Vesić: Čitavo Barajevo će do 2023. imati vodu

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić obišao je danas radove na izgradnji vodovodne mreže i rezervoara u naseljima Vrapče brdo i Brđanski kraj u opštini Barajevo.Vesić je tom prilikom naveo da se ovaj kraj nalazi na oko četrdeset kilometara od Beograda, a da, nažalost, još uvek nema vodu, što ukazuje na kontraste u našem gradu i koliko ima nerešenih problema iz prošlosti. On je podsetio da 2013. godine zasigurno polovina Barajeva nije imalo vodu, a sa izgradnjom preostalih nekoliko rezervoara čitava će opština imati vodu. &quot;Urađeno je više od 36 kilometara sekundarne vodovodne mreže u selima Arnajevo i Rožanci, te da bi ona bila puštena u funkciju, neophodno je da se urade rezervoari. Grade se, dakle, dva i to jedan od 750 litara i drugi od 500 litara. Pokriće oko 1.200 domaćinstava u Arnajevu, Beljini i Rožancima, a odavde će biti i crpna stanica za snabdevanje visinskih delova, tako da će konačno oko tri hiljade ljudi dobiti vodu. Preostaju još dva rezervoara: u Dubravi, koji će uz ovu većim delom pokrivati i opštinu Sopot, kao i rezervoar Vis, što je preduslov da bi se vodom snabdelo selo Manić. Po okončanju svega, kompletno će Barajevo biti snabdeveno vodom&quot;, rekao je Vesić.Svaki deo grada je važan, poručio je zamenik gradonačelnika, prenosi Beoinfo. &quot;Očekujemo da će rezervoari biti pušteni u rad pre Nove godine, iako je rok januar. Realno je da do 2023. čitavo Barajevo ima vodu, Obrenovac do kraja sledeće godine, a istovremeno se radi i u Sopotu, Grockoj, te regionalni vodovod Makiš&ndash;Mladenovac do 2025, nakon čega će i Mladenovac biti priključen na gradsku vodu. Dakle, jedno po jedno se radi da bi sve prigradske opštine bile snabdevene vodom&quot;, dodao je Vesić. Predsednik opštine Barajevo Slobodan Adamović istakao je da je ovo pokazatelj da se drži obećana reč i da će se rešiti višedecenijski problem. On je zahvalio Gradu Beogradu i Vesiću lično, jer bez njihove pomoći opština sama ne bi mogla da uradi rezervoare. Precizirao je da samo ova dva rezervoara predstavljaju investiciju od bezmalo sedamdeset miliona dinara. Meštani, od kojih su neki tu više vekova, ukazali su na to da bunari nisu dovoljni, te da vode često nema ni za piće. Izrazili su veliku zahvalnost jer je voda uslov da ljudi mogu da se bave poljoprivredom i da deca ostanu u seoskim domaćinstvima.