Interesantno. Svidja mi se i kada je nekada sporo ali i brzo... (kombinacija oba).
Kod brzine je kada juris kao muva bez glave pa se sudaras u gradu, pa nervoza i drugih kada ih u toj brzini "zakacis".
Pa juris i prelazic ulicu (negledas), pa ti zakoci auto ispred nosa (za dlaku), a da ne pricam o nervoznim za volanom, pa kada oni krenu sa svojom nervozom.
Zuris, juris, bas napeto.
Pa usput u prodavnici (fastfud), utrcis uzmes nesto i jedes u hodu usput dok ne stignes tamo gde si naumio.
Tristo na sat, pa ti se zavrti u glavi. Nema vremena za uzivanje.
Kada si u kolima, od brzine ne mozes da se opustis, moras dobro da se drzis (da ne ispadnes), ne daj boze iz auta.
Poticen iz sredine (koja vazi za sporu, sve lagano i bez nerviranja). Dobila sam komliment da sam staticna, i depresivna.
Ne samo uzivam u svakom trenutku, retko se nerviram, ali mogu da prva stignem do cilja kada to zatreba.
(helenjovanovic, 27. avgust 2008 14:30)
Sjajan tekst, odgovorio je na mnoga pitanja koje ovo ludo vreme namece ne pitajuci nas da li to zelimo.Brzam u toku nedelje da bi se odmarala na slobodan dan , a onda isplaniram hiljadu aktivnosti u tom danu, pa jos stvorim sebi frku kako da uradim sve ono sto mi predstavlja ugodjaj i kako da se vidim sa svima kojima sam obecala. Sad cu stvarno da usporim... Hvala SENSI
(jelena 83, 27. avgust 2008 15:27)
Odličan,opominjući text,kao i svaki iz Sensine radionice.Mislim da smo već dugo vremena od svakakvih životnih jurnjava zaboravili da osluškujemo sebe i svoje potrebe i htenja.Uglavnom svi krivimo ovo hiper neurotično vreme u kom živimo,nekad opravdano a ne retko neopravdano.Taj užasni izraz 'nemam vremena' je već decenijam svojivrsni modni trend,dobro prepoznato i napisano u textu,jako si 'bitan' ako nemaš vremena,ako ti je život ludnica.E sad,taj stil ima svoju cenu. Koliko smo beskonačno puta slagali sebe o drugim da ne govorim, da nemamo vremena za pola sata neke rekreacije,odlazak kod prijatelja koje nismo dugo videli,pročitali neku odličnu knjigu,koliko smo dobrih stvari,dogadjaja,osoba u životu propustili zbog izgovora da nemamo vremena?
Nezadovoljstvo samim sobom je divan alarm,natera te da razmisliš kada si postao previše neurotičan,džangrizav,mračan,težak sebi i okolini,i onda kad sebe takvog više ne možeš da gledaš,krene ko veliko spremanje stana,mic po mic kreneš da menjaš jednu po jednu lošu naviku,pa kad vidiš da promena nije prazna priča i da se što je najvažnije bolje osećaš sam sa sobom i da život nije baš tako mračan ko što smo mislili da jeste,onda ti to da vetar u jedra da nastaviš sa dovodjenjem sebe u red i harmoniju.
(Nata, 27. avgust 2008 15:30)
there is always that space there
just before they get to us
that space
that fine relaxer
the breather
while say
flopping on a bed
thinking of nothing
or say
pouring a glass of water from the
spigot
while entranced by
nothing
that
gentle pure
space
it's worth
centuries of
existence
say
just to scratch your neck
while looking out the window at
a bare branch
that space
there
before they get to us
ensures
that
when they do
they won't
get it all
Pa meni odgovara npr. brzina, ali onda moram imati makar jedan trenutak u toku dana kada luftiram.Dakle, i ja sam za kombinaciju.
(B.T.W., 27. avgust 2008 17:09)
Vazno je da pocnemo da sirimo vestinu slow living na poslu. Dakle, ne dozvolite nikome da pocne da radi pre nego li popije kafu i porazgovara sa kolegama i koleginicama narocito. To se narocito odnosi na karijeriste koji se ljute sto moraju da cekaju dok se windows ne podigne - skenjajte im kompjuter povremeno i ne dajte da manijaci postavljaju neneormalne radne ciljeve. Posle posla, sa kolegama na pice obavezno. Kod kuce, kad pocnete da se igrate sa decom, ne prekidajte bar jedno 4 sata. Kad vam neko na semaforu zatrubi, izadjite iz kola i vratite se posle destak minuta.. Ima niz vezbi koje bi slow motion populacija mogla da upraznjava i tako utice na ostale. Ajmo sada jos malo predloga.
