Predstavljena knjiga "Hram tišine“ autorke Marije Jeftimijević Mihajlović

Prva knjiga poezije autorke Marije Jeftimijević Mihajlović pod nazivom &quot;Hram tišine&ldquo;, predstavljena je u Beogradu u prisustvu kulturne i akademske zajednice.Objavljena u izdanju &quot;Partenona&quot;, knjiga nas vodi kroz lepotu sveta poezije pogledom na čovekovo unutrašnje biće i vrhovne vrednosti svakog društva. O knjizi su govorili dr Mirjana Bečejski iz Instituta za srpsku kulturu u Prištini, književnik Dragan Lakićević, dr Jana Aleksić, a stihove iz knjige publici je pročitala umetnica Nataša Lasica. Autorka knjige, dr Marija Jeftimijević Mihajlović ispričala je da je zbirka naslovljena je po jednoj od pesama koje imaju, kako su i kritičari primetili, duhovno-religioznu i ljubavnu dimenziju. &quot;Razumevajući naše vreme kao vreme sveopšte buke u kojoj smo prestali da osluškujemo glas onog drugog, u kome smo postali gluvi za tuđe potrebe i želje, ali i kao vreme u kojoj se ono najtananije, najplemenitije, duhovno biće čoveka, guši pod stegama civilizacijske &rsquo;buke i besa&rsquo;, bilo je potrebno &rsquo;sići&rsquo; u prostore tišine sopstvenog bića, pa odatle &ndash; u susretu sa najdubljim sobom i sa onim božanskim u sebi &ndash; krenuti &rsquo;naviše&rsquo;, ka vrlinama, visinama, svetlosti, kuda, uostalom, i poezija vodi&ldquo;, dodala je autorka.Upitana kome je namenila knjigu i da li je preporučuje mlađim generacijama, Marija je objasnila da je pisanje poezije lično i predstavlja neku vrstu duhovnog iskustva &ndash; iskustva preobraženja, kada drugačiji, samokritičniji, ali i samosvesniji, izlazimo iz tog stvaralačkog procesa. &quot;U tom smislu, poezija se ne namenjuje nikom direktno, ali je biće poezije svojevsrna nada u susret sa onakvim čitaocem u kome će pesma pobuditi iste ili slične &rsquo;senzacije&rsquo;. Drugim rečima, poezija je polje susretanja višeg reda, kada međusobno ne opšte naša svakodnevna, pojavna &rsquo;obličja&rsquo;, već ona nevidljiva, najplemenitija dimenzija koja pronalazi (duhovne) srodnike i tamo gde ih mi ne tražimo i ne očekujemo. Ako takvih duhovnih prepoznavanja ima i sa pripadnicima mlađe generacije &ndash; a duboko verujem da ih ima &ndash; ima i nade da će Lepota, u onom najširem, duhovnom, hrišćanskom značenju (Ljubavi) &bdquo;spasiti svet&ldquo;, rekla je Jeftimijević Mihajlović. Recezentkinja knjige, dr Mirjana Bečejski opisala je autorku kao &bdquo;čistog liričara&ldquo;, koji svoju poeziju oslobađa trivijalnosti svakodnevice i peva samo o onome što je za ljudsku dušu od suštinske važnosti, o onim jednostavnostima o kojima je najteže pevati: ljubav, vera, nada, duša, patnja, (izgubljena) otadžbina, snovi, sreća, stvaranje. &quot;Tri hrišćanska simbola vrlinâ &ndash; ljubav, vera i nada, iskustveno su doživljena i promišljena duhom svetovnog bića. Izvan tih granica njihovo značenje je intuitivno naslućeno i pesnički sugerisano na način svojstven malarmeovskom, simbolističkom pesničkom nasleđu, ali i hrišćanskoj duši koja do Sofije doseže posredstvom pomenutih vrlina&ldquo;, rekla je Bečejski.