Nova godina i računanje vremena

Julijanski kalendar, koji primenjuju Ruska, Srpska i Gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora i Ruska zagranična crkva, prihvatile su 46. godine crkve i na Istoku i na Zapadu i poštovale ga do pred kraj 16. veka.

Reformu je izvršio papa Gregorije XII, koji jednostavno naredio da se u kalendar, umesto 4. oktobra, upiše 15. oktobar 1582. godine.

Gregorijanski kalendar prihvaćen je u Francuskoj 20. decembra 1582. dok je ruski car Petar Veliki modernizovao ruski kalendar istog dana 1669. godine, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara, a ne 1. septembra kao do tada.

Petar Veliki je tada odbacio vizantijski kalendar kao zvaničan kalendar Carevine i, sledeći evropske uzore, proglasio reformu.

Gregorijanski kalendar prihvaćen je kao tačniji od Julijanskog, čija je kalendarska godina duža od prirodne za 14 minuta i 14 sekundi, što znači da se svake 128. godine "nakupi" po jedan dan više u odnosu na atronomsku godinu, čija prirodna odstupanja do sada nisu u potpunosti uneta u zvanične kalendare.

Gregorijanska godina duža je od prirodne za 26. sekundi, pa se jedan dan dodaje svake 3.323. godine.

Najtačnije rešenje do sada dao je veliki srpski naučnik profesor nebeske mehanike Milutin Milanković, prema kome je odstupanje samo dve sekunde, pa je za upisivanje jednog dana potrebno da protekne 43.200 godina.

Milanković je svoj predlog izneo na Saboru pravoslavnih u Carigradu 1923. godine, kada je uvažena očigledna greška Julijanskog kalendara, ali i praktični razlozi pravoslavnih crkava i posebno najveće među njima Ruske pravoslavne crkve, koje opravdano strahuju od mogućeg raskola.

Pri tom treba imati u vidu loše iskustvo Bugarske, Rumunske i Grčke pravoslavne crkve, koje imaju problema s pokretom starokalendaraca koji se zalažu za stara ortodoksna pravila vere ustanovljena na Prvom Vaseljenskom saboru, što podrazumeva i bezuslovno dalje korišćenje Julijanskog kalendara.

Carigradski sabor je tada uvažio činjenicu da ima 150 miliona pravoslavnih Rusa, da raskol zbog kalendara ne bi bio poželjan, kao i da su matematika i astronomija periferne za crkvu.

Srpska pravoslavna crkva se, takođe, sreće s problemom tradicionalista koji ne dopuštaju nikakve promene, pa bi i promena kalendara naglasila već postojeće probleme sa takozvanim zilotima - onima koji se zalažu za striktnu primenu pravila, ne priznajući da je crkva "živ organizam" koji zahteva i sklad s novim vremenom.

U SPC, takođe, kažu da je poseban problem na graničnim delovima prema Zapadu, u Dalmaciji na primer, gde katolici i pravoslavci različito shvataju hrišćanstvo i slave Božić u različito vreme.

U prilog starom kalendaru izjasnila se i Jerusalimska patrijaršija, smeštena u centru u kojem se o praznicima sreću milioni vernika, pa su različiti datumi proslave Božića i drugih hrišćanskih i nehrišćanskih praznika "prednost" koja ne zahteva novu odluku na vaseljenskom nivou pravoslavnih crkava.

Praznik Rođenja Isusa Hrista, koji je prema Jevanđelju rođen 25. decembra, pravoslavni koji poštuju Julijanski kalendar obeležiće uobičajeno 13. dana kasnije, odnosno 7. januara.

Vaskrs, čiji se datum određuje prema prirodnom kalendaru, prve nedelje punog meseca posle prolećne ravnodnevnice, za pravoslavne posle jevrejske Pashe, takođe se slavi u različito vreme, u kojem veliki značaj ima istočno i zapadno shvatanje hrišćanske dogme.

Sve ljudske civilizacije imale su svoje kalendare - stari Egipćani, Vavilonci, Grci, Rimljani, muhamedanci, judeji. Ti kalendari bili su odraz njihovog načina mišljenja i shvatanja nastanka sveta, kosmosa i odnosa među ljudima.

Muslimani određuju vreme svojih praznika prema lunarnom kalendaru pa su prošle gregorijanske 2008. godine obeležili svoju novu 1430. hidžretsku godinu. Ta godina počinje prvog dana meseca Muharema i dana preseljenja poslanika Muhameda iz Meke u Medinu, jednog od najvažnijih događaja islama.

Mesečeva godina traje 354 dana, osam sati i 48 minuta i za šest minuta je kraća od astronomske lunarne godine - a ova je kraća od solarne za 11 dana. Zato hidžretska Nova godina uvek "pada" 11 dana ranije u odnosu na prethodnu.

Muslimani se drže hidžre pri čemu je nulti datum 16. jul 622. godine sa daljim nizom lunarnih godina pa se ne uklapa ni u Julijanski ni u Gregorijanski kalendar.

Jevreji su 30. septemba prošle godine proslavili novu 5769. godinu - Roš Hašana koji se slavi prvog i drugog dana sedmog meseca - Tišri.

Današnji oblik jevrejskog kalendara uveo je sinedrionski prvosveštenik Hilel II negde oko 359. godine n.e. Koriste ga Jevreji širom sveta za određivanje datuma verskih praznika i zvaničan je kalendar države Izraela.

Ovaj kalendar je kombinovanog luno-solarnog tipa, što znači da bi njegova prosečna godina trebalo da odgovara tropskoj godini.

Prosta godina Jevrejskog kalendara ima 353, 354 ili 355 dana (12 meseci), prestupna 383, 384 ili 385 dana (13 meseci), a svaki mesec počinje u vreme mladog meseca.

Gordana Gutović, Tanjug.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.