(Dragojlo, 27. avgust 2008 22:44)
kao prvo da preporucim knjigu Tiranija trenutka Tomasa Hilana Eriksena u izdanju XX vek, prevod Ljubise Rajica na istu temu, samo zanimljivijeg i sistematicnijeg pristupa uz pregrst odlicnih primera.
Kljucna ideja celog teksta je ravnoteza, tj sklad izmedju brzine i sporosti.
A pitanjem brzine m/s se vracamo na nase osnovne dimenzije a to su prostor i vreme, koje brzina ujedinjuje.
Uopste, ovo je fenomenalna tema za promenu sopstvenog zivota.
(sLo, 27. avgust 2008 23:30)
Zivimo u zacaranom krugu, zarobljeni u prostoru i vremenu, gde vlada zakon centrifuge.Vrtimo se smrtonosnom brzinom i muka nam je, a svesni smo da, ako zelimo izaci iz tog zacaranog kruga, moramo zaustaviti centrifugu.Dobro znamo sta bi nam se tada desilo - letnuli bi kud koji, mili moji! Zato i ne pokusavamo...
(Raika, 28. avgust 2008 08:08)
Upravo dok sam citala ovaj tekst pomislila sam da preporucim svim citaocima Eriksenovu "Tiraniju trenutka", ali vidim da je to neko vec ucinio.
Sjajna knjiga, vredna odvajanja malo vaseg sporog vremena u ovom ubrzanom svetu...
Knjiga predstavlja vrlo pedantnu analizu toga kako su savremene tehnologije izmenile svet oko nas, nacin na koji zivimo, razmisljamo, funkcionisemo. Potkrepljena je gomilom egzaktnih podataka i jednostavno neodoljiva. Necete je ispustati iz ruke.
Mozda se malo teze nabavlja, ali vredi potruditi se. Izdavac je XX vek.
(Bojana, 28. avgust 2008 10:18)
Šta nam je učinio korporativni kapital... svi smo poludeli a da toga nismo ni svesni... E sad, i ja bih voleo da usporim ali da ne budem glavni ludak u familiji i kraju... budi pametan, nađi meru... pobedi globalizaciju.
(Alexa, 28. avgust 2008 11:03)
Sve je to lepo, ali...uvek se pojavljuje "famozno ali"...ne postoji univerzalni recept kako bi usporili vreme, (uzgred vreme ni ne postoji, postoje samo trenuci, a kontinuitet trenutaka daje nam iluziju vremena)...dakle, svaki pokusaj da se pomogne ljudima je vredan hvale, ali mi ne mozemo pomoci drugima ako nismo, pre toga, dosli do saznanja koje je moguce jedino ako prevazidjemo granice realnost, odnosno, ako ne izadjemo iz uzrocno posledicnog kruga, ako tog iskustva nemamo-sve je uzalud, sve ostaje na nivou znacenja, na najgrubljem nivou, a to je ono sto je prolazno i promenljivo...i na kraju: sta je, zapravo, pravo uzivanje? Siguran sam da nije ono da jedemo polako ili tome slicno, vec da bidemo ono sto jesmo...a kako bi to mogli biti? Ne znam, zaista, ne znam , da imam to saznanje rado bih vam preporucio sta da radite, ali...opet"ali"...verovatno, ne bih imao potrebu ni za ovim recima, jer bih bio srecan i "usporen" i ne bi me mnogo doticalo sve ovo sto nam se dogadja...ps: Kjerkegor ce biti sve aktuelniji, jer je ocekivao paradoks!
(bora, 28. avgust 2008 12:18)
Naravno, ne treba uvek ici po ugazenom putu kojim je prosla vecina nego kad kad odabrati svoju stazu ma gde da ona vodila.. nesvidja mi se sto od ovog pokreta sporosti se ocigledno stvara nova ugazena staza, i verovatno nova masa ljudi koja je slepo sledi da bi pronasla bolji zivot.. Vise proucavajte sami sebe a manje ovakve tekstove.
