MIROLJUB LABUS
Beograd -- Miroljub Labus je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i trenutni potpredsednik Savezne vlade. Od 1966. do 1972. godine bio je clan Saveza Komunista Jugoslavije, kada podnosi ostavku na clanstvo zbog neslaganja s progonom profesora Mihajla Djurica. U Demokratskoj stranci je od 1990. do 2002. godine, a poslednjih pet je i Grupi 17. Od 1999. godine do 2002. godine clan je i nevladine organizacije G17 Plus.

Rodjen je 28. februara 1947. godine u Maloj Krsni. Otac Zdravko bio je zeleznicki sluzbenik, sef stanice, saobracajni kontrolor i direktor saobracajne sekcije u Sremskoj Mitrovici, a Majka Draginja, rodjena Pavlovic, domacica. Ozenjen je Oliverom, diplomiranim pravnikom sa kojom ima dve kcerke Milicu, (1976), diplomiranog matematicara i magistra kompjuterskih nauka i Tijanu (1978), diplomiranog pravnika, i postdiplomca na Oksfordu. Labus govori engleski, a cita nemacki i ruski.

Miroljub Labus zavrsio je Osnovnu skolu "Zmaj Jova Jovanovic" u Rumi, a potom prirodno matematicki smer u gimnaziji "Stevan Puzic" u istom mestu. U periodu od 1967. do 1970 studira na Pravnom fakultetu i zavrsava studije sa prosecnom ocenom 9,93. Godine 1975. magistrirao je, drustveno-ekonomski smer na Pravnom fakultetu, "Neoklasicna teorija proizvodnje", a 1978. godine doktorirao je na istom fakultetu na temi "Marksova teorija ponude i traznje".

Radio je kao advokatski pripravnik 70/71. godine, a od 1972. godine,narednih osam godina radi kao asistent, a kasnije kao docent na fakultetu. Bio je Fulbrajtov predavac na programu Participacija i samoupravni sistemi na Kornel Univerzitetu 1983. godine, a naredne je Gostujuci profesor na Odseku za ekonomiju Kornel Univerziteta ( SAD), potom, vanredni profesor na Pravnom fakultetu, a od 1986. do 1994. godine radi visi savetnik u Saveznom zavodu za statistiku u Beogradu. Redovni profesor postaje 1990. godine, a od 1993. do 1999. godine radi kao istrazivac u Ekonomskom institutu u Beogradu. Radio je 1998/99. godine kao profesor po pozivu na Centralno-Evropskom univerzitetu u Budimpesti.

Na spisku funkcija koje je toko karijere obavljao nalazi se mesto predsednika Upravnog odbora "Dunav" osiguranja, predsednik Upravnog G17 Plus, spoljni konsultant Svetske banke, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Bosna i Hercegovina, 1996. godine bio je clan UNDP Stalnog ekonomskog komiteta u Sarajevu, a od 1994. do 1997. bio je potpredsednik Demokratske stranke. Pored toga bio je urednik u ekonomskim casopisima, poslanik u Saveznoj skupstini i clan Komiteta za monetarnu politiku i od 1987. do 1991. godine ekonomski savetnik Savezne vlade.

Najznacajnije knjige Miroljuba Labusa su Osnovi ekonomije, Beograd, trece dopunjeno izdanje, 2000, Osnovi ekonomije, Beograd 1995, 1997, Osnovi politicke ekonomije, (sa D. Soskicem), Beograd 1992, Savremena politicka ekonomija, Beograd 1991, Opsta privredna ravnoteza, (sa D. Vujovicem), Beograd 1990. i Drustvena ili kolektivna vlasnicka prava, Beograd 1987. godine. Oblasti istrazivanja su modeliranje opste privredne ravnoteze, analiza vremenskih serija, traznja za novcem i privatizacije

Program je promovisao Beogradu, 19. avgusta 2002. godine, kao kandidat grupe gradjana koji ima i podrsku DOS-a.

