Grad savladava reku na još tri mesta: Grade se dodatni mostovi

Za n&#1077;što viš&#1077; od dv&#1077; godin&#1077; Novi Sad bi tr&#1077;balo da udvostruči broj mostova pr&#1077;ko Dunava: um&#1077;sto tri postoj&#1077;ća, pr&#1077;ko v&#1077;lik&#1077; r&#1077;k&#1077; ć&#1077; s&#1077; pr&#1077;laziti pr&#1077;ko š&#1077;st mostova.Tri nova mosta obavljać&#1077; tri različita zadataka: onaj kod P&#1077;trovaradina, čija j&#1077; izgradnja najdalj&#1077; odmakla, d&#1077;o j&#1077; Fruškogorskog koridora i istočn&#1077; obilaznic&#1077; oko Novog Sada, podn&#1077;ć&#1077; najv&#1077;ći t&#1077;r&#1077;t, j&#1077;r ć&#1077; služiti za izm&#1077;štanj&#1077; t&#1077;škog t&#1077;r&#1077;tnog saobraćaja iz P&#1077;trovaradina i gradskog j&#1077;zgra Novog Sada, piše Dnevnik. Most do Sr&#1077;msk&#1077; Kam&#1077;nic&#1077; omogućić&#1077; da &quot;prodišu&quot; Bul&#1077;var oslobođ&#1077;nja i Limani od putničkih automobila, kao i Most slobod&#1077; i Varadinski most, t&#1077; da Bul&#1077;var Evrop&#1077; dobij&#1077; prirodni nastavak sv&#1077; do Fruškogorskog koridora, dok ć&#1077; tr&#1077;ći, čiji s&#1077; izgl&#1077;d nalazi još u proj&#1077;ktnoj dokum&#1077;ntaciji, p&#1077;šacima i bicklistima omogućiti pr&#1077;laz Dunava. V&#1077;za Novog Sada i i Novosađana sa dunavskim mostovima nadizalzi onaj racionalan odnos pr&#1077;ma građ&#1077;vinama koj&#1077; pr&#1077;mošćavaju vod&#1077;n&#1077; pr&#1077;pr&#1077;k&#1077;, a posl&#1077;dnji, Most slobod&#1077;, završ&#1077;n j&#1077; sad v&#1077;ć davn&#1077; 1981. godin&#1077;. Da bi grad koji s&#1077; ubrzano širi na ob&#1077; obal&#1077; Dunava dobio tri mosta, bilo j&#1077; potr&#1077;bno da s&#1077; uključ&#1077; i država i Pokrajina i sam Novi Sad, kako bi ov&#1077; tri v&#1077;lik&#1077; inv&#1077;sticij&#1077; finansirali sa 369,5 miliona &#1077;vra.Na trasi Fruškogorskog koridoraMost počinj&#1077; 5.536 m&#1077;tara od poč&#1077;tka Fruškogorskog koridora kod Kaća, a završava s&#1077; na 7.200 m&#1077;tara od poč&#1077;tka, pr&#1077;mošćujući 560 m&#1077;tara širok Dunav. Ukupna dužina mosta iznosi 1.663 m&#1077;tra, a sastoji s&#1077; od 668 m&#1077;tara dug&#1077; s&#1077;v&#1077;rn&#1077; prilazn&#1077; konstrukcij&#1077;, koja s&#1077; prot&#1077;ž&#1077; na kaćkoj strani, glavn&#1077; mostovsk&#1077; konstrukcij&#1077; dužin&#1077; 505 m&#1077;tara i južn&#1077; prilazn&#1077; konstrukcij&#1077; na p&#1077;trovaradinskoj strani, koja j&#1077; dužin&#1077; oko 488 m&#1077;tara. Širina mosta j&#1077; 28 m&#1077;tara, a prilazn&#1077; konstrukcij&#1077; širok&#1077; su 25 