Čačanski ugostitelji u problemu: Nema konobara i kuvara

Čačanski ugostitelji suočavaju se sa sve većim problemom nedostatka konobara i kuvara.Zbog mnogo veće zarade oni se odlučuju za rad na primorju i kruzerima gde za tri meseca zarade koliko bi u Srbiji zaradili tokom cele godine. &quot;Bolji uslovi rada, veća primanja, upoznavanje novih ljudi, sticanje novih prijatelja&ldquo;. Sve to su razlozi zbog kojih se Nikola Smiljanić odlučio da poslednje tri godine tokom letnjih meseci radi na hrvatskom primorju u blizini Šibenika sa još 40 državljana Srbije. Presudna je zarada gde se mesečno mogu ostvariti prihodi i do 3.000 evra sa bakšišom, piše Ozonpres. &quot;Sve zavisi kako se dogovorite sa poslodavcem. Bolje je ako se dogovorite lično nego preko agencije. Isto se radi kao i ovde, osam sati. Imate obezbeđen smeštaj, hranu. Radi se dosta, ima dosta posla jer se radi o turističkim mestima. Konobar ima od 900 do 1.100 evra platu, kuvar od 1.500 do 1.800, a pica majstor od 1.800 do 2.500 evra. Što se tiče bakšiša, on varira i zavisi od dana do dana. U principu kreće se od 40 evra pa naviše&ldquo;, kaže Smiljanić. Rajko Ćirović radio je na Pagu gde je stekao kapital da otvori sopstveni kafić u Čačku. Za njega je bio presudan odnos poslodavca prema radniku. &quot;Najveći broj ugostiteljskih radnika leti je na primorju dok su zimi na planini. Odlazi se zbog većih primanja nego što su ovde. Ljudi za tri do četiri meseca naprave sebi egzistenciju da godinu dana žive od tih para. Lično imam lepo iskustvo iz Hrvatske, gde sam proveo nešto manje od četiri meseca. Plate su dosta bolje nego ovde. Imao sam i fenomenalne uslove, osam sati radno vreme, jedan slobodan radni dan nedeljno, obezbeđen stan, hrana. Čak su poslodavci obezbedili i prašak za veš. I dan danas sam u kontaktu sa tim ljudima, često se čujemo&ldquo;, priča Rajko Ćirović. Zbog odlaska u inostranstvo, u čačanskim kafićima konstantno su otvoreni oglasi za konobare. Oni ne mogu da ponude zarade kao ugostitelji na primorju, zbog čega apeluju na pomoć države. &quot;Pre 20, 30 godina ljudi koji su se odlučivali da budu konobari, kuvari, kelneri, šankeri dočekivali su penziju u ovom poslu. Danas ljudi ovaj posao doživljavaju kao nešto trenutno. Verovatno jedan od razloga je i taj što ljudi nemaju lokale u svom vlasništvu nego su pod kirijom. Samim tim nisu sigurni do kada će raditi, trajati, a samim tim i zaposleni. Država može da osmisli neke olakšice za kupovinu lokala. To je ključno. Ako si ti vlasnik lokala onda si se ti opredelio da ti budeš tu. Dati sigurnost i stabilnost&ldquo;, kaže ugostitelj Miloš Vrcalović. &quot;Zatvaranje zbog koronavirusa prilično je pogodilo ugostiteljstvo. Ta grana više nije sigurna i zbog toga nije primamljiva za mlade. Država mora da napravi strategiju i da olakša ugostiteljima, u sve većem smo problemu jer nema radne snage. Treba više raditi sa decom, uvoditi praksu, imati razumevanja za njih. Ne možete za jednu grešku praviti ogroman problem. Za čas se situacija okrene i ostanete bez radnika. Treba razmišljati o smanjenju poreza na plate, oslobađanje dela poreza, pomoć u vidu obuka za ljude koji žele da rade na ozbiljnijem nivou&ldquo;, predlaže ugostitelj Rajko Ćirović. Prema procenama Privredne komore u našem ugostiteljskom sektoru radi oko 110.000 radnika. Previše da bi bili prepušteni sami sebi, piše portal.