Dug je put
Dug je taj put od godinu dana u jednoj teniskoj sezoni.
Zoran KecmanIzvor: B92
Duga su i putovanja igrača sa turnira na turnir, iz zemlje u zemlju, sa meridijana na meridijan.
Zemaljska kugla se okreće i sve što je na njoj, samo u jednom sportu čini se da je to putovanje neprekidno - u tenisu.
To je kao da voz ide kružnom linijom, krene u januaru, zaustavi se nakratko u novembru, pa opet nastavi i kreće sa januarom.
A januar je sinonim u tenisu za Australiju. To nije evropski, ili američki januar, to je australijsko sunce, to su prelepi plavičasti tereni Melburn parka, Australijan open.
Mehurići šampanjca, oblačići teniske sreće veselih Australijanaca, trešnje u zimu, žuta loptica... Tenis je uvek u potrazi za suncem, ali i šampioni uvek traže sunce.
Svaki igrač, ustvari, traži svoje mesto pod tim nemilosrdnim, užarenim suncem. Istrajati kroz dve nedelje, preživeti, pobediti.
U Australiji se sve otvara i sve počinje, tako da se jasno pitamo - šta nam je pripremio Australijan open u ovom prvom činu teniske sezone?
Možemo samo da naslućujemo, scenarija se u tenisu ne pišu unapred i ma koliko god dobro da poznajemo sport, iznenađenje je uvek moguće.
Ipak, nekako smo navikli da uoči starta turnira u Melburnu, na listi favorita, na njemom smom vrhu, uvek vidimo jedno ime - Novaka Đokovića.
Ni ovog puta nije ništa drugačije, uostalom, kada neko igra za rekordni, deseti pehar Norman Bruks, time je sve rečeno.
I oni bitni teniski parametri, koji se tiču forme, rezultata, osvojenih turnira, jasno upućuju da je Srbin i ovog puta igrač koji će se, ako je sa njegovim zdravljem sve u redu, pitati najviše.
Nije da Novak nije zabrinuo navijače - taj čvorić od problema sa zadnjom ložom u Adelejdu, samo upućuje da niko nije od čelika, pa ni Novak koji nas je navikao na besprekornu fizičku spremu, izdržljivost i istrajnost.
Njegova karijera traje tako dugo upravio zbog toga što je maksimalno vodio računa o svom telu, o svom hramu, što je svaka, pa naizgled i najnevažnija sitnica, za njega bila važna.
Izrečeni oprez od strane samog Novaka, u pogledu te povrede, jasno govori da je svestan da se u ovoj fazi karijere, kada mu i sa leve i sa desne strane postavljaju prepreke na putu da postane apsolutni rekorder u svetu tenisa, mora ponašati racionalno. To pokazuje da je apsolutno svestan značaja trenutka.
U njegovoj već sada legendarnoj trci sa Nadalom, sve je manje ostalo do ciljne ravnine, kako za godinu dana starijeg Španca, tako i za njega, a Australija je na tom preostalom parčetu staze, bitna, jako bitna tačka za Novaka.
Skor 22:21 nije isto što i 22:22. Ili 23:21. To su mogući pokazatelji na grend slem semaforu u trci Nadal/Đoković posle Melburna.
Novakovo preskakanje treninga u nedelju, ne mora da bude baš ni od kakvog značaja.
Umeo je to da radi i ranije, kada bi procenio da okolnosti za rad nisu idealne, da bi bilo dobro da odmori, da se ne forsira. Uostalom, i sam je rekao da će čuvati energiju za mečeve.
Moguće je i da je trenirao na neki drugi način, na nekom njemu omiljenom mestu u Melburnu, jasno je da takvih ima.
Ono što je važno jeste činjenica da su prvi potezi u ovom povratku pod australijsko sunce bili pažljivo i dobro odmereni.
Adelejd je bio pun pogodak, ne samo što je dobio određeni ritam mečeva, već i što se tako povezao sa publikom u Australiji i opipao njen puls pred grend slem izazov.
