BIOGRAFIJA ZORANA ĐINĐIĆA

Zoran Đinđić je rodjen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka - Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za predsednika stranke je još biran dva puta, na vanrednoj skupštini Demokratske stranke 18. jula 1998. i na na redovnoj skupštini stranke 27. februara 2000.

Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Vecu republika Skupštine SRJ.

Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997. godine, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonacelnika smenjen je 30. septemra 1997. godine. Za njegovu smenu glasali su odbornici SPO, SPS i SRS.

U sudskom sporu sa predsednikom Vlade republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 20. septembra 1996. osudjen je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinačio je presudu i izrekao novu u kojoj je osudjen na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine.

U junu 2000. Đinđić je pruzeo funkciju koordinatora u SZP, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.

Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000.

Đinđić je predsednik Organizacionog odbora 12. Svetskog kupa u vaterpolu 2002.

Američki nedeljnik "Tajm" u septembru 1999. godine uvrstio je Đinđića među 14 vodecih evropskih političara trećeg milenijuma.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike.

Đinđić je avgustu 2002. godine u Pragu primio nagrafu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istocnoj Evropi.

Autor je knjiga: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država". Bio je glavni i odgovorni urednik casopisa "Theoria", glasila Filozofskog društva Srbije.

Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.