Kako nastaje vremenska prognoza i zašto je često pogrešna?

Iako se podaci o stanju u atmosferi prikupljaju iz celog sveta, različite organizacije imaju različite prognoze o tome da li će, i gde, padati kiša.Srećom, na evropskom kontinentu nema razornih tornada i uragana, zbog kojih je redovno meteorološko izveštavanje potrebno da bi se pogođeno stanovništvo na vreme evakuisalo. Ipak, u kojem god delu sveta se nalazili, svakodnevno se oslanjamo na vremensku prognozu. Podaci koji se tiču vremenskih prilika i stanja u atmosferi se prikupljaju i učitavaju u moćne superkompjutere. Mere se temperature vazduha, pritisak, vlažnost, kao i brzina vetra. Ovi podaci se prikupljaju na globalnom nivou, pa se na osnovu njih određuje vremenska prognoza. Otežavajuća okolnost je, zapravo, brzina kojom superkompjuteri uspevaju da obrade podatke o stanju u atmosferi. Meteorolozi, pri tome, sprovode dodatna merenja, kako bi predvideli bilo kakve promene i na osnovu njih upotpunili prognozu. Zašto su prognoze često pogrešne? Naša atmosfera je toliko osetljiva da i najmanje promene u svetskim okeanima, na primer, mogu da utiču na to kako će vreme izgledati kada stigne do kopna. Atmosfera je širok i složen sistem, pa je nemoguće precizno je nadgledati, što znači da su propusti u meteorološkim ispitivanjima neizbežni. Čak ni prognoza sedam dana unapred nije pouzdana. Dobre vesti su da će s razvojem tehnoloških dostignuća i sistem praćenja vremenskih prilika biti sve tačniji. Ni dugoročne prognoze nisu na odmet i dobar su pokazatelj prosečne vlažnosti predstojećih vremenskih prilika. Postoje kompjuterski programi koji nam omogućuju predviđanje klime i nekoliko decenija unapred. Kakvo nevreme je teško predvideti? Poteškoću predstavlja precizno prognoziranje za određenu lokaciju. Padavine su posebno nezgodne i nepredvidljive. Često pomislimo da je vremenska prognoza pogrešila, jer smo očekivali pljusak, a nije se dogodio. Zapravo, dogodio se, samo nekoliko kilometara od nas. Takođe, različite svetske meteorološke organizacije koriste sopstvene kompjuterske programe, zbog čega je moguće dobiti nekoliko prognoza koje nisu iste za jedno područje. Sve je veći broj i aplikacija zaduženih za praćenje vremenskih prilika, koje često koriste drugačije pristupe prognoziranju. Ako postoji verovatnoća od 30% da će pasti kiša, jedna aplikacija će označiti vreme kišobranom, dok će druga to učiniti oblačićem, jer i dalje postoji 70% šanse da će biti suvo. Svakako, sa razvojem sve istančanije tehnologije, i sama vremenska prognoza će postati preciznija, brže dostupna i odnosiće se na uže određena područja, piše portal Kliks.