Rešena i ta dilema: Ovo je najduža linija gradskog prevoza u prestonici

Putnici do najudaljenijih delova prestonice pređu i više od 70 kilometara, a linija 95 je &quot;šampion&quot;.Neizostavan deo svakodnevice glavnog grada predstavlja sistem javnog prevoza, a trenutno u prestonici saobraćaju čak 173 autobuske, trolejbuske i tramvajske linije. One su predmet interesovanja više od 50 odsto putnika, koliko se prema nekim procenama svakodnevno vozi ulicama Beograda, posebno zbog čestih gužvi i neorganizovanosti. Čak 33 linije duže su od 20 kilometara, a ima i onih koje od početne do krajnje stanice pređu svega tri kilometra, pišu Novosti. Popularna &quot;devedesetpetica&quot; najduža je linija u užem jezgru, prolazi preko dva mosta i ide od novobeogradskog Bloka 45 do Borče 3 i dugačka je 22,15 kilometara. Što se tiče gradskih linija, najveći put u jednom pravcu potrebno je da pređe vozilo 551, koje saobraća od terminusa &quot;Beograd na vodi&quot; pa sve do naselja Sremčica, u dužini od čak 37,4 kilometra. Kada se putnici ukrcaju, pošto je vreme polaska određeno na svakih pola sata, počinje putešestvije Savskom, pa preko Mostarske petlje do Čukarice. A onda kroz Železnik sedam kilometara, potom sledi &quot;klackanje&quot; kroz još deset ulica do konačnog odredišta. Olakšavajuća okolnost na toj pustolovini može biti 26 stanica i veliko rastojanje među njima. Apsolutni šampion prigradskih linija je 583, koja povezuje centar glavnog grada i lazarevačko naselje Trbušnica. Vozaču &quot;Laste&quot; kako bi prevalio ceo put potrebno je da pređe celih 73 kilometra. Gde su i najduža, tu su i najkraća putovanja vozilima javnog prevoza, a bez premca su linije 26L (Vojvode Vlahovića - Medaković 3) koja se brzo &quot;preleti&quot; jer ima svega 3,3 kilometra kao i 66 (Vukov spomenik - Naučno-tehnološtki park &quot;Zvezdara&quot;) koja je duža 700 metara. &quot;Vozači po planiranom redu vožnje rade do osam sati i po smeni i za to vreme pređu od 2,5 do 13 obrta, u zavisnosti od dužine linije&quot;, rekli su u Sekretarijatu za javni prevoz za portal Novosti. &quot;Najfrekventnije linije su 19 (Studentski trg - Medaković 3), 16 (Karaburma 2 - Novi Beograd /Paviljoni/), 31 (Studentski trg - Konjarnik), 95 ((Novi Beograd /Blok 45/ - Borča 3), na kojima su planirani intervali sleđenja vozila od tri do pet minuta. Na gradskim linijama radnim danima saobraćaju 1.354 vozila, subotom 869 i nedeljom 772&quot;. Na gradskim i prigradskim i lokalnim linijama od ponedeljka do petka ulicama tutnjaju 1.632 vozila, subotom 1.062 i nedeljom 946, a u noćnom terminu radnim danima 28 autobusa, koliko ih ima i za vikend. Minibus linije pak raspolažu sa 28 vozila radnim danima, subotom ih je osam manje, a nedeljom svega četiri. Tako ukupno u sistemu javnog prevoza radnim danom prestoničkim saobraćajnicama projuri 1.688 vozila, subotom 1.110 i nedeljom 978. Predvodnik liste linija koje imaju najviše stajališta jeste autobus 25P od Mirijeva 4 od Kumodraža, koji u jednom smeru ima čak 54, a u drugom 50 stajališta! Zbog toga je prosečno vreme za koje stigne od početne do krajnje tačke 69 minuta, koliko na primer treba automobilom do Novog Sada. Na drugom mestu je linija 605, koja od Bloka 45 vozi ka surčinskom naselju Progar i ima po 52 stajališta u oba smera, Linije koje takođe imaju više od 40 stajališta u jednom smeru su 74, 95, 302, 405 i 610. Kako bi se unapredio sistem javnog prevoza, Grad radi na njegovoj modernizaciji. Tako su prethodnih nekoliko godina na gradskim saobraćajnicama protutnjali prvi ekološki autobusi, na dve EKO linije. Takođe, krajem prošle godine u pogon je pušteno i 100 autobusa na komprimovani gas, kako bi se unapredila zaštita životne sredine. Cilj prestonice je da do 2030. godine na ulicama ne bude vozila koja koriste klasična goriva.