Istina, Adelejd i Melburn nisu isto, tih 15.000 u Rod Lejver areni su sasvim drugačija sorta i tu ima svega. I onih koji će vas nadnuti do bola i dati vam krila i onih zbog kojih biste radije ostavili reket i otišli na plažu, samo da ih ne čujete.
Ništa to nije novo za Novaka - on je apsolutno sve odmerio i ono što imponuje je njegova želja da ne gleda unazad.
Australijancima je ostavio da se glođu sa svojom savešću i onim što su mu uradili prošle godine, kada mu nisu dozvolili da igra.
On je svestan, da od tog zavlačenja ruku u džep prošlosti, od osvrtanja na nešto što se ne može popraviti i vratiti, nema apsolutno ništa i da je jedino bitno ovo ovde i sada, tenis, reket, loptica, protivnik, pobeda za pobedom.
Pobeđuje se na terenu, igrom, ne ljutnjom i emocijama.
Jedino što može da crpi iz svega je motiv, mada tamo zaista nema šta više da dokazuje. Rezultati sve govore.
Sa druge strane melburnškog zida stoji ćutljivi, uvek namrgođeni Rafa Nadal, prošlogodišnji pobednik, rival koji je idealno iskoristio priliku Novakovog prinudnog odsustva da odmakne u grend slem trci.
Posle samo 12 meseci, za Nadala je sve drugačije - možda je nominalno nolje rangirani nosilac, možda bolje stoji i na ATP listi, ali da li je zaista na stepeniku više i kada je reč o tome ko je favorit, sada, kada je tu Novak? Teško.
Kao što je on na najvišem postolju Rolan Garosa, tako je i Novak na vrhu u Melburnu. I to je sasvim u redu.
Nadala uoči ovog Melbura muči forma, tišti ga šest meseci ne baš sjajnih u završetku 2022. godine, ali i strah od toga kako će se njegovo telo nositi sa sve većim izazovima.
I muči ga to što mu je odmah na startu, u meču prve runde, u arenu bačen mladi britanski lav, dečko ogromnog talenta, levoruk kao i on, neko ko bi potencijalno mogao da bude ubica divova.
Drejper, da budemo jasni, na vrhuncu svoje igre, može apsolutno da naudi Nadalu, pogotovo ovako nenaštimovanom Nadalu, u prvom kolu turnira, kada još traži sebe i svoju igru.
Koliko, to je drugo pitanje, ali zato ovakvi mečevi, posebno gde se sastaju igrači koji dolaze sa velikanima, koji su im usput i idoli, i predstavljaju takve poslastice. Zato, budite budni ovog jutra, makar krajičkom oka pratite meč Drejpera i Nadala. Imaće tu šta da se vidi!
Konačno, treba reći da Melburn nekako uvek, ume da iznedri ponekog igrača koji obeleži turnir.
Sećamo se kako su tu rasli i Stefanos Cicipas, pa i Aslan Karacev, tako će i ove godine bljesnuti verovatno neko drugi.
Danil Medvedev, naoružan iskustvima prethodnih sezona, nikako se ne sme preskočiti u smislu onih koji mogu do samog kraja.
Cicipas, ako je zaista tačno da je popravio neke elemente u svojoj igri, na tom grčkom talasu u Melburnu, nošen ehom sa tribina, zaista može da bude nezgodan.
Sebastijan Korda, Holger Rune, Tejlor Fric, Mateo Beretini, Kasper Rud, na njih se svakako mora obratiti pažnja, baš kao i na ljubimca domaće publike, Nika Kirjosa.
Njega je, kako je to lepo rekao Džon Mekinro, prošle godine na Vimbldonu "ugrizla" "grend slem buba".
Možda kasno u odnosu na talenat koji je od početka posedovao, ali dobro je da jeste.
Njegova želja da se konačno domogne slema, sada je stvarna i ima podlogu u tom dosezanju finala Vimbldona, a bolje podrške od ove u Melburnu, imati neće.
Zato uz sve to, valja započeti još jedan uzbudljiv dvonedeljni put ka zvezdama južnog neba.
Samo jedna će na kraju blistati pravim, šampionskim sjajem.
Zoran Kecman
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
