Sudije i tužioci Srbije odlučili su da pošalju javnosti otvoreno pismo.Saopštenje Upravnog odbora sudija i tužilaca možete pročitati u nastavku."Navršava se 11 godina od osnivanja Udruženja sudijskih i tužilački pomoćnika Srbije. Punih 11 godina od začetka ideje da sudijski i tužilački pomoćnici nisu samo produžena ruka sudija i tužilaca, pod zaštitom i skutom svojih principala, već mladi, sposobni ljudi, spremni da se bore za sebe i svoja prava onako kako se neko ko nije u njihovoj koži nikada ne bi borio. Tada je to bila borba struke protiv politike, koja je nametala nova, bolja, evropska rešenja, svesna da će žrtovati generacije dobro obučenih i sposobnih sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Znali smo i tada da smo sami u tome, prosto velike ideje traže žrtve, a žrtve su po pravilu same i unapred prežaljene. Ironično, 11 godine kasnije, ista generacija prisustvuje novom eksperimentu ''in vivo'', vrsti eksperimenta koja je najmilija evropskim reformatorima. Novi Ustav, novi zakoni, bez tragova prava i pogodnosti koje uživaju nosioci pravosudnih funkcija u modernoj evropi. Međutim, evropske reforme traže žrtve, pa tako evropska prava i pogodnosti za sudije i tužioce u Srbiji treba unapred prežaliti, jer je bilo najbitnije da se otkloni politički uticaj na pravosuđe. Avaj, tu je nešto pošlo naopako, što sa eksperimentima doduše nije redak slučaj. Izgleda oku nevinog posmatrača da su pojedine sudije i tužioci, valjda zato što im nedostaje politika, koja je eliminisana iz svih procesa, sada dobrovoljno pohrlili u istu, pod svojim imenom i prezimenom, ne zaboravljajući da istaknu i svoju funkciju. Učestvuju na skupovima, potpisuju proglase, pozivaju narod da glasa za jedne, koji će raditi sve suprotno u odnosu na druge, ima ih u predizbornoj kampanji više nego nekih profesionalnih političara i svakim danom sve više unižavaju profesiju svojim istupima, uvredljivim pre svega za njihove kolege, ali i pravosuđe u celini. Kolege se otvoreno pitaju što se te idividue zapravo ne razreše i kandiduju na izborima i tu se priča završava. Drugi, možda ne tako nevini posmatrači, vide nešto drugo. Vide evropske zakone, na kojima su radili tužioci na evropskim jaslama i čitav niz nevladinih organizacija na istom zadatku – razbijanje monokratije i hijerarhije tužilaštva. Kako je tužilaštvo državni organ od prvorazrednog značaja, kada ono slabi, slabi i država. U jednom trenutku stvarate pravosudnu elitu, državu u državi. Uspelo je u Rumuniji, uspeva i u SAD. Oslobođeno pravosuđe potom udara na druge grane vlasti, podiže optužnice i menja političku krvnu sliku jedne države, dok ne dođu na vlast oni koji su po volji. Ako Soroševi tužioci u Americi podižu optužnice protiv Trampa, u očajničkom pokušaju da spreče njegov povratak u Belu kuću, šta rade Soroševi tužioci u Srbiji? U principu čekaju signal kada mogu da počnu. Kada građani vide da pojedini javni tužioci podržavaju ''ProGlas'', a nakon toga na televiziji ili uživo na tribinama čuju iste kako govore o tome da se ne hapse krupni dileri, da je u državi bezakonje, sistemska korupcija, organizovani kriminal, da građani treba da prikupe dokaze o pritisku na glasače, krađama i ucenama, da prisustvujemo eksploziji kriminala, nepravde i nasilja ... da li to kod građana jača poverenje u rad tužilaštva? Naravno da ne. Da li tužilac koji kaže da je tužilaštvo korumpirano i nesposobno time utiče na izbornu volju građana? Naravno da utiče. Da li te tužioce sme neko da sankcioniše zbog otvorenog učešća u