Najmanja crkva na svetu je u Srbiji: Znate li gde? FOTO/VIDEO

Dobrih pola sata hoda, u zimskim uslovima i više, potrebno je do jedinstvene građevine na ovim prostorima. Nadomak Novog Pazara, sakrivena u bespuću planine Golije, nalazi se crkva Svete Marine, poznata i po imenu Marinica.Udaljena je od regionalnog puta Novi Pazar - Sjenica 7 kilometara, od kojih se poslednja dva moraju prepešačiti. Crkva je smeštena na proplanku, na brdu sa kog se širi najlepši pogled ka vrhovima Golije i Kopaonika, ali i dolini Raške. Reč je o najvišoj tački sela Dojinoviće.U svetinju mogu ući samo tri čovekaOno što je izdvaja od drugih crkvenih zdanja u Srbiji je njena veličina. Mnogi je smatraju najmanjom crkvom na Balkanu. Međutim, prema nekim podacima najmanja je i na čitavom svetu. U nju mogu ući samo tri čoveka. Dimenzije zdanja su 4,02 x 2,62 metra, a visoka je samo 180 centimetra. Od ulaznih vrata do oltara razdaljina je svega 1,5 metar, vrata su vrlo niska i uska, pa i kada tih troje ljudi koji uđu unutra istovremeno, zapravo je velika &quot;gužva&quot; i jedva da mogu da se okrenu. Zbog širine zidova unutrašnjost je samo 2,50 x 1,20 metara. Crkva je veoma proste arhitekture. U potpunosti je izgrađena od kamena. On je uzet iz majdana, koji se nalazi nedaleko, a koristi se i danas. Oltar se završava trokrakim delom, ali je unutrašnjost polukružnog svoda. Sam svod crkve je nizak. Postoji samo jedan minijaturni prozor. U unutrašnjem delu dominiraju ornamenti i mozaici, ali i freskopis. Veruje se da je freskopisana par decenija nakon gradnje. Nema celih kompozicija i detalja, kao što je u manastirima koji su smešteni nedaleko od nje, poput Sopoćana. Reč je o takozvanim medaljonima, odnosno o glavama i poprsjima. Ova crkva je pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja. Marinica pripada spomeničkoj celini Sopoćanske okoline, a freske se smatraju dragocenim i veoma retkim. Dominiraju freske Hrista i Presvete Bogorodice.Sletela sa neba ili izgrađena za noćZbog njene neobične veličine rasprostranjeno je i verovanje da je Marinica sa neba &quot;sletela&quot; na Goliju. A, legenda kaže da je crkva nastala za jednu noć. Tadašnji aga je odobrio pravoslavnim vernicima gradnju crkve, ali pod određenim uslovima. Jedan od njih bio je da u nju ne može da stane više od troje ljudi. Meštani su se organizovali i iz obližnjeg majdana doneli kamen i crkvu sazidali za samo nekoliko sati. Prema toj legendi sagradila je porodica Smudić, koja se kasnije odselila u selo Ljuljac, na drugoj strani Golije.Okuplja vernike na Ognjenu MarijuCrkva je izgrađena u prvoj deceniji 17. veka. Veoma je važna, jer okuplja verni narod u vreme praznika, posebno na hramovnu slavu, na dan Ognjene Marije (30.jul), koja je veoma poštovana u ovom kraju. Bitno je i mesto gde je ona izgrađena. Verski objekti su se uvek gradili da budu ljudima &quot;u očima&quot;, a ne negde sa strane, neprimetni. &quot;Ono što je najsvetije i najvažnije treba se uvek naći na najlepšem i najuočljivijem mestu&quot;, objašnjavaju sveštenici. Oni ovde dolaze nekoliko puta godišnje. Tada se za praznike okupe i vernici, ali najviše ih je na dan Ognjene Marije. Tada stignu i oni koji su se odselili pre više decenija u inostranstvo , tražeći bolji život od gorštačkog, koji su imali na obroncima planine Golije. Liturgija se služi uglavnom ispred crkve, jedino u slučaju kiše sveštenici su unutra. Tada su ispred oltara sveštenik, pojac i najviše dvoje vernika, ostali, ipak, moraju da ostanu ispred. Turisti ovde retko navrate.Zaštitnica ženaSveta velikomučenica Marina je živela u 3.veku. Trudila se da ugodi Bogu svojim načinom života. Poštuje se kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica je žena. Običaj je da se na ovaj praznik (crveno slovo), ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi na polju. Veruje se da ako se na njen praznik radi, posao će krenuti po zlu. U narodu je ostalo da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije koji kažnjava gromom, pa i ona spada u &quot;ognjevite&quot; svece. Zavod za zaštitu spomenika kulture rekonstruisao je crkvu posvećenu njoj u selu Dojinoviće davne 1967. godine. Pre deceniju ipo ona je prepokrivena. Ostalo je da se obavi restauracija fresaka. Ovaj tekst deo je projekta &quot;Tragovi istorije na zemlji Nemanjića na rubu zaborava&quot;, Udruženja &quot;Journalistic plan&quot;.