Međutim, "Azuri" su uvek tim na koji mora da se računa kada je u pitanju borba za najbolji tim kontinenta, iako su samo jednom u svojoj bogatoj istoriji pokorili Evropu, daleke 1968.

Italijani ne mogu da se pohvale ni spektakularnim rezultatima poslednjih godina, jer im je od titule na Mundijalu 2006. najveći uspeh jedno polfinale EP 2012.

Na prethodnom EP su zaustavljeni već u četvrtfinalu, a ni na ovaj turnir ne stižu kao tim od koga će svi da strepe.

Međutim, niko ne sme ni da potceni ekipu Roberta Mančinija pre svega zbog serije od 25 utakmica bez poraza.

Impresivnih kvalifikacija u kojima su imali savršen učinak u deset mečeva te osvajanja grupe A u Ligi nacija bez poraza.

Tome su svakako doprinel i nešto lakše grupe sa prosečnim timovima Finske, Grčke i BiH (kvalifikacij) i Holandije, Poljske i BiH (LN) kao glavnim rivalima, ali Mančini sigurno ima nekog “keca u rukavu” za EURO.

Ekipa nema istinske superstarove, ali selektor na svakoj poziciji ima bar dva više nego kvalitetna igrača.

Tu su i iskustvo i mladost, a sve što je Mančiniju potrebno za neki izvanredan rezultat je “eksplozija” nekog pojedinca, jer će on svoj taktički timski posao odraditi.

Grupna faza svakako ne bi trebalo da bude problematična za "Azure", pre svega što će sve mečeve igrati na svom terenu, a očekuje se da na tribinama bude do 18.000 navijača što će u trenutnim okolnostima napraviti razliku.

Selektor

Roberto MančiniJedno od zaštitnih lica Serije A devedesetih, živa legenda Sampdorije (424 utakmice, 132 gola), preuzeo je Italijane u vreme jedne od najvećih kriza nacionalnog tima. Preuzeo je "Azure" šest meseci nakon debakla u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018.

To je bilo prvo veliko takmičenje koje su Italijani propustitli od 1958. Odmah po njegovom dolasku bio je jasno vidljiv njegov uticaj na ekipu, koja je posle dugo vremena počela da dobija obrise organizovanog tima.

Italija je u protekle dve godine postala jedan od najboljih timova na Starom kontinentu, neporažen u poslednjih 28 utakmica, sa perfektnih 10-0-0 u kvalifikacijama. Sa Mančinijem na čelu, Italijani su i bez istinske superzvezde svakako jedan od glavnih favorita na EP.

Najveće zvezde

Kao što smo već naveli, teško je izdvojiti neku superzvezdu u ovoj ekipi kojoj ne manjka talenta.

Krenimo od golmana Đanluiđija Donarume, preko lidera odbrane Leonarda Bonučija i vezista Marka Veratija, Žoržinja i Lorenca Pelegrinija, do napadača Andree Belotija, Čira Imoblea, Lorenca Insinjea, Frederika Kijeze….

Dakle, nema bombastičnih imena, ali ima više nego dovoljno kvaliteta da se pobedi bilo koji rival.

Sastav

Golmani: Alesio Kranjo (Kaljari), Đanluiđi Donaruma (Milan), Aleks Meret (Napoli), Salvatore Sirigu (Torino);

Defanzivci: Frančesko Ačerbi (Lacio), Alesandro Bastoni (Inter), Davide Biragi (Inter), Leonardo Bonuči (Juventus), Matija Kaldara (Atalanta), Đorđo Kjelini (Juventus), Danilo D’Ambrozio (Inter), Đovani di Lorenzo (Napoli), Alesandro Florenci (Roma), Đanluka Mančini (Roma), Luka Pelegrini (Juventus), Leonardo Spinacola (Roma);

Sredina: Nikolo Barela (Inter), Đakomo Bonaventura (Fiorentina), Gaetano Kastrovilji (Fiorentina), Brajan Kristante (Roma), Žoržinjo (Čelsi), Roberto Galjardini (Inter), Manuel Lokatelli (Sasuolo), Lorenco Pelegrini (Roma), Stefano Sensi (Inter), Sandro Tonali (Breša), Nikolo Zaniolo (Roma);

Napada: Andrea Beloti (Torino), Federiko Bernardeski (Juventus), Frančesko Kaputo (Sasuolo), Federiko Kjeza (Juventus), Stefan el Šaravi (Šangaj Shenua), Čiro Imobile (Lacio), Lorenco Insinje (Napoli), Mojze Ken (Everton), Kevin Lazanja (Udineze), Rikardo Orsolini (Bolonja).