Tada je Luis Suares rukom odbranio gol, a Asamoa Đan promašio pobedonosni penal u 121. minutu.

Gana je posle jedanaestaraca izgubila od Urugvaja i propustila šansu da postane prva afrička nacija u polufinalu Mundijala.

Četvorostruki šampion Kupa afričkih nacija i pored mnogih nesuglasica u Brazil putuje u najjačem sastavu, gde će ovoga puta pokušati da ode korak dalje.

Kako su došli do Brazila

Posustajanjem JAR, Nigerije i Kameruna, kao i zemalja sa severa Afrike, Gana je pored Obale Slonovače ubedljivo najjača afrička reprezentacija u poslednjih nekoliko godina. Na svom putu ka Svetskom prvenstvu, 'crne zvezde' ostvarile su pet pobeda i poraz u grupi D. U baražu za odlazak na završni turnir žreb ih je spojio sa Egiptom, što je trebalo da bude jedan od derbija te faze. Ipak, izabranici Kvasi Apije su u prvom meču u Kumasiju deklasirali rivala sa 6:1 i već tada obezbedili vizu za Brazil. Tek drugi poraz u ovim kvalifikacijama doživeli su revanšu (2:1), ali to nije bilo dovoljno za eliminaciju.



Put Gane do Svetskog prvenstva:
1.6.2012. Gana – Lesoto 7:0
9.6.2012. Zambija – Gana 1:0
24.3.2013. Gana – Sudan 4:0
7.6.2013. Sudan – Gana 1:3
16.6.2013. Lesoto – Gana 0:2
6.9.2013. Gana – Zambija 2:1

Baraž za Svetsko prvenstvo:
15.10.2013. Gana – Egipat 6:1
19.11.2013. Egipat – Gana 2:1

Tabela:
1. Gana 6 5 0 1 18:3 15
2. Zambija 6 3 2 1 11:4 11
3. Lesoto 6 1 2 3 4:15 5
4. Sudan 6 0 2 4 3:14 2

Ključni igrači

Reprezentacija Gane verovatno više nikada neće imati generaciju poput ove, kojoj osim velikog uspeha na Svetskom prvenstvu, fali titula na Kupu afričkih nacija. Jednom su bili drugi, jednom treći, dok su u dva navrata takmičenje završavali porazom u meču za bronzu. Ključni igrači u tim uspesima naći će se i u Brazilu, a osim Kevina Prinsa Boatenga, najviše se očekuje od Sulija Muntarija, Mikaela Esijena, Kvadvo Asamoe i Asamoe Đana. Duo iz Milana – Muntari, Esijen će iz sredine terena pokušavati da na boku traže Asamou, koji je imao odličnu sezonu u Juventusu. Dvojica vezista imaju ukupno 131 nastup za nacionalni tim, a drugi deo njihovih dodavanja biće upućeni Boatengu i Asamoa Đanu. Đan je, i pored toga što je tragičar sa SP u JAR, verovatno najbolji napadač Gane ikada. Fudbaler Al Aina strelac je 39 golova na samo 77 utakmica za 'crne zvezde', a ovo će mu verovatno biti poslednja prilika da povede svoju reprezentaciju do dobrog rezultata na Mundijalu.

Ključni igrači Gane u kvalifikacijama za SP:
Suli Muntari – 7 utakmica, 3 golova, 0 asistencija, 1 žuti karton
Mikael Esijen – 3 utakmica, 0 golova, 0 asistencija, 0 žutih kartona
Kvadvo Asamoa – 7 utakmica, 1 gol, 0 asistencije, 0 žutih kartona
Asamoa Đan – 6 utakmica, 6 golova, 1 asistencija, 1 žuti karton

Zvezda

Nije retko da neki afrički fudbaler postane svetski poznata zvezda, a isti slučaj bio je sa Kevinom Prinsom Boatengom. Boateng je tokom sezone imao velikih problema sa rasizmom u Italiji i odlučio je da pređe u nemački Šalke. Od kada su ga na rasnoj osnovi vređali navijači Pro Patrije, uključio se u veliku akciju borbe protiv talasa koji već neko vreme pogađa fudbal. Već godinama povremeno ratuje sa fudbalskim savezom svoje zemlje, pa je zbog toga nekoliko puta pravio reprezentativne pauze, iako je nastupao samo 11 puta. Rođen je u Nemačkoj, prošao je sve mlađe selekcije te zemlje, ali je odlučio da igra za Ganu, za razliku od rođenog brata Džeroma. Pored Šalkea, tokom karijere igrao je za još neke velike klubove – Hertu, Totenhem, Borusiju Dortmund, Đenou i Milan. Odlikuje ga fenomenalan šut, dobar pregled igre i veoma atraktivan način fudbala. Za nacionalni tim postigao je dva pogotka, a očekuje se da u Brazilu ponovo predvodi ‘crne zvezde’ do velikog uspeha.