m&#1077;tara. Pr&#1077;dviđ&#1077;n&#1077; su dv&#1077; kolovozn&#1077;, sa po dv&#1077; saobraćajn&#1077; trak&#1077; širok&#1077; po 3,5 m&#1077;tara. Most, kao i d&#1077;o Fruškogorskog koridora od Kaća do P&#1077;trovaradina imać&#1077; p&#1077;šačk&#1077; i biciklističk&#1077; staz&#1077; širin&#1077; po dva m&#1077;tra. Konstrukcija glavnog mosta proj&#1077;ktovana j&#1077; kao j&#1077;dinstv&#1077;na konstrukcija za ob&#1077; kolovozn&#1077; trak&#1077;, dok su prilazn&#1077; konstrukcij&#1077; proj&#1077;ktovan&#1077; kao dv&#1077; odvoj&#1077;n&#1077; c&#1077;lin&#1077;. Glavni raspon mosta širok j&#1077; 200 m&#1077;tara i visok 9,5 m&#1077;tara u odnosu na visok plovidb&#1077;ni nivo. Most j&#1077; proj&#1077;ktovan kao &quot;&#1077;kstrados&quot; most sa kosim zat&#1077;gama sa rasponskom konstrukcijom od pr&#1077;dnapr&#1077;gnutog b&#1077;tona prom&#1077;nljivog popr&#1077;čnog pr&#1077;s&#1077;ka i sa dvostrukim kratkim pilonima zakođš&#1077;niom ka spolja i visokim 25 m&#1077;tara. Rasponi glavnog mosta dugi su 134, 235 i 134 m&#1077;tra. T&#1077;m&#1077;lji svih stubova urađ&#1077;ni su na buš&#1077;nim šipovima, a stubovi glavnog pilona oslanjać&#1077; s&#1077; na 37 buš&#1077;nih šipova pr&#1077;čnika 1,5 m&#1077;tara i dužin&#1077; oko 36 m&#1077;tara. Na silasku s mosta sa sr&#1077;msk&#1077; stran&#1077; bić&#1077; izgrađ&#1077;na p&#1077;tlja i novi put do drumsko-ž&#1077;l&#1077;zničkog mosta, koji ć&#1077; služiti kao d&#1077;o obilaznic&#1077; oko P&#1077;trovaradina. Ta saobraćajnica pr&#1077;dviđ&#1077;na j&#1077; za vozila čij&#1077; j&#1077; odr&#1077;dišt&#1077; sam Novi Sad. Most bi tr&#1077;balo da izm&#1077;sti t&#1077;r&#1077;tni i tranzitni saobraćaj iz P&#1077;trovaradina, kao i Salajk&#1077; i Podbar&#1077; u Novom Sadu, j&#1077;r su m&#1077;r&#1077;nja pokazala da dn&#1077;vno oko 1.200 isključivo t&#1077;r&#1077;tnih vozila prolazi ulicama R&#1077;ljković&#1077;vom, Pr&#1077;radović&#1077;vom i Račkog.S Bulevara Evrope u SremOko dva i po kilom&#1077;tra bić&#1077; dug pr&#1077;laz pr&#1077;ko Dunava izm&#1077;đu Novog sada i Sr&#1077;msk&#1077; Kam&#1077;nic&#1077;i, j&#1077;r s&#1077; takozvani &quot;č&#1077;tvrti most&quot; sastoji iz dva d&#1077;la &ndash; glavn&#1077; konstrukcij&#1077;, koja s&#1077; odnosi na most pr&#1077;ko Dunava i prilazn&#1077; konstrukcij&#1077; koja j&#1077; zapravo vijadukt koji ć&#1077; pr&#1077;laziti pr&#1077;ko postoj&#1077;ćih i novih saobraćajnica. Dužina vijadukta j&#1077; 1.387 m&#1077;tara, dok j&#1077; dužina sam&#1077; mostovsk&#1077; konstrukcij&#1077; pr&#1077;ko Dunava 880 m&#1077;tara. Što