Nišlija već 40 godina neguje svoj "Park prijateljstva": "Za brest su nudili 200.000 dinara, nisam pristao"

Skoro četiri decenije prošle su od kako je Bane Stojiljković (82) iz niškog naselja Medoševca u svom dvorištu napravio vrt i nazvao ga Park prijateljstva po istoimenom parku u Beogradu.Stojiljković se odlučio za taj naziv jer se u i njegovom parku kao i u beogradskom nalaze biljke sa najrazličitijih kontinenata. Kao i 80-tih kada je krenuo da sadi prvo ukrasno rastinje, drveće i cveće, on i sada sa istom ljubavlju i posvećenošću brine o svom parku, ali i velikom broju sadnica cveća u plastenicima koje je podigao nadomak kuće. &quot;U Parku prijateljstva imam preko 1.000 cvetnih vrsta - perena, ukrasnih trava, vodenih biljaka, šiblja i četinara. U rasadniku sam nekada imao i više od 40.000 biljaka, a sada značajno manje jer nisam najboljeg zdravlja&quot;, rekao je Stojiljković za agenciju Beta. Stojiljković je kazao da je cveće zavoleo u najranijem detinjstvu, pomažući majci u bašti, a ozbiljnije se posvetio tom hobiju 1983. godine. &quot;Do tada da sam radio kao metalostrugar u Mašinskoj industriji, najpre kao radnik, a potom i kao poslovođa. Kada sam poslednji put zatvorio fabričku kapiju 'sa ove strane', počeo sam da sadim cveće, a jedino sam o njemu znao da je lepo i da život čini srećnim&quot;, rekao je Stojiljković. Sa svakom novom sadnicom cveća koju je nabavljao upotpunjivao je svoje znanje, učio pre svega kako da pravilno neguje biljke, ali i njihove latinske nazive i sada važi za jednog od najboljeg cvećara u Nišu i okolini. &quot;Moj sin Ljubiša i ja bavimo se cvećem svakodnevno, jer je ono poput malog deteta, traži svakodnevno pažnju i negu. To nije žito, kukuruz ili pšenica, nije poljoprivreda koja se završava u određeno vreme i posle ste slobodni&quot;, istakao je Stojiljković. Iako se u njegovom Parku prijateljstva nalaze mnoge egzotične biljke sa različitih kontinenata, Stojiljković je najponosniji na brest, za koji kaže da je jedinstven u našoj zemlji jer je više puta kalemljen i ima specifično lišće u obliku kugli. &quot;Vlasnik jedne kafane nudio mi je za taj brest 200.000 dinara, ali nisam pristao da ga prodam. Ne bih ga dao ni za najskuplji auto&quot;, istakao je on. Tokom protekle četiri decenije koliko Park prijateljstva postoji, obišlo ga je mnogo ljudi iz zemlje i inostranstva, obilazili su ga i poznati glumci, političari i muzičari, a 19 godina zaredom đaci prvaci iz Medoševca su tu dolazili poslednjeg dana škole. &quot;Prvake sam uvek darivao sadnicom cveća, knjigom i čokoladom. Bilo je i puno mladenaca koji su dolazili da se slikaju, roditelji su tu dovodili decu da ih slikaju za prvi rođendan, jer u restoranima ranije nije bilo cvetnih aranžmana&quot;, kazao je Stojiljković. Za protekle skoro četiri decenije ovaj Nišlija donirao je veliki broj sadnica različitim ustanovama i institucijama - školama, klinikama, dečijim vrtićima i crkvama i za to je dobio brojna priznanja. Dobio je i brojna priznanja i nagrade na sajmovima i festivalima cveća, a Zanatska komora Srbije nagradila ga je za životno delo. &quot;Jedno od najznačajnijih priznanja za mene je to što je Skupština grada Niša, na predlog stanovnika Medoševca, preimenovala našu ulicu iz Prvomajske u Park prijateljstva. Svega toga ne bi bilo da nisam imao nesebičnu podršku porodice, pre svega sada pokojne, supruge Slobodanke&quot;, kazao je Stojiljković. Posebnu prostoriju u svojoj kući Stojiljković je pretvorio u muzej u kome sa velikom pažnjom čuva zahvalnice, priznanja, porodične fotografije i isečke iz novina sa tekstovima o njegovom parku.