"Mitovi srpske istorije": Političari ne prezaju od "kreiranja" davne prošlosti
Od kada je, početkom septembra, objavljena, knjiga istoričara Dejana Ristića "Mitovi srpske istorije", u izdanju "Vukotić media", ne prestaje da privlači veliku pažnju kako u Srbiji, tako i u regionu i dijaspori.
Izvor: B92
Koliko su Srbi zainteresovani za svoje mitove i mitomaniju govori podatak da se, za kratko vreme od pojavljivnja u knjižarma, pred čitaocima našlo čak četiri hiljade primeraka knjige.
Posebnu pažnju čitalaca privukle su i originalne ilustracije koje je za potrebe knjige izradio jedan od najistaknutijih mladih srpskih i evropskih grafičara Nikola Radosavljević.
Uoči večerašnje beogradske promocije knjige "Mitovi srpske istorije", autora Dejana Ristića smo pitali u koje mitove ljudi u Srbiji najviše veruju.
"Počeo bih sa onim koji govori o zlatnim viljuškama Stefana Nemanje, a nastavio sa mitom o anžujskom poreklu srpske kraljice Jelene i 'Dolini jorgovana'. Posebno značajan i bogat korpus mitova u neposrednoj je vezi sa Kosovskom bitkom i on obuhvata povesti o Kneževoj večeri, pričešćivanju srpske vojske u crkvi u selu Samodreža, ubistvu Murata od strane Miloša Obilića, izdajstvu Vuka Brankovića i tome da su se zvona Bogorodičine crkve u Parizu oglasila u čast pobede srpskog oružja u Kosovskoj bici. Rekao bih da su tri poslednja bez ikakve sumnje posebno važna srpska mita, odnosno segmenta nacionalnog kulturnog i identitetskog nasleđa."
|
Da li su ti mitovi, u onom obliku u kome ih danas znamo, oduvek bili takvi i šta je uticalo na to da se oni (ne)menjaju?
"Svaki narod, pa i naš, pored ostalog, oduvek je težio tome da uspostavi ili, tamo gde je to smatrano potrebnim, obnovi vremenom iskidane niti istorijskog, kulturološkog, jezičkog, identitetskog, verskog ili državotvornog kontinuiteta. Ta i takva potpuno razumljiva potreba dovodila je u pojedinim istorijskim razdobljima do svojevrsnog nacionalno-romantičarskog buđenja ili, pak, zanosa tokom koga istoričari uočavaju ponovno oživljavanje, pa čak i otvoreno kreiranje simbolički prvorazredno važnih identitetskih i istorijskih elemenata narodne tradicije, legendi i mitova. Ovaj fenomen posebno je uočljiv u razdoblju čitavog XIX, a u našem slučaju i u poslednjim decenijama 20. veka. Njega je, međutim, pratila jedna, istina globalna, pojava koja se na najjednostaviniji i najjasniji način može definisati pojmom 'izmišljanje tradicije'".
"Ni naša kultura nije lišena brojnih primera manje ili više svesnog izmišljanja ličnosti, događaja, pa čak i misli koje smo bivali skloni da pripisujemo istaknutim istorijskim ličnostima. Naši najpoznatiji mitovi nastaju počev od 19. veka iako najveći broj njih tretira ličnosti i događaje iz perioda srednjeg veka. Jedan deo 'srednjovekovnih' mitova nastao je i tokom 20. stoleća."
"U odnosu na predmet našeg interesovanja, kao i na sadržaj knjige 'Mitovi srpske istorije', nama je danas znatno interesantniji veoma često prisutan fenomen upotrebe stare istorijske građe zarad konstrukcije izmišljene tradicije savremenog doba, i to u potpuno drugu svrhu od one očekivane. Velike zalihe ovakve istorijske građe akumulirane su u prošlosti svakog društva. Brojni su primeri koji nam svedoče o tome da se u pojedinim slučajevima nove tradicije neposredno 'kaleme' na one stare. Posebno važan element svake tradicije jeste i onaj verski koji je, u slučajevima njenog potpunog ili delimičnog izmišljanja, dovodio do svojevrsnih 'legura' religioznih i patriotskih elemenata. O tome nam, možda na najbolji način svedoči bogata i dragocena narodna tradicija koja se neposredno odnosi na Kosovsku bitku i njene stvarne i izmišljene aktere."
"Opšte je poznato i to da različite vlasti, politički pokreti, partije i grupe, i to ne samo oni koji su neposredno i tradicionalno bili utemeljeni na nacionalnom, nisu prezali čak ni od toga da svesno izmisle čitav istorijski kontinuitet jednostavnim kreiranjem davne prošlosti izvan stvarnog istorijskog konteksta."
"Ovde navodimo ne tako davni slučaj neskrivenog izmišljanja jednog od elemenata navodnih proročanstava nadaleko čuvene braće Tarabića iz Kremana. Naime, sve zarad postizanja što boljeg uspeha Vojislava Koštunice na, pokazalo se, sudbonosnim jugoslovenskim predsedničkim izborima u septembru 2000. godine, dvojica naših istaknutih umetnika Dušan Kovačević i Branislav Lečić smislili su jedno potpuno novo tzv. Kremansko proročanstvo koje je glasilo: 'Srbija će trista čuda pretrpeti, ali će zatim doći čovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela odakle je'. Da li delom zbog tog 'proročanstva' ili usled realne podrške građana, no Vojislav Koštunica je tada pobedio Slobodana Miloševića i postao novi predsednik SR Jugoslavije."
Šta bi nam od nasleđa prošlosti ostalo ako bismo iz naše kulture izbrisali mitove?
"Važno je naglasti kako se srpski istoričari, počev od 19. stoleća, pored drugih tema bave i utvrđivanjem činjenične zasnovanosti naših nacionalnih mitova. To su do sada, pored ostalih, veoma uspešno činili Ilarion Ruvarac, Stojan Novaković, Mihailo Dinić, Radovan Samardžić, Radivoj Radić, Aleksandar Uzelac i drugi. Ova knjiga je, dakle, samo još jedna u nizu brojnih koje se bave ovih važnim fenomenom koji naziviamo mit, legende i narodna tradicija. Posebno je važno ukazati i na to da se nauka ne suprotstavlja mitu, već ga proučava. To, osim istoriografije, čine i antropologija, sociologija, etnologija i druge humanističke nauke."
"Zašto je to potrebno znati? Stoga što je izuzetno važno razlučiti istorijsku od mitske stvarnosti, ne brkati ih i dobro ih poznavati. Obe su podjednako dragocene i treba ih ljubomorno čuvati, ali jasno razaznavati šta je ono što se zaista dogodilo u prošlosti, a šta nešto sasvim drugo što je plod imaginacije nama danas najčešće nepoznatih tvoraca mitova i legendi."
Miloš B. Jovanović
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