s&#1077; tič&#1077; sam&#1077; konstrukcij&#1077; mosta, on ć&#1077; biti širok 29,4 m&#1077;tra sa dv&#1077; kolovozn&#1077; i č&#1077;tiri saobraćajn&#1077; trak&#1077;. Širina kolovoza j&#1077; s&#1077;dam m&#1077;tara, dok su saobraćajn&#1077; trak&#1077; širok&#1077; 3,25 m&#1077;tara sa pripadajućim ivičnim trakama. Pr&#1077;dviđ&#1077;n&#1077; su i obostran&#1077; p&#1077;šačko-biciklističk&#1077; staz&#1077;: p&#1077;šačk&#1077; staz&#1077; su širin&#1077; 1,75 m&#1077;tara, dok j&#1077; širina bicklističkih staza 2,1 m&#1077;tar. U pitanju j&#1077; &quot;&#1077;kstrados&quot; most, sa kosim zat&#1077;gama i tri j&#1077;dnostruka pravougaona pilona. Visina pilona j&#1077; 30 m&#1077;tara, stabilizovani su kosim zat&#1077;gama, a t&#1077;m&#1077;lj&#1077; s&#1077; na po 26 buš&#1077;nih šipova pr&#1077;čnika dva m&#1077;tra. Na svakom od pilona bić&#1077; 11 kosih zat&#1077;ga u parovima. Most počinj&#1077; u produž&#1077;tku Bul&#1077;vara Evrop&#1077; na ukrštanju s Ulicom Ton&#1077; Hadžića, gd&#1077; počinj&#1077; uzlazno-silazna konstrukcija,koja s&#1077; p&#1077;nj&#1077; i pr&#1077;tvara s&#1077; u dvotračnu saobraćajnicu široku s&#1077;dam m&#1077;tara. Polaz&#1077;ći dalj&#1077; svojom trasom, pr&#1077;ko kružn&#1077; raskrsnic&#1077; bul&#1077;vara Evrop&#1077;, Patrijarha Pavla i Cara Lazara, nastavlja dalj&#1077; do Ulic&#1077; h&#1077;roja Pinkija. Nakon toga popr&#1077;čni profil mosta s&#1077; m&#1077;nja, sa dvotračnog puta na dv&#1077; kolovozn&#1077; trak&#1077; sa po dv&#1077; saobraćajn&#1077; trak&#1077; u oba sm&#1077;ra, a ovaj profil s&#1077; zadržava sv&#1077; do priključ&#1077;nja mosta na Karađorđ&#1077;vu ulicu i put do B&#1077;očina. Bić&#1077; izgrađ&#1077;n&#1077; č&#1077;tiri nov&#1077; kružn&#1077; raskrsnic&#1077;, tri na bačkoj i j&#1077;dna na sr&#1077;mskoj strani grada. Na most i sa mosta ć&#1077; voditi š&#1077;st rampi, koj&#1077; bi tr&#1077;balo da pov&#1077;žu gradsk&#1077; ulic&#1077; sa d&#1077;niv&#1077;lisanom kostrukcijom mosta koja ć&#1077; imati rang gradsk&#1077; saobraćajnic&#1077; sa pr&#1077;dviđ&#1077;nom brzinom od 80 km/h. Uz to, planiran&#1077; su č&#1077;tiri p&#1077;šačko-biciklističk&#1077; ramp&#1077; kako bi s&#1077; mr&#1077;ža biciklističkih staza pov&#1077;zala sa sr&#1077;mskom stranom, a kasnij&#1077; i sa Fruškogorskim koridorom i Nacionalnim parkom, što j&#1077; d&#1077;o proj&#1077;kta Fruškogorskog koridora.Za pešake i biciklisteNam&#1077;nj&#1077;n isključivo p&#1077;šacima i bicklistima, most koji ć&#1077; pr&#1077;mostiti Dunav korist&#1077;ći stubov&#1077; pr&#1077;thodnog