Ćudljivi Samjuel Eto predvodnik je ovog tima, a Kamerunci imaju fizički snažan, disciplinovan i iskusan sastav.

Nisu bili naročito efikasni u kvalifikacijama i to će morati da poprave ako žele da urade nešto više.

Protivnici su im Hrvatska, domaćin Brazil i Meksiko, ’Lavovi’ se nadaju senzaciji, ali u najmanju ruku žele da izbegnu bruku iz Južne Afrike kada nisu osvojili ni bod.

Tada je atmosfera u ekipi bila izuzetno loša, igrači tvrde da je sada situacija drugačija, a koliko im je verovati, pokazaće takmičenje.

Kako su došli do Brazila?

Može se reći da su ‘Lavovi’ imali sreće prilikom žrebanja kvalifikacionih grupa, jer su za protivnike dobili Libiju, Kongo i Togo. Ni to, ni povratak Samjuela Etoa u nacionalni tim, nisu pomogli da put ka Brazilu prođe bez problema. Startovali su minimalnom pobedom nad Kongom, da bi već u drugoj rundi usledio poraz na gostovanju Libiji na neutralnom terenu. Ipak, ključni momenat desio se u naredna dva meča s Togom. Najpre je Eto sam porazio Togoance u Jaundeu, da bi im oni u revanšu uzvratili istom merom. Međutim, FS Toga napravio je kardinalnu grešku, poslavši na teren igrača koji nije imao pravo nastupa, pa je FIFA dodelila pobedu Kameruncima. Izabranici Volkera Finkea su do kraja uspešno sačuvali čelnu poziciju, da bi u plej of rundi, posle meča bez golova u Rijadu, lako i ubedljivo izašli na kraj sa Tunižanima (4:1).

Afrika, učinak u grupi I:
Kamerun – DR Kongo 1:0
Libija – Kamerun 2:1
Kamerun – Togo 2:1
Togo – Kamerun 0:3 (službeni rezultat)
DR Kongo – Kamerun 0:0
Kamerun – Libija 1:0

Tabela:
1. Kamerun 4 1 1 8:3 13
2. Libija 2 3 1 5:3 9
3. DR Kongo 1 3 2 3:3 6
4. Togo 1 1 4 4:11 4

plej-of runda:
Tunis – Kamerun 0:0
Kamerun – Tunis 4:1

Lista strelaca:
1. Samjuel Eto 2 gola
2. Erik Čupo-Moting 2
3. Žan Makun 2

Ključni igrači

Zbog svega što je uradio u prošlosti, Samujel Eto i dalje je prva zvezda tima, ali Kamerun ima još odličnih igrača. Mladi Abubakar dao je 16 golova za Lorijen u prvenstvu, a solidne sezone iza sebe imaju i Erik Čupo-Moting (Majnc) i veteran Mohamed Idrisu (Kajzerslautern). Stefan M’Bija dolazi u Brazil posle izvanredne sezone u Sevilji u kojoj je bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje Lige Evrope, a Aleks Song će posle promenljivih igara u Barseloni pokušati se što bolje pokaže na SP. Na sredini terena važan igrač biće i prvotimac Rena Žead Makun, dok odbranu ’drže’ iskusni Asu-Ekoto i Aurelijen Šejđu, kao i 24-godišnji N’Kolu. Potencijalni problem može da bude bizarna povreda iskusnog Pjera-Ahila Veba – koji je nezgodno pao na rame posle izvođenja Makazica protiv Makedonije.

Zvezda

Bez ikakve dileme, prva zvezda ekipe i vođa reprezentacije Kameruna je legendarni Samjuel Eto. Iako se nekoliko puta našao u sukobu sa ljudima koji vode fudbal u ovoj afričkoj zemlji, napadač Čelsija pokazao je da mu je uspeh domovine bitniji od svega. O njegovim kvalitetima ne treba preterano trošiti reči jer je u pitanju jedan od najboljih napadača sveta u poslednjih 15 godina. Svetsku slavu stekao je u Barseloni, gde je zajedno sa Ronaldinjom, Anrijem i Šavijem pokorio fudbalski svet, da bi isto ponovio i u Interu. Tridesettrogodišnji napadač je u sezoni iza nas upisao 12 pogodaka za ekipu sa Stamford Bridža, uz šest asistencija, a u Brazilu će sigurno dati sve da se ‘Lavovi’, prvi put od SP u Italiji ’90 i generacije Rožea Mile, nađu u drugoj fazi.



Lična karta – Samjuel Eto:
mesto rođenja: Duala – 10. Mart 1981.
klub: Čelsi
karijera:
Real Madrid 5 (0)
Maljorka 155 (54)
Barselona 162 (112)
Inter 71 (36)
Anži 55 (27)
Čelsi 24 (12)

Budući heroji

Bon neće putovati na Mundijal, ali Žan Mari Dongu, 19-godišnji napadač koji je član Barselone od 2008. godine, velika je nada kamerunskog fudbala. Poredili su ga sa Leom Mesijem, ali su povrede za sada usporile njegov napredak.



Frank Banjak, njegov vršnjak i saigrač iz Barselone B, igra na poziciji štopera i u pripravnosti ako je neko otpadne sa spiska, a 18-godišnji napadač Culte-Varegema Fabris Olinga putovaće u Brazil. U mlađe spada i Žoel Matip, mada je on sa 22 godine već standardan i u nacionalnom timu i u Šalkeu.

