Kurti: Rusija i Srbija

Priština -- Kosovski premijer čestitao Dan nezavisnosti građanima SAD navevši između ostalog da autokratski vladari koriste rat kao sredstvo ličnog veličanja.Aljbin Kurti je takođe izjavio i da Rusija nije demokratska zemlja zbog invazije na Ukrajinu, a Srbija zbog toga što predstavlja "istinsku pretnju regionu". Kurti se osvrnuo na trenutnu situaciju u Ukrajini i citirao nemačkog filozofa Imanuela Kanta da "demokratije ne ratuju protiv demokratija".&quot;Rat u Ukrajini, koji danas privlači pažnju sveta, nije, naravno, građanski rat. Pretnja slobodnoj vlasti, u ovom slučaju, ne dolazi iznutra, vec&#769; izvan nje. Ali baš kao i nepromišljeni pokušaj američkog Juga da se otcepi 1861. godine, neopravdana invazija Ruske Federacije na Ukrajinu 2022. takođe nosi ogromne implikacije na buduc&#769;nost demokratskog upravljanja. Da bismo razumeli ove implikacije, moramo obratiti pažnju na velikog naučnika čije je delo Linkoln čitao, nemačkom filozofu Imanuelu Kantu. Malo je čudo da je Kant, čovek koji nikada nije napustio blizinu svog rodnog grada Kenigsberga, koji danas nosi ime Kalinjingrad, ipak duboko razumeo međunarodne odnose. U svom suštinskom eseju iz 1795. godine ka večnom miru, Kant je izneo svoju čuvenu tezu da demokratije ne ratuju jedna sa drugom. Ova teza se izuzetno dobro dokazala u proteklih 227 godina. Kao što je čuveni američki filozof Džon Rols istakao, &bdquo;odsustvo rata među velikim etabliranim demokratijama blisko je, kao bilo šta što znamo, jednostavnoj empirijskoj pravilnosti u odnosima među društvima&ldquo;, naveo je on. Kurti je dodao da je istorija pokazala da autokratski vladari, koji ne odgovaraju nikome osim sebi, često koriste rat kao sredstvo ličnog veličanja, teritorijalnog proširenja ili finansijske dobiti. &quot;Za razliku od njih, odgovornost prema narodu čini demokratske države generalno manje sklonim ratu. Da je Rusija prava demokratija, verovatno nikada ne bi izvršila invaziju na Ukrajinu. A takođe, da je Srbija istinska demokratija, ne bi predstavljala tako ozbiljnu pretnju miru u našem regionu. U tom smislu, važni napori predsednika Bajdena da promoviše demokratske vrednosti širom sveta mogu se istovremeno shvatiti kao napori da se održi mir među narodima. Međutim, upravo odbojnost prema oružanom sukobu kod demokratskih država uopšte navodi autokrate poput Putina, a pre njega Miloševic&#769;a, da misle da c&#769;e napadi na manje demokratske nacije proc&#769;i nekažnjeno. I to nas tera da se zapitamo: da li vlada nužno mora biti ili previše autokratska da bi održala mir sa svojim susedima, ili previše demokratska da zaštiti sebe i druge demokratije od spoljne agresije?&quot;, upitao je on. Kurti je naglasio da je Ukrajina položila test i da se Putin uzalud nadao da će je lako poraziti. On je dodao da se demokratija mora čuvati i da sve demokratske zemlje moraju stati uz Ukrajinu. &quot;Ovog 4. jula, dakle, kada slavimo demokratiju, setimo se, zajedno sa Linkolnom, da demokratija ne štiti samu sebe, naprotiv, mi, narodi demokratskog sveta, moramo da je zaštitimo. Obec&#769;ajmo da c&#769;emo nastaviti da činimo sve što možemo, po svaku cenu, da osiguramo da ukrajinska demokratija trijumfuje nad ruskom autokratijom. I, stojec&#769;i iza Ukrajine i njenih građana, dokažimo celom svetu, demokratama i autokratama istovremeno, svoju nepokolebljivu odlučnost, da vlada naroda, od naroda i za narod, nec&#769;e nestati&quot;, napisao je između ostalog Kurti.