Kevin Prins Boateng je posle devetog nastupa za nacionalni tim odlučio da se penzioniše iz reprezentacije, ali se vratio za Mundijal u Brazilu.

Budući heroji

Granica za godine u fudbalu se pomerila poslednjih dvadesetak godina, pa tako fudbaleri stasavaju sve ranije. Gana odavno nema nekog “omladinca” koji privlači pažnju, ali je igrač koji bi mogao da u budućnosti bude prvi igrač reprezentacije Džordan Aju. Džordan ima 22 godine, a na početku je prešao u Sošo iz Olimpik Marseja, gde je fudbalski stasao uz svog starijeg brata Andrea. Igra na poziciji napadača, veoma je brz i tehnička potkovanost omogućava mu sigurnost i mirnoću u završnici. Najbolje dve godine bile su mu 2012. i 2013, a ove sezone je za Sošo postigao pet pogodaka na 17 utakmica u prvenstvu. Na dva meča u kvalifikacijama mreže je tresao dva puta i istakao kandidaturu za pravog naslednika Asamoe Đana.



Džordan Aju
Nastupi u klubu: 17
Golovi za klub: 5
Nastupi za reprezentaciju: 10
Golovi za reprezentaciju: 2

Selektor

Selektor Gane je malo poznati Džejms Kvesi Apija, ili kraće Akvasi Apija. On je na kormilo ‘crnih zvezda’ stigao u aprilu 2012. godine, kada je nasledio našeg Milovana Rajevca. Pre toga je šest godina bio pomoćni trener u nacionalnom timu, a trenerski zanat pekao je na časovima u Mančester Sitiju i Liverpulu. Čelnici Saveza ukazali su mu poverenje posle osvajanja Sveafričkih igrara 2011, sa reprezentacijom do 23 godine. On im je to na najbolji način vratio, pošto je ekipu odveo na Mundijal i tako postao prvi tamnoputi, ali i prvi domaći selektor kome je tako nešto pošlo za rukom. 53-godišnji stručnjak pre nekoliko dana dobio je novi, dvogodišnji ugovor. Počeo je da trenira u lokalnom klubu Prestea Mines Stars, da bi prešao u Asante Kotoko gde je proveo celu profesionalnu karijeru igrajući levog beka. U timu iz Kumasija igrao je od 1982. do 1992. godine, osvojivši osam likaških Kupova kao i jedan Afrički kup šampiona. Skoro 10 godina nastupao je za državnu selekciju, bio kapiten i odigro dva kvalifikaciona meča za Svetska prvenstva, ali bez većeg uspeha.

Taktički ugao

Apija je nastavio tamo gde su stali sprski treneri pre njega, a veliki broj kvalitetnih fudbalera omogućio mu je da igra napadački fudbal. Ako bi se govorilo o formaciji koju je forsirao u kvalifikacijama, ona bi se mogla predstaviti kao 4-3-1-2, sa manjim izmenama u zavisnosti od igrča na terenu. Može se očekivati da protiv ozbiljnijih protivnika svoju igru baziraju na kontrama i polukontrama, kao što su nekoliko puta demonstrirali na prošlom Mundijalu. Tokom borbe za plasman na prvenstvo sveta upućivali su veliki broj udaraca ka golu protivnika i postizali mnogo golova. Na samom turniru situacija će verovatno biti malo drugačija, pošto su im dosadašnji protivnici bili Lesoto, Zambija, Sudan i Egipat.

Istorija

Skoro čitav vek bio je potreban reprezentaciji Gane da počne u kontinuitetu da pravi rezultate kao kada je dominirala posle osnivanja. To se desilo 1920. godine, kada je formirana Fudbalska asocijacija Zlatne obale, a 37 godina kasnije preimenovana je u Fudbalski savez Gane. Godinu dana ranije osnovana je nacionalna liga, a prvi šampion bila je ekipa Harts of Oak iz glavnog grada Akre. Ta i ekipa Asante Kotoko dominiraju fudbalom u zemlji i šampioni su bili ukupno 44 puta.

Najuspešnija godina što se tiče klupskog fudbala bila je 1983, kada je posle čak osam neuspeha jedna ekipa donela Gani pehar Afričkog klupskog Kupa šampiona. Asante Kotoko je tek u revanšu finala bio bolji od Al Ahlija minimalnim rezultatom i doneo istorijisi rezultat svojoj zemlji, a isti uspeh ostvario je Harts of Oak 2000, u tada već Afričkoj ligi šampiona.

Igrači iz ova dva kluba obično su činili okosnicu reprezentacije, a to se isplatilo samo sedam godina od osnivanja nacionalnog prvenstva. Tada je Gana u finalu pregazila Sudan sa 3:0, najviše zahvaljujući dvostrukom strelcu Edvardu Akvauu. Da je jedna od najjačih fudbalskih zemalja na „crnom kontinentu“, pokazala je dve godine kasnije, ali i 1978. i 1982. godine.

