Ovako zamišljam pakao VIDEO
Dobro, preterujem... A možda i ne?
Milan TomićIzvor: B92
Kad duže putujete od aerodroma do smeštaja nego od Beograda do Pariza – pakao je zaista reč po meri.
Stvarno ništa nije slutilo da ću iskusiti pravo putešestvije nakon prijatna dva, dva i po sata u avionu.
Obaveze na "Šarl de Golu" su išle kao po loju – brz prolazak pasoške kontrole, podizanje kofera i "dobacivanje" do železničke stanice, gde staje RER B, voz koji vodi do grada svetlosti.
Svetlost sam video tek tri sata kasnije i to u delu grada u kojem nisam planirao da se nađem, bar ne prvog dana dolaska u francusku prestonicu.
O tom početnom utisku i mraku pisao sam i prošle godine, kada sam prvi put došao u Pariz – i "debitovao" na Grend slemu.
Tada sam, takođe, vozom išao do grada i ljudi stvarno nije bilo mnogo ljudi, bar što se tiče prve "kvote" stanica, dok se ne priđe gradu, tamo negde kod stadiona Sen Deni.
Vođen tim iskustvom, odlučio sam se za isto prevozno sredstvo i ovoga puta. Međutim, sada je situacija bila posve drugačija.
Uprkos tome što je čitava kompozicija voza jako duga, svaki vagon je već na početnoj stanici bio krcat.
To nije sprečavalo ljude da i na narednim stanicama bez problema masovno ulaze, praveći od sebe, a i od svih nas – sardine.
Fascinantna mi je ta pojava da ljudi pokušavaju da se uguraju u voz, autobus, tramvaj, šta god, iako je sasvim očigledno da mesta više nema.
I tako, taman kad sam se privikao da stojim kao kip, sa sve najvećim mogućim koferom i rancem, čuo se spiker – "Poslednja stanica".
Izvode se radovi, ta trasa je obustavljena, a promena plana neizbežna. Srećom, "Moovit" je tu.
— OvoOno (@OvoOnoX) May 27, 2023
Lepo mi je objasnio kako dalje, ali jedno je teorija, a drugo praksa. Takvu gungulu i gužvu koja se stvorila na stanici "Gare du Nord" u životu nisam video.
Probao sam da uhvatim kamerom, ali ona ne može da dočara tu trku, viku, užurbanost – pravo ludilo u metro podzemlju.
Morao sam da presedam dva puta, pa onda da osetim malo i čari autobusa koji vode do dela grada pod nazivom Medon, gde mi je pozicioniran smeštaj.
Sve se to nekako odužilo i umesto sat i nešto, od aerodroma sam se vozio više od tri sata. Kada se pogleda efektivno vreme, manje mi je trebalo od Banovog brda do Pariza...
Posle toliko klackanja nasmejala me je scena u kojoj me gazdarica, vlasnica stana dočekuje ispred zgrade – na francuskom, kao da se podrazumeva da znam taj jezik.
Uzalud objašenjenje i molba da pričamo na engleskom – tera ona svoju priču. To je još jedan od interesantnijih fenomena ovde. I oni koji znaju engleski, prave se da ga ne znaju.
Neplanirano dugo putovanje po gradu sprečilo me je da prisustvujem konferenciji Novaka Đokovića, zakazane za popodne.
Naš teniser je standardno strpljivo i koncizno odgovarao na sva pitanja, a najinteresantnija su se ticala Rafaela Nadala.
Stigao je i da se našali, kazavši da mu Rafa ne nedostaje u Parizu. U jednom od odgovora u prvi plan je stavio i rekorde, kao jedan od razloga zašto se i dalje bavi tenisom.
Novak protiv Aleksandra Kovačevića neće igrati u nedelju, ali Marton Fučovič protiv Uga Grenijea hoće. Upravo će bolji iz duela Mađara i Francuza na megdan, nadamo se, Novaku.
Jedini naš predstavnik prvog dana takmičenja biće Laslo Đere, kome neće biti nimalo lako protiv Andreja Rubljova.
Od glavnih favorita nastupiće još samo Stefanos Cicipas, koga očekuje Jirži Veseli, a interesantni bi mogli da budu i dueli Makenzija Mekdonalda i Sebastijana Korde, Davida Gofana i Huberta Hurkača, Bena Šeltona i Lorenca Sonega.
Kod dama zanimljivo će biti u duelu Danijel Kolins i Džesike Pegule, Arine Sabalenke i Marte Kostjuk, Marije Sakari i Karoline Muhove...
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
