"Bolji vazduh građanima": Šansa da tehnologija radi u korist životne sredine

Masovna industrijalizacija i napredak društva jasno pokazuju da su ekologija i internet povezani, ali na koji način pojedinci to mogu da iskoriste u borbi za zdravije životno okruženje?Činjenica da je Srbija tek skoro dospela na listu država sa najzagađenijim vazduhom na svetu, ne govori o tome da je i sam problem novijeg datuma. Naprotiv, već nekoliko decenija unazad udišemo loš vazduh ali podaci o tome nisu bili dovoljno vidljivi, odnosno nisu pravovremeno stizali do građana, a i kada jesu, bilo je to u obliku stručnih izveštaja koje većina ljudi nije razumela. Digitalizacija društva i dostupnost podataka doveli su do toga da se u javnosti sve više govori na ovu temu - toliko da su izveštaji o merenju kvaliteta vazduha postali deo vremenske prognoze, a internet aplikacije koje te podatke prikazuju u realnom vremenu privukle su pažnju pojedinaca. Iako podaci pokazuju da grejna sezona podstiče zagađivanje vazduha, to ne znači da ga u letnjoj sezoni nema. Osim individualnih ložišta, tu su i drugi zagađivači poput fabrika, automobila, autobusa. Da bi se ozbiljno pristupilo rešavanju ovog problema, osim aktivnog angažovanja države i građana za korišćenje &quot;zelenih rešenja&quot; i zalaganja za smanjenje dozvoljene količine izduvnih gasova, potrebno je da postoji transparentnost informacija o kvalitetu vazduha u našem okruženju.&quot;U našoj državi nema dovoljno podataka o kvalitetu vazduha zbog manjka mernih stanica, a u isto vreme te merne stanice ne mere sve štetne čestice koje postoje u vazduhu, već se uglavnom fokusiraju pre svega na PM10 čestice, dok su PM2.5 i PM1 čestice, koje su takođe opasne po zdravlje pojedinca, zanemarene. Osim toga, ove štetne materije se u realnom vremenu ne prate u mnogim najzagađenijim mestima u državi, gde samo po jedna državna stanica uživo meri koncentraciju PM čestica&quot;, za B92.net kaže Željka Milošević iz Internet društva Srbije, organizacije koja se bavi primenom modernih tehnologija u rešavanju problema životne sredine. Državne merne stanice ne postoje u velikom broju mesta na jugu i istoku Srbije ali, zahvaljujući novim tehnologijama i razvoju internet mreže, moguće je i na tim lokalitetima uspostaviti merenja i doći do saznanja o nivou zagađenosti. &quot;Zabeleženo je da nedostatak merenja postoji na nekim od kritičnih lokaliteta poput sela Radinac u Smederevu, u čijoj okolini je Železara, potom u Boru i Užicu koji, trenutno, važe za zagađenije gradove u Srbiji. Takođe, prema javnodostupnim podacima, državne merne stanice ne postoje u Kostolcu, Zaječaru, Kraljevu i Kragujevcu, s toga je neophodno da se ti lokaliteti pokriju na drugačiji način&quot;, ističe Milošević. Internet društvo Srbije patentiralo je uređaj kojim bi građani sami mogli da mere kvalitet vazduha u realnom vremenu. U okviru njihove inicijative &quot;Bolji vazduh građanima&quot;, koju će finansijski podržati kompanija A1 Srbija, nastao je Klimerko - merna stanica koja je jednostavna za korišćenje i održavanje. &quot;Klimerko je low-cost uređaj za merenje kvaliteta vazduha, koji meri PM1, PM2,5 i PM 10 čestice u vazduhu, kao i vlažnost vazduha, pritisak i temperaturu. Uređaj možete čak i sami da sastavite, na osnovu tutorijala koji postoji na jutjub stranici. Važno je da ga držite na terasi ili u dvorištu, i mora da bude povezan na Wifi mrežu, kako bi podaci koje Klimerko prikuplja bili vidljivi na otvorenoj platformi www.vazduhgradjanima.rs, gde se ažuriraju na svakih 15 minuta&quot;, objašnjava Milošević. Ona dodaje da se na osnovu poređenja podataka iz njihove ovogodišnje baze sa onima koji su rezultat merenja državnih stanica, pokazalo da uređaj dobro radi.&quot;Internet društvo Srbije, organizacija koju ja vodim, je napravilo Klimerka na našem ekološkom hakatonu, Descon, i od tada ga sa zajednicom stalno usavršavamo, softverski I hardverski. Uređaj je otvorenog koda što znači da svaki građanin, student ili entuzijasta može sam da naruči delove i da sastavi istog&quot;, kaže Milošević. Prema njenim rečima, trenutno postoji 70 ovakvih uređaja, a plan je da se u toku ove godine njihov broj udvostruči. Prilikom aktiviranja svog uređaja neophodno je da pojedinci imaju stabilnu internet konekciju, a da bi Klimerko nesmetano funkcionisao mora da stoji na terasi ili u dvorištu, iako za njega nije potrebno mnogo prostora jer sam uređaj staje u dlan. Kada je reč o ovakvim i sličnim tehnologijama koje bi pomogle da se šira zajednica angažuje u rešavanju drugih problema iz oblasti ekologije, Milošević kaže da se zagađenost vode i zemljišta takođe može pratiti open-source tehnologijama, što doprinosi konceptu građanskog merenja. Ljudi koji žele da doprinesu velikoj ekološkoj borbi mogu da podrže inicijativu Internet društva Srbije, tako što će glasati za njihov projekat - Bolji Vazduh Građanima, na sajtu www.svetkakavzelis.rs, svakoga dana, do 24. maja. Shodno broju dobijenih glasova, ovaj ekološki projekat dobiće pet, tri ili dva miliona dinara, novčanu pomoć koju je kompanija A1 Srbija obezbedila za tri projekta - iz oblasti ekologije, javnog zdravlja i obrazovanja, u okviru svog društveno odgovornog programa &quot;Svet kakav želiš&quot;.