Godišnjica smrti majora Milana Tepića

Danas je obeležena 31. godišnjica smrti majora Milana Tepića.Hrabrom majoru počast je odata polaganjem venaca na spomenik u ulici u Beogradu koja nosi njegovo ime.Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović predvodio je državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti i poručio da su ljudi kao što su bili major Tepić i vojnik Stojadin Mirković utkali svoje živote u temelje naše otadžbine, bili odani vojničkoj zakletvi do poslednjeg daha i da smo im dužni da gradimo i jačamo Srbiju svakog dana, kako bi sve buduće generacije i Mirkovića i Tepića i svih drugih porodica u ovoj zemlji živele u miru i blagostanju. Ministar je položio venac u ime Vlade Srbije na spomenik Milanu Tepiću u istoimenoj ulici u Beogradu i ujedno istakao da danas odajemo poštu i Stojadinu Mirkoviću, koji je stradao na današnji dan 1991. zajedno sa Tepićem, a koji je sahranjen u rodnom selu kod Valjeva. &bdquo;Danas smo se okupili da odamo poštu čoveku koji se svojom hrabrošću i odanošću upisao u večnost i postao simbol vojnika, starešine do poslednjeg daha. Milan Tepić bio je suprug, otac, oficir za primer. Čovek koji je, zajedno sa Stojadinom Mirkovićem bez razmišljanja dao ono najvrednije što je imao - svoj život, žrtvovao ga svesno, za naš narod, za otadžbinu. &bdquo;Jednom ljudi daju reč, ona ostane ili se pogazi. Ja sam dao reč da ću braniti ovu zemlju, ako joj bude teško&ldquo;, reči su kojima se upisao u večnost, u vekovnu istoriju srpskih vitezova, junaka čiji je osećaj za ispravno uvek bio nepogrešiv&quot;, rekao je Stefanović. Kako je naveo, biti oficir za Tepića nije bio posao, već životni poziv, vojnička zakletva nije bila olako izgovorena reč, već sveta dužnost. &bdquo;Znajući da magacin sa naoružanjem ne sme pasti u ruke neprijatelju, jer bi to dovelo do stradanja nedužnih ljudi, Milan Tepić digao je 29. septembra 1991. godine u vazduh skladište u šumi Bedenik. Nije dozvolio da se hrvatske paravojne jedinice domognu municije i eksploziva. Uništio je skladište i sam svesno izgubio život, dok je svoje vojnike prethodno sklonio na bezbednu udaljenost, komandovao im je povlačenje u rovove&ldquo;, rekao je ministar. On je podsetio i da će Milan Tepić u istoriji ostati upamćen i kao poslednji narodni heroj nekadašnje Jugoslavije. &bdquo;Nema vojske na svetu koja se ne bi ponosila uvek i svuda činjenicom da je imala u svojim redovima veličinu kakav je bio Tepić, nema naroda koji ne bi uzdignutog čela govorio Tepić je od našeg roda. Nažalost, ovu zemlju su u nekim prethodnim vremenima vodili i ljudi koji su se stideli srpskih heroja, njihova imena nisu izgovarali, a još manje se borili da im se odaju sve počasti kako dolikuje. Ljudi kojima pravda za srpsku decu koja su ubijana bombama dok su u izbegličkim kolonama, napuštajući svoja vekovna ognjišta u Hrvatskoj, putovala ka Srbiji - nikada nije bila tema&ldquo;, rekao je ministar. Podsetio je i na stradanje vojnika Stojadina Mirkovića. &bdquo;Želim ovom prilikom da odamo poštu i Stojadinu Mirkoviću, tada devetnaestogodišnjem vojniku, koji je odbio Tepićevu naredbu za povlačenje i stradao držeći mu odstupnicu. Posebno bih pozdravio njegovu porodicu, oni su u ovom trenutku u Gornjim Leskovicama. Dostojanstveno najbliži nose već više od 30 godina svoj bol za Milanom i Stojadinom, žive sa prazninom i znamo da nju u njihovim srcima ništa ne može popuniti. Dužni smo im da nikada ne dozvolimo da se veličina njihovih podviga zaboravi. Oni su utkali svoje živote u temelje naše otadžbine, bili su odani svojoj zakletvi do poslednjeg daha i mi moramo da gradimo i jačamo našu Srbiju svakog dana, kako bi sve buduće generacije Mirkovića i Tepića i svih drugih porodica u ovoj zemlji živele u miru i blagostanju&ldquo;, poručio je Stefanović. U okviru ceremonije, kojoj je prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor, vence su položili i članovi porodice Tepić, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predvođena brigadnim generalom Sašom Petrovićem, zatim zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, kao i delegacije Kluba generala i admirala, SUBRNOR-a, Udruženja 6. Ličke divizije i Udruženja boraca rata od 1990. godine, kao i kolege i prijatelji Milana Tepića.