Nemački sekretar: Krajnje je vreme za Kosovo i Srbiju, potrebni bolni kompromisi

Berlin -- Suočavanje s prošlošću ne sme biti preduslov za razgovore, kaže Migel Berger, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova."Krajnje je vreme za završetak konflikta Kosova i Srbije. Nedostatak napretka utiče na razvoj i stabilnost obe zemlje i celog regiona“, kaže Migel Berger, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. On dodaje: "Za uspeh su potrebni bolni kompromisi“.On naglašava da specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak i visoki predstavnik Žosep Borelj imaju punu podršku Berlina. &quot;Oni rade baš ono što treba: okupljaju dve strane na razgovor.&ldquo; &quot;Na kraju će biti potrebni bolni kompromisi kako bi iz pregovora nikao obuhvatni, održivi i obavezujući sporazum koji obema zemljama omogućava članstvo u EU u perspektivi&ldquo;, navodi Berger u razgovoru za Dojče vele. Upitan za izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji je &bdquo;suočavanje s prošlošću&ldquo; postavio kao uslov za razgovore, Berger kaže da je važna pretpostavka da se sve strane suoče sa svojom odgovornošću, i da je pomirenje samo tako moguće. &quot;Ali suočavanje sa prošlošću ne treba da bude preduslov dijaloga, inače do razgovora neće ni doći. Iz moje vizure, pre je tako da bi uspešni sporazum Kosova i Srbije olakšao suočavanje sa prošlošću&ldquo;, dodaje nemački diplomata. Za zajedničko tržište regiona Evropska unija ostaje &quot;najbliži i najpouzdaniji partner&ldquo; država Zapadnog Balkana, dodaje državni sekretar Berger. On podseća na investicioni paket od devet milijardi evra koje EU planira za razvoj u regionu, posebno u vezi s ekološkom i digitalnom reformom, ali je iz nedavne posete regionu poneo pomešane utiske: &quot;Postoji određeno razočaranje, ali sam video i veliku bliskost i interesovanje za EU. Ali mi, dakle EU, moramo jasno da stavimo do znanja da ozbiljno mislimo kad govorimo o putu u EU. Zato je tako važno da pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom počnu što pre&ldquo;, kaže Berger. Na pitanje da li je možda zgodan međukorak zajedničko tržište regiona, naslonjeno na EU, on kaže: &quot;Nemačka vlada vidi budućnost država Zapadnog Balkana u EU. Međurešenja koja se predlažu nisu prava rešenja, i ne žele ih ni vlasti ni ljudi u regionu. Istovremeno vidimo veliki potencijal za region u jačanju regionalne saradnje. Napreci na tom polju, recimo izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta do 2024, podržavaju put šest zapadnobalkanskih država u EU&ldquo;, navodi Berger. On podseća da su na samitima Berlinskog procesa dogovoreni zajedničko tržište i međusobno priznavanje diploma, i naziva to važnim uslovom da se evropski investicioni plan uopšte sprovede. Tako je Berger još jednom naglasio da zvanični Berlin podržava zajedničko tržište (Common Regional Market - CRM), predstavljano kao alternativu inicijativi &quot;Otvoreni Balkan&ldquo; koju su, pod radnim imenom &quot;Mini-Šengen&ldquo; pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije.Saradnja sa Šmitom u interesu građana BiHBerger je boravio u regionu povodom zvaničnog stupanja na dužnost Kristijana Šmita kao novog visokog predstavnika u BiH. Na pitanje da li Šmit može da radi u uslovima kada ga Republika Srpska &quot;ne priznaje&ldquo;, Berger odgovara da Šmit ima legitimitet i široku međunarodnu podršku. &quot;Zalažemo se za to da sve strane prihvate da je konstruktivna saradnja sa njim u interesu ljudi u BiH i stabilnosti zemlje&ldquo;, dodaje diplomata. Primerom izbora u Mostaru prošle godine, on ilustruje da su napreci mogući kada je tu politička volja. &quot;BiH mora da prevaziđe postojeću blokadu, sprovede reforme i napreduje na putu u EU. Ljudi u toj zemlji su to zaslužili. Kristijan Šmit će tome doprineti.&ldquo; Iskusni diplomata Migel Berger rođen je u Madridu 1961, a preko tri decenije je u nemačkoj diplomatskoj službi. Radio je u Bukureštu, Meksiko Sitiju i Njujorku, i na brojnim pozicijama u Berlinu.