I Švajcarska bi u NATO?

Švajcarsko ministarstvo odbrane približava se zapadnim vojnim silama kao odgovor na sukob Rusije i Ukrajine.Status neutralnosti uskoro bi mogao da se suoči sa najvećim testom u posljednjih nekoliko decenija.Ministarstvo odbrane Švajcarske sastavlja izveštaj o bezbednosnim opcijama koje uključuju zajedničke vojne vežbe s NATO članicama i isporuke municije, izjavila je Pelvi Puli, šefica bezbednosne politike u švajcarskom ministarstvu odbrane, za Rojters. Detalji o kojima se raspravlja u švajcarskoj vladi nisu objavljeni. &quot;Moglo bi da dođe do promena u načinu na koji se tumači neutralnost&quot;, rekla je Puli prošle nedelje u jednom intervjuu. Ministarka odbrane Viola Amherd rekla je da bi Švajcarska trebala da tesnije sarađuje s vojnim savezom predvođenim SAD-om, ali ne i da mu se pridruži, prenose švajcarski mediji. Neutralnost, koja je držala Švajcarsku izvan oba svetska rata tokom 20. veka, nije bila cilj sama po sebi, već je imala za cilj povećanje švajcarske bezbednosti, rekla je Puli. Druge opcije uključuju redovne sastanke na visokom nivou između švajcarskih i NATO-ovih komadanata i političara, rekla je.O ulasku u NATOTakvo približavanje Alijansi označilo bi otklon od tradicije nezauzimanja strane, za koju njene pristalice kažu da je pomogla Švajcarskoj da mirno napreduje i zadrži posebnu ulogu posrednika, kao što je to bilo i tokom sukoba Zapada sa Sovjetskim Savezom. Razgovaralo se o ideji punopravnog članstva u NATO-u, ali dok su Švedska i Finska, na ivici pridruživanja, Puli je rekla da izveštaj verovatno neće preporučiti preduzimanje tog koraka. Izveštaj bi trebao da bude završen do kraja septembra kada će ići na razmatranje u švajcarskoj vladi. Ministarstvo odbrane takođe će doprineti široj studiji koju priprema ministarstvo spoljnih poslova. Taj projekat će sagledati usvajanje sankcija, izvoz oružja, municije i odnos s NATO-om iz perspektive neutralnosti, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova. Švajcarska se u međunarodnom ratu nije borila od 1815. godine kada je usvojila neutralnost na Bečkom kongresu kojim su okončani francuski revolucionarni ratovi. Haškom konvencijom iz 1907. propisano je da Švajcarska neće učestvovati u međunarodnim oružanim sukobima, neće favorizovati zaraćene strane pomažući im svojim trupama ili naoružanjem niti im staviti svoju teritoriju na raspolaganje. Neutralnost, koja stoji u ustavu, dopušta Švajcarskoj pravo na samoodbranu i mogućnost tumačenja političkih aspekata koncepta koji nisu obuhvaćeni zakonskom definicijom."Postoji velika nelagodnost što Švajcarska ne može više da doprinese pomoći Ukrajini"Koncept je poslednji put dopunjen početkom devedesetih nakon raspada Sovjetskog Saveza, kako bi se omogućila spoljna politika zasnovana na saradnji s drugim zemljama u oblastima kao što su humanitarna pomoć i pomoć u katastrofama. Međutim, sukob u Ukrajini oživeo je raspravu o švajcarskoj neutralnosti, koja je sada fokusirana na odluke vlade da uvede sankcije Rusiji, ali da ne dozvoli izvoz švajcarske municije od trećih strana u Ukrajinu. &quot;Postoji velika nelagodnost što Švajcarska ne može više da doprinese pomoći Ukrajini&quot;, kaže Puli. Švajcarski predsednik Ignacio Kasis isključio je isporuke oružja trećim zemljama u znak podrške Ukrajini, ali je - možda pokazujući širi pogled na to pitanje - takođe rekao da neutralnost nije &quot;dogma&quot; te kako bi se neuspehom da se odgovori sankcijama &quot;išlo na ruku agresoru&quot;. Švajcarska već ima neke veze s NATO-om, a prošle godine je odlučila da kupi najsavremenije višenamenske američke borbene lovce pete generacije Lockheed Martin F-35A, koje kupuju ili već koriste neke članice NATO-a. Švajcarska &quot;ne može da se pridruži nijednom savezu zbog neutralnosti. Ali možemo da radimo zajedno i sistemi koje kupujemo su dobar temelj za to&quot;, izjavila je minisarka Amherd za švacarski javni medijski servis. Mere koje se razmatraju bile bi značajan korak bliže NATO-u za zemlju koja se nije pridružila Ujedinjenim nacijama sve do 2002. godine i koja proizvodi mnogo spostvenog oružja.