Hil: Uspostavljanje ZSO mora biti na dnevnom redu

Beograd -- Budući da je ZSO predviđen od početka celog procesa dobro je podsetiti sve da to mora biti na dnevnom redu sastanka predstavnika Beograda i Prištine.To je izjavio danas ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.&quot;Mislim da je gospodin Eskobar (pomoćnik zamenika državnog sekretara Gabrijel) ukazao na veoma važnu stvar. Budući da je ZSO predviđen od početka celog ovog procesa dobro je podsetiti sve da to mora biti na dnevnom redu i da se mora naći pristup za to. Neizbežno je pitanje šta je budućnost srpske zajednice na Kosovu, koliko se bezbedno Srbi osećaju na Kosovu, da li žele da ostanu na Kosovu&quot;, rekao je Hil gostujući na RTS-u. Prema njegovom mišljenju, &quot;ideje koje su iznete za uspostavljanje ZSO su dobar pristup i vrlo je mudro od Eskobara što je to sada pokrenuo&quot;. &quot;Mislim da je važno da različite strane budu spremne sa svojim predlozima i da bude jasno da ovakva rešenja, koja postoje u mnogim demokratijama mogu biti primenjena i na Balkanu&quot;, kazao je Hil. Na konstataciju novinara da srpska strana želi da vidi da se ZSO konačno uspostavi posle devet godina, američki ambasador u Srbiji je rekao da često ono što je urgentno nadviče ono što je važno, ali da misli da nema važnijeg pitanja od toga kako će srpska zajednica živeti u budućnosti na Kosovu. &quot;Mislim da je ZSO dobar put, o tome se godinama govori i vreme je da se stavi na sto i povede ozbiljan razgovor o tome&quot;, istakao je Hil. Prema njegovim rečima ideja o ZSO, podrazumeva mnogo detalja, ali, kako je kazao, misli da se tu radi o evropskim standardima. &quot;Obe strane moraju ozbiljno da se posvete ovom pitanju, njegovom rešavanju, suočavanju sa problemima i to sa namerom da konačni cilj bude funkcionalan i održiv u stvarnom svetu. Nije dovoljno da pričamo teoretski, moramo da vidimo i šta će praksa da pokaže, kako će se to ponašati u budućnosti&quot;, naglasio je Hil. On je rekao da su SAD uočile rast tenzija u poslednje vreme i da kada je reč o važnim sastancima pod pokroviteljstvom EU i specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak misli da ima više razloga za optimizam nego pesimizam/ &quot; Ali sve strane moraju malo da obuzdaju svoju retoriku jer je bilo nekih teških reči, što nije baš od pomoći ovom procesu. Ova pitanja se moraju rešavati dijalogom, a EU je veoma spremna da baš to uradi&quot;, naveo je Hil. Prema njegovim rečima, mnogo toga je na stolu, bilo je mnogo priprema za sledeću nedelju i on je optimista da će biti napretka. &quot;Ljudima je stvarno potreban taj napredak, sve ovo predugo traje i mislim da je zbog toga mnogo nezadovoljstva. Hajde da vidimo možemo li imati taj napredak, koji će onda stvoriti momentum pa da vidimo možemo li da krenemo napred&quot;, rekao je Hil. Govoreći o srpskom procesu priključenja Evropskoj uniji, Hil je rekao da misli da Srbija jeste na pravom putu, kao i da deli nezadovoljstvo mnogih u Srbiji koji misle da je dobro što su na dobrom putu, ali pitaju koliko će taj put da traje. &quot;I siguran sam da bi ljudi želeli da vide ubrzanje tog puta. Nadam se da će SAD i EU da se slože da moramo da pojačamo tempo. Verujem da je put dobar, da će Srbija stićt gde treba kao i da treba da se ubrza&quot;, kazao je američki ambasador u Srbiji. Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, prema Hilovom mišljenju to je jedan od neobičnijih sporazuma koje je čitao. &quot; Mislim da je duh tog sporazuma prisutan u sadašnjim razgovorima, ali ne bih sada da se uplićem u legalistička pitanja, koji će sporazum ući u koje knjige&quot;, istakao je on. Prema njegovom mišljenju, koncept da ljudi moraju da žive zajedno, da moraju da imaju ekonomski suživot i da reše politička pitanja je uglavnom tu tako da je duh Vašingtonskog sporazuma prisutan. Hil je rekao da SAD moraju biti angažovanije ovde, ali ne u smislu takmičenja sa Evropskom unijom već u saglasju sa EU. &quot;Imamo vrlo sposobnog pregovarača, gospodina Eskobara, mislim da je on pravi čovek za ovo. Ima mnogo iskustva, naročito u Srbiji, tako da mislim da imamo pravog čoveka za posao.&quot;, dodao je on. Na pitanje kako gleda na neutralnu poziciju Srbije u odnosu na rusko-ukrajinski konflikt, naročito uzimajući u obzir da je Srbija osudila rusku primenu sile i napad na Ukrajinu, Hil je kazao da misli da je predsednik Sbije Aleksandar Vučić u više navrata rekao da Srbija ima vojno neutralan stav, ali da politički nije neutralna. &quot;Srbija je vrlo jasno osudila ponašanje Rusije. Za mnoge od nas je to ponašanje šokantno, za nas koji smo imali mnogo optimistična i pozitivna očekivanja od postkomunističke Rusije. Rusija je po tom pitanju veliko razočaranje i ovako brutalan napad na suseda je nešto o čemu će ljudi govoriti vekovima. Srećan sam što vidim da je Srbiji jasno da je to ponašanje koje se ne može prihvatiti ili porediti sa bilo čime što smo videli tokom istorije, to je nešto za šta ruski narod mora da preuzme odgovornost&quot;, rekao je Hil. On je rekao da misli da je za Srbiju glavno pitanje sankcija, da radi ono što bi uradila svaka članica EU, a da je na Srbiji je i na njenim građanima da o tome odluče.