(aljehin, 28. avgust 2008 14:14)
Odavno nisam citao ovako dobar text u kome sam se u potpunosti pronasao. Volim da radim stvari sporo bez nervoze i stresa. S druge strane bavio sam se atletikom a u igrama gdje se trazi reflex sam jednostavno nepobjediv. Zemlja koja mi savrseno odgovara od svih u kojima sam bio je Svajcarska. Sve je zamisljeno i napravljeno za zivot sa sto manje stresa i trzavica. Tamo dozivljavam punu ravnotezu rada i zivota u pravom smislu te rijeci. Jos bih preporucio i klasicnu muziku i meditaciju za savrseni sklad.
(milance, 28. avgust 2008 15:49)
Ovaj tekst mi je preporucio prijatelj koji, od kada ga poznajem a to je jako dugo,NEMA VREMENA! Valjda to nesto znaci...
Pozdrav za sve ljude koji IMAJU VREMENA!!!!!!!
(Sundjer Bob, 28. avgust 2008 18:23)
Tema o kojoj je svakako potrebno sto vise govoriti i ohrabrujuci komentari. Samo, kako ja to da kazem mojim sefovima koji veoma dobro znaju da svako moje eventualno usporavanje ne vodi samo gubitku posla koji trenutno obavljam vec i potpunom "ispadanju iz kruga", te, posledicno, upropastavanju mukotrpno gradjene karijere? Oni koji rade u anglosaxonskom svetu, posebno u okvirima humanistickih nauka (gde je "pregorevanje" u ranim 40-im sada vec "normalna" pojava) slow motion alternativa bas i nemaju - varijante u vidu bastovanstva ili pletenja vaze, ipak, samo u americkim filmovima.
(maja, 28. avgust 2008 20:41)
baš sam razmišljao prethodnih dana o usporavanju vremena, počeo sam da se interesujem za filozofiju sadašnjeg trenutka i ove misli su mi se nadovezale, mislim da mi je sve jasnija potreba meditacije, fin txt.
(che, 29. avgust 2008 00:04)
Ovo bih trebao dati mom sefu da procita...
Covek je svoj rodjendan proveo u kancelariji, a sutradan na zeninu opasku, je uzeo samo pola dana.Inace, ozenjen,ima dvoje dece. Kad je uzeo odmor od 7 dana, koje je proveo na letovanju, non-stop je bio on-line u slucaju eventualnih problema sa posla. Ja sam ugasio mobilni prvi dan odlaska na odmor. Verovatno sam mu cudan zbog toga???
Naravno, uvek je prekovremeno u kancelariji i nekad dobijem mail od njega u 2h ujutro!!???
Uvek se zapitam, sta je toliko bilo vazno tada... ...naravno, nista, nebitna stvar...
Bas zbog toga je "uspesan" i vrlo dobro zaradjuje, ali se stalno pitam, cemu sve to kad nema ni vremena ni volje da uziva u tim zaradjenim parama?
Da li se nekad zapita, u cemu mu je proslo zadnjih 10godina?
Voleo bih da imam njegovu platu, ali ne po tu cenu ;-)
(kesa, 29. avgust 2008 09:41)
Ljudi, ovo je vrlo ozbiljna stvar. U doba današnje globalizacije, vrtoglavog ubrzanja tempa života koji nam je nametnut od strane vlasnika kapitala (profit & samo profit) kao i konkurencije, sve većeg broja ljudi u gradovima itd, čovek lako može da povećava brzinu života i da neosetno, (kao kad na autoputu u modernim automobilima vozite preko 160 km/h) pretera sa svojim mogućnostima. Tu je onda kraj vrlo često brz i izvestan. Ja, na primer, kad je na poslu najveća moguća ludnica i kad sve izgleda kao da će da eksplodira, jednostavno izađem na 10 minuta napravim lagan krug oko bloka. Pri tom zagledam zgrade, odn. njihove fasade, drveće i trudim se da čujem zvuke prirode (ako ih ima). Nakon toga, stvar se ili sama rešila ili je izgleda sasvim drugačije nego pre toga...Dakle, priroda ima svoj tempo a društvo svoj. Priroda je starija od društva. Prema tome, treba osluškivati prirodu i samo poštovati njene zakonitosti, to je pravi put...ako se može...Dakle, FESTINA LENTE (požuri polako)
(slobodan, 29. avgust 2008 10:03)
Kada se sve sabere i oduzme, vreme koje nam ode na "ubrzavanje" tj freneticno razmisljanje o milion stvari - nerviranje oko posla, fakulteta, skole, vremenskih prilika i neprilika i svih ostalih faktora to vreme bismo mogli da iskoristimo da popijemo solju caja/kafe na miru, gledamo kroz prozor, odemo u kratku setnju i nista se ne bi promenilo. Jer kada razmisljamo o gomili stvari zapravo ne razmisljamo ni o jednoj dovoljno i samo se nerviramo jer "nemamo vremena".
