogotka, dok je treći autogol Petia. Utešan pogodak za Portugal postigao je Nuno Gomeš u finišu susreta.