Neverovatno otkriće u zabranjenoj zoni Černobilja

Nuklearna katastrofa u Černobilju 1986. pretvorila je prostor oko nje u najradioaktivniju oblast na Zemlji.Ljudi su evakuisani, ali su biljke i životinje nastavile da žive u regionu uprkos visokim nivoima radijacije. Na mnoge od njih zračenje je imalo neočekivani uticaj, ali stalna radijacija nije oštetila genom mikroskopskih valjkastih crva ili nematoda iz Černobilja, pokazalo je istraživanje naučnika sa Njujorškog univerziteta. Istraživanja su poslednjih godina pokazala da su životinje koje žive u zabranjenoj zoni Černobiljske nuklearne elektrane fizički i genetički različite od drugih, prenosi Phys.org. &quot;Černobilj je bio tragedija nezamislive veličine, ali i dalje ne znamo kakav je sve efekat katastrofa imala na lokalnu populaciju. Da li je nagla promena u okruženju izabrala vrste, ili čak pojedince u vrsti, koji su prirodno otporniji na jonizovano zračenje?&quot;, rekla je Sofija Tintori, postdoktorantkinja Odeljenja za biologiju Njujorškog univerziteta. Ona i njene kolege su se zato okrenule nematodama, malim valjkastim crvima sa jednostavnim genomom i brzom reprodukcijom, što ih čini posebno korisnim za razumevanje osnovnih bioloških fenomena. &quot;Ovi crvi žive svuda, i žive brzo, prolaze kroz desetine generacija evolucije dok tipičan kičmenjak i dalje obuva svoje cipele&quot;, rekao je Metju Rokman, profesor biologije Njujorškog univerziteta. &quot;Videla sam snimke zabranjene zone i bila sam iznenađena kako je bujna vegetacija, nisam nikad mislila da će tu da vrvi od života. Ako želim da nađem crviće posebno tolerantne na radijaciju, ovo je pejzaž već odabran za to&quot;, rekla je Tintori&#1112;eva. U saradnji sa naučnicima iz Ukrajine i SAD, Tintorijev&#1072; i Rokman posetili su zabranjenu zonu 2019. da vide da li je radijacija ostavila primetan trag na crviće u regionu. Sa Gajgerovim brojačima i zaštitnom opremom, oni su skupili crviće iz zemlje, trulo voće i drugi organski materijal. Nakon toga su razdvojili stotine nematoda i mikroskopima izolovali i ustanovili kulture iz svakog crva, pa ih zamrzli radi kasnijeg proučavanja. Posebno su se posvetili analizi 15 jedinki vrste nematoda Oscheius tipulae, koja je korišćena u naučnim studijama. Sekvencionisali su genome i uporedili ih sa genomom pet jedinki iz drugih delova sveta. Istraživače je iznenadilo da korišćenjem različitih analiza nisu uspeli da primete trag štete od zračenja na genomima crva iz Černobilja. &quot;To ne znači da je Černobilj bezbedan, verovatnije znači da su nematode veoma otporne životinje koje mogu da izdrže ekstremne uslove. Takođe, ne znamo koliko je koji od crva proveo u zabranjenoj zoni, pa ne možemo da budemo sigurni ni koliko je bilo kojih od njih, ili od njihovih predaka, bio izložen radijaciji u poslednje četiri decenije&quot;, rekla je Tintorijeva.