Jedan je zivot, dan ima 24 casa i niko ne zivi vecno. Ako odaberemo da nemamo vremena ni za sta ziveci u vecitom planiranju 50 koraka u svim pravcima unapred ostaricemo ne stigavshi ni mrvicu da uzivamo u svom zivotu. A to je veoma tuzno. takodje, uvek ce biti stvari koje ne mozemo da stignemo da uradimo. I to ne treba da nas brine, uradi koliko mozes, ali DOBRO I KVALITETNO. Ono sto ne mozes ostavi za sutra. Rim nije sagradjen za jedan dan.
Workoholicari koji pokusavaju da nadmase broj projekata koji rade svi ostali pre ili kasnije ce otici na bolovanje zbog premora i tako izjednaciti rezultat sa vasim.
Kada bi svako tri dana za redom analizirao sta sve radi i koliko mu vremena ode na sta, video bi da je tu mogao da uglavi bar jednu kratku setnju ili popodnevnu dremku, ako ne i kratak susret sa prijateljima... Heh, ja sam nekoliko puta analizirala svoje radnje u toku dana i dosla do zakljucka da svaki dan mogu da odvojim bar 20ak minuta da vezbam i da popijem 2 solje caja na miru u toku dana koliko god da sam zauzeta. E sad, sto mene cesto mrzi da "usporim" i potrosim vreme u praznom hodu nervirajuci se oko gluposti... Kako je neko vec rekao to je vestina i mora se vezbati :) kao aikido.
(Smorock, 29. avgust 2008 11:22)
Globalizaciju je nemoguće pobediti tako što ćemo jedan dan u nedelji "živeti sporije" ili tako što ćemo se priključiti nekakvom "slow food" pokretu. To su opet samo antiglobalistički pokreti čijim članovima preti opasnost da postanu odmetnici od društva i čudaci. Nemoguće je brzinu okrenuti unazad. Biće samo brže i brže. Globalizaciju bi, na žalost, mogao da uništi samo rat, jedan sveopšti monstruozni rat, poput Drugog svetskog, posle koga bi ljudi koristili luk i strelu. Ovako, korporacije će zameniti nacije, a korporacijski moral i tradicija, nacionalne vrednosti. To se već dešava. Otpor će trajati još neko vreme i biće simboličan. Tradicionalne vrednosti biće branjene isključivo u komercijalne i turističke svrhe i opstaće samo u onoj meri koliko budu bile potrebne za razvoj turizma. Jezici će izumirati - u početku će biti samo kontaminirani iskvarenim engleskim (već jesu) - da bi na kraju opstalo samo nekoliko najvećih, ali u izmenjenom obliku. Konačno, komuniciraće se uglavnom engleskim jezikom, s tim što će oni kojima taj jezik nije maternji biti hendikepirani, jer samo retki mogu potpuno savršeno da savladaju engleski (kao na primer narodi iz njihovih ex kolonija). Komunikacija među ljudima svešće se na minimum. Već sada, mnogi prijatelji se ne viđaju mesecima, ali razmenjuju sms poruke. Ljubav se, takođe, vodi preko sms-a. Priroda sms-a je takva da ne dopušta dubinu i sve ostaje nedorečeno. Što čovek više bude smatrao sebe savršenim i modernim, biće sve tuplji. Drago mi je da neću živeti vreme kada sve ovo potpuno prevlada, ali već pred kraj života moje generacije (meni je danas 42), naravno - ako Bog da da poživim još ovoliko - sve ovo biće sasvim realno, a verovatno i brže od ovoga. :)
(Vojislav Todorović, 29. avgust 2008 15:15)
Zanimljiv tekst, dotice neke stvari o kojima sam razmisljala. Ali nije sve samo fast vs slow.
Jedan od problema prosecnog coveka danas je dugo radno vreme i pritisci na poslu. Resenje nije samo usporiti, nego i skratiti radno vreme - naci meru. Ovaj princip je fundamentalan, ali na zalost radno vreme i kolicina posla je vrlo cesto izvan nase kontrole.
Bar na krace staze. Na duze staze, mozda se ukaze neki izbor, i tada se treba setiti ovog teksta i izabrati mudro.
Pozdrav.