Zvanicni sajt: www.labus.org.yu

Dragan  Radenovic je rodjen 12. aprila 1951. godine u Sarajevu. Poreklom je sa Kosova i Metohije, tacnije iz okoline Peci. Srbin, pravoslavne veroispovesti. Ozenjen je i otac dve cerke. Diplomirani pravnik, radio je u Sluzbi drzavne bezbednosti. Zavrsio je Fakultet primenjenih umetnosti, odsek vajarstvo, u Beogradu.

Predsednicki kandidat grupe gradjana Tomislav Lalosevic predstavio je 10. septembra svoj program i najavio pocetak kampanje pod sloganom "Da ne izneverimo pretke i ne izdamo potomke".

General-pukovnik i bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, Nebojsa Pavkovic, rodjen je 10. aprila 1946. u Senjskom Rudniku kod Cuprije. Zavrsio je Uciteljsku skolu 1966. godine u Aleksincu. Visoke vojne skole zavrsio je u Beogradu i to Vojnu akademiju Kopnene vojske 1970. godine, Komandno -stabnu akademiju Kopnene vojske 1982. i Komandno-stabnu skolu operative 1988. godine.

Branislav Ivkovic je rodjen 1952. godine u Bijeljini u Republici Srpskoj. Diplomirao je, magistirao i doktorirao na Gradjevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je kao inzenjer u GP "Napred", a zatim je presao na Gradjevinski fakultet Univerziteta u Beogradu gde je bio prodekan i gde i sada predaje. Autor je vise udzbenika i naucnih radova iz oblasti gradjevinarstva. Govori engleski jezik. Ozenjen je i ima cetvoro dece.

Vuk Obradovic rodjen 11. aprila 1947. godine u selu Kondzelj (Toplica) u Srbiji.  Zavrsio je gimnaziju u Prokuplju, Vojnu akademiju kopnene vojske, Visoku vojno-politicku skolu i Komandno-stabnu skolu operative. Bio najbolji student sa prosekom 10 i najmladji doktor vojno politickih nauka u Jugoslovenskoj armiji, najmladji general i cetiri puta je vanredno unapredjen. Doktor je vojno-politickih nauka, a doktorirao na problemu nacionalizma (sovinizma) u jugoslovenskom drustvu.

Vuk Draskovic, lider Srpskog pokreta obnove, rodjen je u Banatu, u Srbiji 1946. godine. Diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu 1968. godine. Po diplomiranju je radio kao novinar u agenciji Tanjug. Novinarstvo je napustio 1981.godine i posvetio se knjizevnosti. U prvoj stavci njegovo programa stoji da ukoliko Draskovic postane predsednik "Ima da se zna sta ko mora da radi, a sta ne sme niko".

Vojislav Kostunica je rodjen 1944. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1966, gde je magistrirao 1970. i doktorirao 1974. Za asistenta na Pravnom fakultetu u Beogradu izabran je 1970. godine a cetiri godine kasnije, u vreme politickih progona na Univerzitetu, morao je da napusti fakultet. Znatno kasnije, 1989. godine, odbio je ponudu da se kao profesor vrati na fakultet sa koga je pod prinudom otisao.

Predsednik Stranke srpskog jedinstva, poslanik u Skupstini Srbije i sef poslanickog kluba SSJ, Borislav Pelevic rodjen je 22. novembra 1956. u selu Bublje kod Peci (Kosovo). Po nacionalnosti je Srbin, a po veroispovesti pravoslavac. U njegovoj biografiji postoji i kategorija ratnih aktivnosti.

Kandidat Socijalisticke partije Srbije, Velimir Bata Zivojinovic je narodni poslanik i Predsednik Odbora za predstavke i predloge u Skupstini Srbije. Zivojinovic ima 69 godina, clan je Socijalisticke partije Srbije, a po profesiji je glumac. Mladjoj publici poznat je po ulozi u filmu "Lepa sela lepo gore".