Naučnici naučili papagaje da upućuju video-pozive jedni drugima

Usamljeni papagaji često mogu da budu nezadovoljni, a neraspoloženje može da se odrazi i na njihovo fizičko zdravlje. Za nekoliko ptica koje su učestvovale u eksperimentu i koje su naučile da svoje pernate drugare pronađu preko video-poziva, usamljenost je postala stvar prošlosti.To je navelo istraživače Nortistern univerziteta, Univerziteta u Glazgovu i Tehnološkog instituta u Masačusetsu da pronađu način kako da povežu 20 miliona papagaja širom SAD piše Smitsonijan magazin. Naučnici su pratili 18 papagaja čije su vlasnike obučili da svoje ljubimce treniraju da obavljaju video-pozive sa drugim pticama. Tokom prve dve nedelje eksperimenta, vlasnici su svoje ptice naučili da zazvone zvono, a onda dotaknu sliku drugog papagaja na tabletu, kako bi pokrenuli video-poziv. U ovoj inicijalnoj fazi, ptice su obavile 212 poziva, dok su vlasnici pažljivo pratili njihovo ponašanje. Ljudi bi prekidali poziv, čim bi primetili da su ptice prestale da obraćaju pažnju na ekran, a ograničili su trajanje poziva na pet minuta. U ovoj fazi, tri ptice nisu dalje nastavile sa učenjem. Međutim, preostalih petnaest je započelo drugu fazu eksperimenta u kojoj su slobodno mogle da obavljaju pozive i biraju koju će pticu pozvati. Tokom naredna dva meseca, ljubimci papagaji obavili su 147 namernih video-poziva, a njihovi vlasnici snimili su više od 1.000 sati snimaka &quot;razgovora&quot;, koje su istraživači potom analizirali. Za početak, otkrili su da papagaji koriste priliku da pozovu jedni druge i obično ostaju na vezi onoliko koliko im vreme za eksperiment dozvoljava. Takođe je delovalo kao da razumeju da je druga živa ptica s druge strane ekrana, a da nije reč o snimku, pišu istraživači u svom izveštaju. Neki papagaji su čak naučili veštine od svojih virtuelnih drugara, uključujući tehnike letenja, skupljanja određenih predmeta, kao i neke zvuke. &quot;Bila sam iznenađena time koliko su se različito ponašali&quot;, kaže jedna od autorki studije Iljena Hirskij Daglas, istraživač interakcije životinja i računara na Univerzitetu u Glazgovu za Gardijan. &quot;Neki bi pevali, neki bi se igrali ili išli gore-dole, drugi bi voleli da pokažu ptici svoje igračke.&quot; Dva starija makao papagaja su se naročito zbližila i čak na engleskom jedan drugog pozdravljala sa: &quot;Zdravo! Dođi ovamo!&quot; Istraživači kažu da video-čet ne može da zameni društvenu interakciju kakva bi se dogodila u divljini, ali da bi mogao da bude zanimljiva opcija za popravljanje života papagaja, koji već žive u zatočeništvu. Osim toga, može biti korisno za ptice koje ne mogu da ulaze u direktnu interakciju, naročito ako pate od ptičjeg ganglioneuritisa, bolesti česte među papagajima, zbog koje moraju da izbegavaju kontakt sa svojom vrstom. Istraživači upozoravaju da bi vlasnici papagaja koji bi želeli da isprobaju da li njihovi ljubimci uživaju u takvoj vrsti socijalizacije, treba da pažljivo motre na reakcije svojih ptica i da odmah okončavaju pozive, ukoliko kod njih primete strah, agresiju, nezainteresovanost ili nelagodu, jer je nekoliko ptica pokazalo znake nasilja i čak oštetilo tablete. Ipak, zaključak je da ako ptice nauče da koriste video tehnologiju da komuniciraju s drugim pticama, to mogu da rade na &quot;individualan i veoma lep način&quot;, navela je Hirskij Daglas.