(II, 29. avgust 2008 15:43)
Stari ljudi su davno rekli "sto je brzo to je kuso". Nazalost mi smo to zaboravili i za moto smo uzeli neke druge slogane. Mislim da nije bitno ziveti sporo nego ne ziveti prebrzo. Ja licno spadam u kateboriju sporih ljudi ali nisam primetio da, oni koji su brzi, stizu da urade vise od mene. Treba ziveti u skladu sa svojim potrebama i mogucnostima. Ljudi jure da zarede za nova kola posle im trebaju druga onda televizor precnika 150cm mobilni od 300eur pantalone od 200eur kosulja od 100 i tako u nedogled. Pogledajte neke narode u Evropi kao Dance koji uglavnom voze bicikle. Kod nas se uvek uzima za primer ono lose (materijalne vrednosti su prioritet). Glavni razlog zasto je covek nesrecan je u razlici izmedju realnih i nametnutih potreba i vrednosti. Naravno treba ici u korak s' vremenom ali ne treba biti rob materijalnim vrednostima. To bi bilo neko moje razmisljanje na tu temu i mislim da se sve moze stici ako se prvo odrede prioriteti, a svakako ne bi trebale da budu kojekakve krpice i druge dzidza bidze.
(nebojsa, 29. avgust 2008 19:40)
sjajan tekst! tako opominjuc!!! brzina ce nam doci glave! dok sam citala, shvatila sam da odavno nisam sebi dala vremena da polako i natenane procitam nesto duze od naslova za vesti i sazetka istih na internetu. Posle duzeg vremena, sedim i citam jedan tekst i srecna sam sto sam ga otkrila...mislim da cu vise razmisljati o svojoj organizaciji i nacinu trosenja svog zivotnog vremena...
(marija, 29. avgust 2008 23:11)
Oduvek sam bila osoba koja sve moze, hoce, radi brzo,cesto vise poslova odjednom, dobro organizuje vreme, sa neverovatnom energijom(kako su drugi to tumacili),u stvari-uspesna i freneticna. A onda krece jedna autoimuna bolest, zatim se nadovezuje druga(najjednostavnije receno, autoimuna bolest cini da se telo okrece protiv sebe, stvarajuci autoantitela).Ja sam i to ignorisala,negirala i maskirala skoro 10 godina, gutajuci, onako usput lekove i ignorisala bolove.Sada sam u ranim 40-tim, vec 4 godine usporena, ali nazalost, do ove teznje za merom, harmonijom u zivotu, nisam dosla na laksi nacin.Sada cesto ucim, citajuci slicne tekstove, otkrivam lepotu u "obicnim" trenucima,i IMAM VREMENA.
Tekst je odlican,bilo bi lepo da svi probamo da osluskujemo prirodu, svoje bliznje, sami sebe i da zivimo u tom tempu, bez nametanja osecaja krivice.To nema samo veze sa globalizacijom, kapitalizmom, posizelim sefovima. To moze da bude i nas izbor.Korak po korak, recimo da pocnemo od tisine(barem 10 minuta dnevno), sporijeg disanja, setnje "do coska", ispijanja omiljenog napitka "natenane",bivstvovanja sa porodicom oko zajednickog obroka(barem jednog), citanja zanimljive knjige, slusanja muzike koja nas opusta, neobaveznog pricanja sa komsilukom.Udahnite...opustite se...usporite...lepo zivite!!!
(ivana, 4. septembar 2008 00:33)
Ima duze vremena kako sam si priustila danas najveci moguci luksuz - nemam mobilni telefon. Time sam sasvim sigurno unela kvalitet u svoj zivot. U filmu Jerry Maguire mentor glavnog lika, stari sportski menadzer, objasnjava Dzeriju kako istinski uspesni poslovni ljudi nemaju prepunu agendu i kako ne moraju da stignu svud - ljudi ce ih cekati. Danas klijent ocekuje da ste svud uvek i svakako. Nadam se da ce spora ali uspesna revolucija dovesti do toga da kvalitetno osoblje ne podleze ovim pritiscima. Obzir prema porodicnom vremenu se vec da primetiti u EU.
(tatjana, 10. septembar 2008 10:00)
Ovo je sjajno, ovime treba brendirati vozila GSP u Beogradu :)
Inace, cela prica o ubrzanju dosla je iz marketinga. Nije bilo predvidjeno da se zene umesaju i uklope u tu pricu kuvanje i kekse i mobilne telefone:) Ne treba dakle VI da se ubrzate, treba PROCESI da se ubzaju, u javnoj upravi, inovacijama, umrezavanju, poslu i prenosu informacija.
(J., 19. oktobar 2008 02:55)
