Norvežani završili snimanje kadrova za film o stradanju Srba u Karašjoku
Ovo je njihov treći dolazak u Srbiju, sa njima je bio i NATO oficir Knut. Norveška filmska ekipa u sastavu: Knut Flovik Torensen, istoričar, Branko Dimeski, producent, Kjetil Palmquist, reditelj, i Terje Holm, stručni saradnik, bili su na radnom zadatku na Kosmetu (manastir Draganac i Gračanica), Nišu i Beogradu.
Izvor: srpskaistorija.com
Pravoslavnu novu godinu dočekali su uz liturgiju u manastiru Draganac zajedno sa igumanom Ilarionom. Boravili su i u Gračanicu. Bilo je planirano da ekipu norveške produkcije POX dočeka episkop Teodosije, ali kako je episkop Teodosije pozitivan na kovid, to se nije desilo.
Planirano je da ekipu dočeka u Patrijaršiji i patrijarh Porfirije, iz istih razloga je i to odloženo, prenosi Đorđe Bojanić. Otac Ilarion, starešina manastira Draganac na Kosmetu, uručio je priznanje istoričaru i NATO pukovniku Knutu Floviku Torasenu za doprinos u odbrani Gračanice i srpskog življa na Kosovu i Metohiji.
U Nišu su po treći put, gde su snimali finalne kadrove za film o stradanju srpskih logoraša za vreme Drugog svetskog rata u logorima u Norveškoj (Stradanje Srba u Karašjoku). Niški glumci su dali veliki doprinos u snimanju scena u niškom logoru Crveni krst.
Snimanje je nastavljeno u Beogradu u etno-kući Zornića, gde su ih domaćini dočekali na pravi srpski način.
Glumica Jasmina Stoiljković je snimala kadrove za film. I Dragoslav Bokan je dao svoj doprinos za film. U kasnim satima dočekao je ekipu starina bistrog uma Milorad Ćebić (92 god) u svom domu u Beogradu.
Deka Milorad je jedan od malobrojnih preživelih svedoka ustaškog pira u Starom Brodu u aprilu 1942. Zaklana su i 72 Ćebićeva rođaka, najmlađi je imao sedam dana.
Devojke u samrtnom zagrljaju skakale su sa stene. Petorica stričeva su mu stradali u norveškim logorima smrti.
Velika je čast zboriti i slušati ovu starinu.
*Plakat za film LOGOR SMRTI U KARAŠJOKU krasi i njegov lik.
Na radnom sastanku kod načelnika Školske uprave prof. istorije Predraga Nešovića sa norveškim istoričarem Knutom Flovikom Torasenom, producentom Brankom Dimeskim i kolegama iz Niša razgovarano je i o budućoj saradnji i mogućem predavanju i razmeni podataka i činjenica do kojih je došao norveški istoričar Knut Flovik Torasen kroz dugogodišnja istraživanja, za profesore istorije i studente istorije.
Razmenjena su iskustva, nove činjenice i podaci, prenosi Đorđe Bojanić.
Knut Flovik Toresen je istražujući došao u posed dokumenata iz 1942. godine, koji su za nas vrlo značajni i zanimljivi, koji dosta toga jasno ukazuju na mnoga dešavanja u tom vremenu stradanja srpskog naroda.
Naređenje koje nemačka komanda izdaje stražarima logora prikazuje zapravo da se radi o genocidu prema jednom narodu ili možemo slobodno reći planiranom masovnom ubistvu. U njemu se ističe
1. Srbi su podljudi – niža vrsta,
2. držite odstojanje najmanje pet metara,
3. slobodno upotrebite oružje,
4. Srbi su lukav i lažljiv narod.
Ovo su samo neke od tačaka dokumenta koje nedvosmisleno ukazuju na to kako su se odnosili prema Srbima u logorima u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata.
Razgovarano je i o filmu koji je u izradi LOGOR SMRTI U KARAŠJOKU, sastanku je prisustvovao i producent filma Branko Dimović Dimeski.
Cilj će biti i da učenici osmog razreda i učenici srednjih škola pogledaju ovaj film, prenosi Đorđe Bojanić.
Norveška produkcija imala je svečani prijem i u Komandi Kopnene vojske u Nišu, gde ih je svečano dočekao general Milosav Simović i proveo ih kroz muzej i Spomen-sobu, prenosi Đorđe Bojanić.
Norveški NATO oficir i istoričar Knut Flovik Toresen je u proleće 2004. kada je bio pogrom i agresija Albanaca na Kosmetu spasao manastir Gračanicu od uništenja i paljenja, kao što su uradili sa mnogim svetinjama na Kosmetu.
Zanimljivo je i to da se on 2002. krstio u srpskoj crkvi u Skugriću kod Modriče u Republici Srpskoj, iste godine se venčao i oženio Srpkinjom. Zajedno imaju dvoje dece, norveško-srpske koja su takođe krštena u Skugriću, zato i ne čudi što je preko dva dana bio i neprekidno rukovodio odbranom Gračanice (u NATO uniformi) i kako kaže i njegove pravoslavne svetinje, i tako nije dozvolio da i ona bude uništena i spaljena, prenosi Đorđe Bojanić.
Društvo književnika Kosova i Metohije je Toresenu dodelilo u Gračanici veliku gramatu za zasluge u širenju srpske kulture. U ime tog udruženja, priznanje mu je dodelio književnik i novinar Živojin Rakočević.
Ovaj film biće prikazan i srpskoj publici na leto 2022. godine. Moguće je da bude prikazan i na Filmskim susretima u Nišu. A premijerno će ga prikazati Prva televizija.
Priredio Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
