Vanja je heroj iz Čačka: Zbog bolesti vezan za invalidska kolica ali oni su njegov vetar u leđa

Hrabrost, upornost, ljubav prema životu.. samo su neke od reči koje bi mogle da opišu dvadesetjednogodišnjeg Vanju Petrovića iz Čačka i ponovo ne bi bilo dovoljno.Ovom mladiću dijagnostifikovana je cerebralna paraliza i od detinjstva je prikovan za invalidska kolica. Međutim, to ga nije sprečilo da bude vukovac u osnovnoj, zatim u srednjoj školi, a sada da ređa desetke na fakultetu. On je primer da je sve moguće ako to dovoljno želite bez obzira na prepreke, zato i ne treba da čudi što ga mnogi koji ga poznaju nazivaju - pravim herojem. &quot;Heroj zaista i jeste, jer je čovek velikog srca, sa mnogo ljubavi i nedovoljno velikim rukama da zagrli ceo svet, kad bi mogao to bi i uradio. Student je prve godine Informacionih tehnologija na fakultetu Tehničkih nauka u Čačku, pre toga je zavišio isto to u srednjem obrazovanju. Nosilac Vukove diplome u osnovnoj školi isto tako nosilac Vukove diplome u srednjoj školi i trenutno je sa svim desetkama na fakultetu i jednostavno ne odustaje. To je njemu jednostavno &quot;dar od Boga&quot;, ako mu je nešto oduzeo dosta toga mu je i dao, ta ljubav, želja, htenje i motiv kojim on &quot;gura&quot; kroz život su neverovatni i prosto i mi ne znamo odakle crpi svu tu energiju&quot;, kaže Vanjin otac Ivan. Iako ima teškoće, Vanji učenje ide kao od šale. Prati na predavanjima, pa mu je posle vrlo malo potrebno da uči kući. Kao i skoro svi njegovi vršnjaci ima društvene mreže i uspeva na sebi svojstven način da koristi telefon i lap top. &quot;Imam veliku sreću što imam dobre roditelje i brata, ali drugari su isto tako velika podrška. Učenje mi lako ide, a volim školu zbog drugara. Predrasuda uvek je bilo i biće, ali upravo ja i mladi slični meni koji imaju problem treba da se oglase. Da ljudi vide da možemo biti kao i svi oni. Da možemo da se družimo, živimo, učimo i obrazujemo&quot;, rekao je Vanja. Upravo članovi Vanjine porodice i mnogobrojni prijatelji su njegov vetar u leđima. Koliko je ovaj mladi i posebni Čačanin svestran, najbolje pokazaje i činjenica da je nedavno učestvovao na Beogradskom maratonu, obučen u dres Crvene Zvezde koja je njegova velika ljubav, dok je njegova kolica gurao prijatelj partizanovac. &quot;Koliko god smo upoznati sa njegovom voljom, svaki put nas iznenadi. Kada smo pomislili da mu je dosta škole i učenja, njegova želja je bila da nastavi sa studijama i njegov poriv je bio da ne sedi kući, da ne bude u fotelji već da nastavi sa dodatnim angažovanjem i da ima neke obaveze u životu, kao i to da upoznaje nove ljude, drugare i na prvom mestu da bude socijalizovan. Mi smo prvo kao roditelji, zatim njegov brat i celokupna šira porodica dali veliki doprinos i uvek mu samo pružali podršku i ogromne količine ljubavi. To mu je bio dovoljan motiv da se nikad ne preda&quot;, kaže ovaj požrtvovani otac.Dodaje da je kao roditelj želeo da njegovo dete bude prihvaćeno i u tome su kroz redovno školovanje i uspeli. Nije bilo lako, al sav uloženi trud se isplatio. &quot;Naša želja je bila da bude okružen decom bez problema, koliko je značilo njemu toliko je i nama, ali i svim tim mališanima koji su ga upoznali, prihvatili i shvatili da postoje deca kao što je on, oko njih i da su u društvu prisutni. Prihvaćen je na najbolji mogući način i to je uspeh svih nas. Mi smo tu da mu pomognemo da ostvari sve što poželi&quot;, rekao je Ivan. Prethodnih 12 godina Vanja je uz porodicu i prijatelje imao i asistenta koji mu je pomagao. Uvek je to bio muškarac što je mnogo bitno. &quot;Trenutno ne možemo da pronađemo osobu koja bi odgovarala tom pozivu. Nikada nije ni bilo lako pronaći, ali smo uspevali. Tako da nam je sad najbitnije da pronađemo momka koji bi bio uz našeg Vanju. Angažovanje je naravno plaćeno i samo je potrebno da se javi dobar, pozitivan mladić koji bi našem sinu odgovarao prvenstveno kao osoba&quot;, zaključuje Ivan.