Selektor

Legenda Frajburga, čovek koji je klub iz Baden-Virtemberga prvi put uveo u Bundesligu, a zatim u njoj bio treći, da bi do kraja svog 16-godišnjeg mandata (1991-2007) Volker Finke još dva puta uveo ekipu u UEFA kup. Posle sezone u japanskom timu Urava Reds, dve godine je proveo kao direktor u Kelnu (kratko i vršilac dužnosti trenera), a selekciju Kameruna preuzeo je prošlog maja. Finke je uvek voleo tehnički dobre igrače, ali čini se da je kreativnost jedno od polja koje Kamerunu nije jača strana. Ipak, 66-godišnji Finke je pametan trener i znaće da taktiku prilagodi igračima koji su mu na raspolaganju. Veći problem za njega može biti ćudljivost Etoa, koji tradicionalno pravi probleme u nacionalnom timu.

Taktički ugao

Stil igre Kamerunaca ne ulazi totalno u šablon po kojem igra većina ekipa sa ‘crnog’ kontinenta. Razlog za tako nešto leži u činjenici da su ih u prošlosti uglavnom predvodili evropski treneri. Pre Nemca Finkea na klupi je sedeo Francuz Pol Le Gven, a pre njega, još jedan ‘Pancer’, Oto Pfister. Najčešće nastupaju u formaciji 4-3-2-1. Igraju jednostavno, bez previše komplikovanja, a postavka na terenu, sa dva krila, omogućava im da igraju u ‘širinu’. Krila često imaju podršku od strane bekova, ali to iziskuje da zadnji vezni (Aleks Song) i veznjaci ispred njega (Makun i Enoh) ostaju nešto povučeniji.

Istorija

Afrika u malom, kako se često priča o ovoj zemlji koja izlazi na Gvinejski zaliv, nezavisnost od okupatora i kolonizatora Francuske i Engleske ostvarila je tek 1960. godine. Nije teško zaključiti ko im je pokazao fudbal, a svoju prvu utakmicu reprezentacija Kameruna odigrala je iste te godine sa Đibutijem pobedivši sa 9:2.

Glavni grad je Jaunde, iako je Duala najveći grad i luka. Zvanični jezici su i francuski i engleski, ali se govori i mnogo drugih jezika. Ova zemlja ima sve što se u Africi može naći; prašume, more, pustinje, savane, pa se zato i naziva Afrikom u malom.

Prvo učešće na Afričkom kupu nacija obezbedili su 1970. da bi prvi put na Mundijalu zaigrali dvanaest godina kasnije u Španiji.

Najviše nastupa za ovaj nacionalni tim ostvario je Rigobert Song (137), dok je najbolji strelac trenutni kapiten Samjuel Eto sa 55 postignutih golova.

Najviše titula u kamerunskom šampionatu koji se trenutno zove MTN Elit Van ima Koton Sport, koji je sve svoje titule osvojio posle 1996. godine. Ovaj klub je vladajući šampion, a njihovu prevlast u trećem milenijumu prekidali su samo Kanon Juande 2002. i US Duala 2012. godine. U prvom timu Kotona svi su Kamerunci, osim tri fudbalera iz Nigera, i po jedan iz Centralnoafričke Republike i Toga.

Učinak na SP:
1930-1962. Nisu učestvovali
1966. Odustali
1970-1978. Nisu učestvovali
1982. Grupna faza 3 0 3 0 1:1
1986. Nisu se kvalifikovali
1990. Četvrtfinale 5 3 0 2 7:9
1994. Grupna faza 3 0 1 2 3:11
1998. Grupna faza 3 0 2 1 2:5
2002. Grupna faza 3 1 1 1 2:3
2006. Nisu se kvalifikovali
2010. Grupna faza 3 0 0 3 2:5

Slavni dani

Tri pobede na SP u Italiji 1990. su ubedljivo najveći uspeh koji je ova reprezentacija ostvarila.

Grupna faza SP 1990.
Argentina – Kamerun 0:1
Milano, 8. jun

Meč kojim je Kamerun otvorio ovo prvenstvo bio je od istorijskog značaja za njihov fudbal. Pao je svetski šampion Argentina rezultatom 1:0. Pogodak je u 67. minutu postigao Omam-Bijik.



Grupna faza SP 1990.
Kamerun – Rumunija 2:1
Bari, 14. jun

Onda na red dolaze Rumuni, a na svetsku fudbalsku scenu stupa jedna od najvećih legendi Mundijala Rože Mila. Fudbaler koji je te sezone osvojio Premijer ligu Rejuniona sa Ženez Sportiv klubom iz San Pjera ušao je sa klupe u 58. minutu, da bi u 76. i 86. postigao dva gola. Balint je u 88. minutu samo ublažio poraz naših istočnih suseda. Nakon poraza od Sovjetskog saveza od 4:0 Kamerun je postao prva reprezentacija koja se plasirala u drugu fazu Mundijala sa negativnom gol razlikom.



Osmina finala SP 1990.
Kamerun – Kolumbija 2:1
Napulj, 23. jun

U osmini finala na red je došla Kolumbija. U 54. minutu selektor umesto veznjaka Mfedea u igru uvedi Rožea Milu. Regularni tok završen je rezultatom 0:0. Početkom drugog produžetka Omam-Bijik je dodao loptu do Mile, a ovaj divno prošao kroz odbranu Kolumbije i savladao nemoćnog Igitu. Koliko je Igita bio nemoćan kod prvog gola, toliko je kriv za drugi. Izleteo je da po ko zna koji put odigra svoju ulogu golmana libera pa je prilikom toga izgubio loptu od Mile koji ju je smestio u praznu mrežu. Poraz Kolumbije samo je ublažio Redin u 115. minutu.



Kamerun je ispao u četvrtfinalu porazom od Engleza i tako završio svoj najbolji Mundijal u istoriji.