političkoj kampanji? Naravno da ne sme. Stoga, dobrodošli u novu fazu razvoja srpskog pravosuđa, u kojem se sudije i tužioci otvoreno bave politikom, pozivajući se na svoju funkciju, koju im je ironično ista ta politika i dala. O izvrsnom radu i uspešno rešenim predmetima Bojane Savović, Jasmine Paunović, Milene Božović i drugih, teško da ćete naći jednu reč u medijima. Nije to suština. Nije potrebno da budete najbolji, potrebno je da budete drugačiji, da pokažete kako bi to navodno evropsko, bolje, slobodno pravosuđe trebalo da izgleda. Treba da odbacite okove hijerarhije i etičkog kodeksa i da se aktivno uključite u klasičnu političku kampanju, lažno optužujući rukovodioce i kolege za pritsak, mobing, nesposobnost, nerad, lenjost, korupciju... i to bez dokaza. Šta će to bilo kome, pogotovo tužiocu? Naravno, kao i svi lažni revolucionari, svesni ste da Vas niko za to neće držati odgovornim, jer iako možda niste prigrlili zakon, etiku i moral, prigrlili ste političku opoziciju, ''Novu S'' i ''N1'', što se ispostavlja kao mnogo bolje. Visoki savet tužilaštva, Etički odbor, Disiciplinski tužilac, Poverenik za samostalnost ... to su čuvari nekog starog, prevaziđenog, tradicionalnog tužilačkog sistema, to nema uticaja na one koji udaraju temelje novog, evropskog, modernog tužilaštva od ''javnog interesa''. Nema ni pravila koja važe za strukovna udruženja i nevladine organizacije koje sa evropskim organizacijama i nepoznatim donatorima dele ''euro'' vredosti, u nedostatku drugih valuta. Ne smeta ni što su visoki predstavnici SAD i EU, dajući svoju podršku, praktično zloupotrebljeni u procesu pravosudne reforme, sve zarad ličnih interesa i ambicija pojedinaca, koji su im zakonodavna rešenja lažno predstavili kao spasonosna za srpsko pravosuđe, planirajući svoje poteze i pre nego što su zakoni stupili na snagu. Zbog toga, sumarno, sada svi prisustvujemo bekstvu iz politke, u srce politike. Kao u staroj reklami za ZOO vrt u Beogradu – ''Bekstvo iz grada, u srce grada'', bez namere da uporedimo pravosuđe sa zološkim vrtom. Niko se nije protivio tome da se uloga izvršne i zakonodavne vlasti u pravosuđu smanji, što je ironično dovelo do toga da se uloga pravosudnih funkcionera u političkom životu poveća. Nažalost, niko ništa povodom toga ne može da uradi u ovom trenutku. Etički odbor VST je svojim ''mišljenjem o zaključku u vezi sa stavom'' šta bi etička načela tužilaca trebalo da predstavljaju, jasno oslikao stanje stvari. Evidentno se čeka ishod izbora, upravo onih prevaziđenih, klasičnih, političkih izbora, koji u duhu evropskih pravosudnih zakona nemaju ama baš nikakve veze sa pravosuđem ... osim ako ne pobedi opozicija, zar ne? U tom slučaju se nevešto i uvijeno preti navodnim revanšizmom, reizborima i lustracijama, jer domaći ''oslobodioci pravosuđa'' tako tumače filigrantski precizne evropske standarde. Šta kažu na to ino-finansijeri, jel može isto kao 2009. godine, uz najdirektniju podršku politike, koja sa pravosuđem inače više nema veze? Stoga, drage kolege, jedno što je na nama u ovom trenutku jeste da odlučimo da li smo sudije i tužioci, profesionalci u sudnicama i van njih ili smo kvazipolitičari, rešeni da se istaknu unižavanjem struke i rada svojih kolega na tribinama, dodvoravajući se novim evropskim trendovima i političkim opcijama. Odgovor na to pitanje definisaće i ulogu pravosudnog sistema u godinama koje dolaze. Po broju onih koji su se upustili u politiku, jasno je da ogroman deo pravosuđa ipak čine profesionalci", navodi se u saopštenju.