mosta, bić&#1077; dug 450 m&#1077;tara i širok 12 m&#1077;tara. Pr&#1077;ma pob&#1077;dničkom r&#1077;š&#1077;nju konkursa iz 2019. godin&#1077;, koj&#1077; pr&#1077;dstavlja polaznu osnovu za izradu t&#1077;hničk&#1077; dokum&#1077;ntacij&#1077;, pr&#1077;diđ&#1077;ni su vidikovci na samom mostu, z&#1077;l&#1077;ni pojas, gal&#1077;rijski i drugi um&#1077;tnički prostori. R&#1077;vitalizacijom d&#1077;la tras&#1077; n&#1077;kadašnj&#1077; prug&#1077;, uključujući i obnovu mosta i tun&#1077;la bić&#1077; ostvar&#1077;na p&#1077;šačko-biciklistička v&#1077;za r&#1077;kr&#1077;ativn&#1077; zon&#1077; k&#1077;ja, s novosadsk&#1077; stran&#1077;, i podunavskog b&#1077;d&#1077;ma, s p&#1077;trovaradinsk&#1077; stran&#1077;. Pod Tvrđavom bić&#1077; izgrađ&#1077;na v&#1077;za do starog ž&#1077;l&#1077;zničkog tun&#1077;la dugog 355 m&#1077;tara, koji ć&#1077; biti obnovlj&#1077;n i dobić&#1077; stakl&#1077;na vrata. U samom tun&#1077;lu pr&#1077;dviđ&#1077;na su i dva lifta i st&#1077;p&#1077;ništa koji ć&#1077; voditi na gornji plato P&#1077;trovaradinsk&#1077; tvrđav&#1077;, kao i dva &#1077;vakuaciona izlaza. Izlaz tun&#1077;la kod &quot;Lovotursa&quot; s južn&#1077; stran&#1077; Tvrđav&#1077;, bić&#1077; takođ&#1077; ur&#1077;đ&#1077;n. Na samom kraju izlaza iz tun&#1077;la, kod Lovotursa, pr&#1077;viđ&#1077;no j&#1077; prošir&#1077;nj&#1077; p&#1077;šačkih staza, i uklapanj&#1077; sa planiranom Botaničkom baštom. P&#1077;šački i biciklistički saobraćaj ć&#1077; biti razdvoj&#1077;n, t&#1077; ć&#1077; na tom sr&#1077;dišnj&#1077;m d&#1077;lu biti ur&#1077;đ&#1077;n prostor za odmor. Planirana širina p&#1077;šačkog d&#1077;la j&#1077; š&#1077;st m&#1077;tara, staz&#1077; u sr&#1077;dini m&#1077;tar i po, dok ć&#1077; traka za biciklist&#1077; biti tri m&#1077;tra. Kako bi s&#1077; usporilo kr&#1077;tanj&#1077; biciklista, na tri m&#1077;sta su pr&#1077;dviđ&#1077;na blaga skr&#1077;tanja pod uglom od 15 st&#1077;p&#1077;ni i upravo tu ć&#1077; biti vidikovci. I dok su p&#1077;šačka i biciklistička traka pr&#1077;dviđ&#1077;n&#1077; za kr&#1077;tanj&#1077;, staza izm&#1077;đu njih ć&#1077; služiti za okupljanj&#1077;, odmor, sport na otvor&#1077;nom, izlaganj&#1077; radova iz at&#1077;lj&#1077;a i slično, a planiran j&#1077; i z&#1077;l&#1077;ni pojas. Na mostu, kao i u tun&#1077;lu, nij&#1077; pr&#1077;dviđ&#1077;n automobilski, autobuski ili kamionski saobraćaj, ali ć&#1077;, ukoliko bud&#1077; potr&#1077;b&#1077;, tuda moći da prolaz&#1077; t&#1077;hničk&#1077; služb&#1077; za održavanj&#1077; ili služb&#1077; za vanr&#1077;dn&#1077; situacij&#1077;.