21. prvi vek doneo je proboj i na globalnoj sceni, pa je tako u poslednjoj deceniji Gana učestvovala na dva uzastopna Svetska prvenstva. U Nemačkoj su ispali u osmini finala, da bi ih Suaresova ruka četiri godine kasnije sprečila da uđu u istoriju kao prva afrička zemlja u polufinalu Mundijala.

Statistika

Više od 40 godina mučili su se da se plasiraju na Svetsko prvenstvo, a dva puta su se povukli iako su mogli da igraju na završnom turniru – to se desilo 1966, kada je prvenstvo bojkotovalo 16 afričkih zemalja i 1982. godine. Kvalifikacije za SP u Nemačkoj donele sui m sreću, a takmičenje u Brazilu im je treće uzastopno na kojem učestvuju.

Gana na Svetskim prvenstvima:
1. 2006. Nemačka – ispali u osmini finala (13. mesto)
Utakmica: 4
Pobeda: 2
Nerešenih: 0
Poraza: 2
Gol razlika: 4:6

2. 2012. Južna Afrika – ispali u četvrtini finala (7. mesto)
Utakmica: 5
Pobeda: 2
Nerešenih: 2
Poraza: 1
Gol razlika: 5:4

Slavni dani

1. 2010. Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi
2. jul, ‘Soker siti stadion’, Johanesburg: Urugvaj – Gana 1:1 (4:2 penali)
(Muntari 45+2’ – Forlan 55’)

Urugvaj: Muslera – Maksi Pereira, Lugano (Skoti 38’), Fusile, Viktorino – Arevalo, Alvaro Fernandes (Lodeiro 46’), Dijego Peres – Suares, Forlan, Kavani (Abreu 76’)
Gana: Kingson – Peincil, Džon Mensa, Sarpej, Inkom (Apija 74’) – Anan, Vorsah, Suli Muntari (Adija 88’), Kvadvo Asamoa – Boateng, Đan

Na početku teksta spomenuli smo da se ceo reprezentativni “život” Gane može smestiti u poslednja dva minuta protiv Urugvaja. I jeste tako. Rezultat je bio 1:1 – ‘crne zvezde’ povele su evrogolom Muntarija sa više od 30 metara, da bi Forlan izjednačio ništa manje atraktivnim udarcem iz slobodnog udarca. Ali, to nije bilo sve. 120. minut doneo je veliku gužvu u kaznenom Urugvaja, a posle pokušaja Adije glavom, Suares je rukom izbio loptu iz praznog gola i dobio crveni karton. Odgovornost da izvede penal preuzeo je Asamoa Đan, koji je imao priliku da imenuje Ganu u prvog afričkog polufinalistu Mundijala u istoriji. Nije uspeo. Pogodio je prečku i tada je prednost bila na strani Urusa. U penal seriji promašili su kapiten Mensa i Adija, a ‘Panenka’ Areua samo je zaokružili najbolniji poraz u istoriji Gane.



2. 2010. Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi
26. jul, ‘Rojal Bafokeng stadion’, Rustenberg: SAD – Gana 1:2
(Donovan 62’p – Boateng 5’, Đan 93’)

Gana: Kingson – Peincil, Džon Mensa, Sarpej (Li Adi 73’), Inkom (Muntari 113’) – Anan, Džonatan Mensa, Andre Aju, Kvadvo Asamoa – Boateng (Apija 78’), Đan
SAD: Hauard – Demerit, Bokanegra, Čerundolo – Bornstejn, Klark (Moris Edu 31’), Bredli, Dempsi – Altidor (Gomez 91’), Findli (Feilhaber 46’), Donovan

Koliko je fudbal surov pokazuje upravo priča Asamoe Đana, koji je za samo nedelju dana prošao put od heroja do tragičara. Pre nego što je promašio penal protiv Urugvaja, odveo je svoju reprezentaciju u četvrtfinale pogotkom u 93. minutu susreta sa Sjedinjenim američkim državama. Pre njega je Boateng postigao jedan od svoja dva reprezentativna gola pogodivši bliži ugao gola Hauarda, da bi Donovan izjednačio sa penala, nakon starta Džonatana Mense nas Klintom Dempsijem.



3. 2005. Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj
4. septembar, ‘Baba Jara stadion’, Kumasi: Gana – Uganda 2:0
(Esijen 10’, Amoa 5’)

Ratomir Dujković prvi je čovek koji je Ganu odveo na Svetsko prvenstvno, bilo je to 2006. godine, kada su završili prvi u drugoj grupi. Izabranici našeg selektora obezbedili su plasma kolo pre kraja kvalifikacija, sigurnom pobedom nad Ugandom od 2:0, čime je Gana došla do tri boda prednosti u odnosu na Kongo i JAR pred poslednje kolo, ali sa mnogo boljom gol razlikom i međusobnim skorom. Esijen je pogodio u 10, a Amoa pet minuta kasnije, za tada najveći uspeh nacionalnog tima ikada. Videli smo dva pasusa ranije da se takva situacija drastično promenila za nekoliko godina.