Trajna američka baza na Kosovu?

Ministar odbrane u vladi tzv. Kosova Armend Mehaj ponovo zatražio od SAD da hitno uspostave trajnu bazu američke vojske na Kosovu.U međuvremenu, isti zahtev Americi ispostavio je tokom posete toj zemlji i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti.On je u razgovorima sa američkim zvaničnicima govorio o &quot;pretnji po region koja može doći vojnim savezom Srbije i Rusije&quot; i zatražio demilitarizaciju kopnenog pojasa, tvrdeći da Srbija u blizini Kosova ima ukupno 48 &quot;ofanzivnih kopnenih baza&quot;, piše Raša tudej Balkan. Po navodima agencije Rojters, SAD su početkom ove godine na Kosovu i Metohiji imale ukupno 635 vojnika stacioniranih uglavnom u bazi Bondstil kod Uroševca. Najmanje tri zahteva za stalnu američku bazu u južnoj srpskoj pokrajini, izneta tokom ove godine od strane prištinskih zvaničnika, samo su produžetak sličnih zahteva koji iz Prištine stižu godinama unazad. Zanimljivo je da su u sličnoj akciji i vlasti Albanije gde se ozbiljno radi na formiranju nekoliko NATO baza. &quot;Moramo poći od toga da je Amerika odavno izabrala Albance kao saveznike na jugoistoku Evrope odnosno na zapadnom Balkanu. Grade već dve baze na prostoru Albanije, čak i jednu pomorsku, a razmišljaju da je osposobe za prihvat brodova njihove ratne mornarice i to bi bila njihova treća kopnena baza na ovom prostoru&quot;, kaže za RT Balkan profesor dr Mitar Kovač, general u penziji. Profesor Kovač obrazlaže da ovaj prostor jeste &quot;centralni prostor Balkana, centralni prostor jugoistočne Evrope, odakle se snage mogu lako uputiti u bilo kom pravcu, kopnom, vazdušnim i pomorskim putem, zbog čega se već izgrađuju i završavaju određene komunikacije&quot;. &quot;Znamo da je projektima Evropske unije predviđeno da se što pre izgradi auto-put od Drača, odnosno Tirane, do Merdara čime bi postojao pun profil auto-puta do albanskog primorja, kao i da se izgradi železnička pruga, pored postojećih komunikacija sa Solunom i Crnom Gorom&quot;, kaže profesor Kovač. Za sada nema dostupnih podataka koji se odnose na to kakve bi i u kom obimu bile američke snage stacionirane u bazi na Kosovu koju uporno godinama traže vlasti iz Prištine. &quot;Prema prirodi baziranja snaga i zaleđa i potrebi angažovanja prema jugoistoku Azije, prema južnoj i jugoistočnoj Evropi, prema Bliskom istoku, prema crnomorskom regionu, mesto na kome je planirana baza, Kosovo, dobra je osnovica za baziranje kopnenih snaga, a PVO zaštita naravno da bi bila primerana prema samoj bazi, značaju, blizini i stepenu ugroženosti&quot;, navodi profesor Kovač. Inače, od sredine 1999. godine, od osnivanja baze Bondstil, koja od početka služi prvenstveno za stacioniranje američkih vojnika u južnoj srpskoj pokrajini, četiri ili pet puta stizale su najave o njenom mogućem zatvaranju. Kada je 2011. tadašnji američki ambasador u Prištini Kristofer Del najavio zatvaranje Bondstila, i to u sklopu mera štednje, ubrzo je stigao demanti generala Erharda Bilera, komdandanta KFOR-a koji je rekao da će ta baza trajati &quot;koliko i misija američkih vojnih snaga na Kosovu&quot;.&sbquo; Nepunu godinu posle Delove izjave o zatvaranju baze, sve dileme otklonio je pukovnik Džefri Lajten, tadašnji komandant amerikih jedinica na Kosovu, koji je rekao da nema ništa od povlačenja američkih snaga iz Bondstila. Ideji o napuštanju Bondstila žestoko su se usprotivili i albanski lobisti tražeći da Amerikanci ostanu najmanje &quot;dok se ne reši pitanje severa Kosova&quot;. &quot;Postojeća baza Bondstil nije nikako zamena za neku buduću bazu SAD na Kosovu. Kada ne bude KFOR-a, odnosno, ako bi Amerika uspela da kroz UN progura tu lažnu državu, i da ona opstane, Amerikanci znaju da bi upravo tu imali najjeftinije baziranje snaga u Evropi. Upravo na albanskom prostoru bili bi oslobođeni mnogih troškova i dažbina koje inače imaju u bazama u Evropi&quot;, smatra profesor Kovač. General ponavlja da je osovina &quot;koja ide sa albanske obale, preko Albanije, Kosova, moravskom dolinom prema centralnoj Evropi izuzetno važna&quot;. &quot;To je pokazala istorija. Sve operacije u prošlosti zahvatale su taj geoprostor, mislim na Balkan, i dotiču se njega. Kada pogledamo američke interese usmerene prema istoku, prema Rusiji, ka crnomorskom regionu, to je prirodan put kojim žele da izgrade komunikacije i autoputevima i željeznicom i da što pre dođu do granica Rumunije, Bugarske, odnosno ovih država u prvom ešalonu prema Ruskoj Federaciji&quot;, kaže profesor Kovač. Kada su pre nekoliko godina u rumunskom mestu Divoselo, u okviru NATO - PVO raketnog štita postavljeni i sistemi &quot;Patriot&quot;, Rusija je momentalno odgovorila da taj deo Rumunije postaje legitimna meta ruskih snaga. &quot;To, naravno, važi za svaku lokaciju bilo gde u svetu, a posbeno ovde u Evropi gde je žarište krize, i, posebno na jugoistoku Evrope kada imamo u vidu odakle bi dolazile te snage, gde bi se grupisale i gde bi boravile. Prostor Kosova i Metohije u operativnom i strateškom smislu krize u Evropi jeste izuzetno značajan i otud ovi pritisci, ubrzavanje procesa kako bi se što pre obezbedila samostalnost te lažne države&quot;, kaže Kovač. Na samom početku, u bazi Bondstil koje je ime dobila po Džejmsu Bondstilu, odlikovanom vijetnamskom vetaranu, bilo je i do 7.000 američkih vojnika iz elitnih jedinica, marinaca, rendžera, padobranaca, zelenih beretki. Desetak godina po formiranju Bondstila, ova baza bila je predmet spekulacija da bi, moguće je i ovde, uz teritorije Rumunije i Bugarske, mogli biti razmešteni neki delovi NATO &ndash; PVO raketnog štita ali od realizacije te ideje kasnije nije bilo ništa.