Trgovina decom i dalje u porastu na Zapadnom Balkanu

Trgovina decom u regionu Zapadnog Balkana i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina.Pandemija koronavirusa dodatno je povećala ranjivost dece, usled rastuc&#769;e ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja.Ovo je naglašeno tokom prvog dana dvodnevne regionalne konferencije &quot;Zajedničko preduzimanje mera tokom krize: Zaštita dece od trgovine i eksploatacije na Zapadnom Balkanu&quot;, organizovane u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope &quot;Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022&quot;, koja je okupila više od 130 učesnika iz regiona i šire. Deca na Zapadnom Balkanu žrtve su trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujuc&#769;i proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti. Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, podsetila je da Konvencija zahteva od država potpisnica da preduzmu posebne mere kada su u pitanju deca. &quot;Moramo da pojačamo naše zajedničke napore i posvetimo se strukturnim faktorima koji leže u osnovi trgovine ljudima, kao i da promovišemo trajna rešenja za decu osetljivu na trgovinu i eksploataciju. Mere protiv trgovine ljudima treba da budu integrisane u opšti sistem zaštite dece, pored socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga&quot;, naglasila je Nestorova. U svom uvodnom obraćanju, Samir Rizvo, zamenik ministra i državni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i ilegalnih migracija u Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine, podsetio je da se Zapadni Balkan suočava sa velikim bezbednosnim i humanitarnim izazovima, prouzrokovanih masovnim i mešovitim migracionim tokovima, unutar kojih je trgovina decom široko zastupljena. &quot;Neizmerno sam zahvalan Savetu Evrope i Evropskoj uniji na organizaciji ove zajedničke konferencije, na kojoj c&#769;emo moc&#769;i da diskutujemo o združenim akcijama tokom krize i zaštiti dece od trgovine i eksploatacije u regionu. Ovo je posebno važno jer vec&#769;inu potencijalnih i formalno identifikovanih žrtava trgovine, kao i glavne mete trgovaca, predstavljaju deca bez pratnje&quot;, rekao je Rizvo. Verena Tejlor, direktorka Kancelarije Generalnog direktorata za programe u Savetu Evrope, podvukla je važnost multi-sektorske saradnje i zajedničkih napora država u borbi i sprečavanju trgovine decom. &quot;Drago mi je što vidim da su se svi partneri okupili kako bi razgovarali o rizičnim oblastima i merama za borbu protiv ovog fenomena na Zapadnom Balkanu. Samo zajedničkim radom možemo sprečiti trgovinu decom i podržati razvoj politika usmerenih na žrtve. Moramo ojačati kapacitete za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima i za zaštitu prava svih žrtava&quot;, naglasila je Tejlor. Aleksandra Antoniadis, Generalni direktorat Evropske komisije za migracije i unutrašnje poslove (DG HOME), istakla je da je prevencija i suzbijanje trgovine decom jedan od važnih prioriteta Evropske komisije. &quot;Prikupljanje podataka pokazuje da godišnje ima na hiljade žrtava trgovine ljudima, a pandemija virusa kovid 19 dodatno je pojačala rizik od viktimizacije i eksploatacije. Uprkos svim našim naporima, i dalje postoje značajni nedostaci. Zbog toga je Komisija usvojila novu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, utvrđujuc&#769;i širok spektar akcija kojima se osigurava da počinioci budu izvedeni pred lice pravde i da žrtve dobiju potrebnu zaštitu i podršku&quot;, naglasila je Antoniadis. Ekaterina Dordonova, zamenica specijalnog predstavnika EU i šefa Delegacije EU u Bosni i Hercegovini rekla je da &quot;Evropska unija čvrsto podržava borbu protiv trgovine ljudima, uključujuc&#769;i i decu, u BiH i celom regionu, kroz niz nacionalnih i regionalnih projekata&quot;. &quot;Mnoga deca u BiH izložena su različitim vrstama zlostavljanja i eksploatacije i često su fizički i emocionalno uznemiravana. Evropska unija, zajedno sa Savetom Evrope i drugim partnerima, radi na identifikovanju i podršci žrtava i na promociji jakih struktura u BiH, kako bi se sprečili ovakvi zločini i kako bi se prava dece u potpunosti poštovala. EU je osigurala sredstva za izgradnju skloništa za više od 500 maloletnika bez pratnje, koji su ušli u BiH kroz migracione tokove, kao i pravo na obrazovanje za preko 4000 dece migranata. Ovaj rad c&#769;e se nastaviti u saradnji sa lokalnim i međunarodnim partnerima&quot;, kazala je Dordonova. Prema podacima iz najnovijih zvaničnih izveštaja Albanije, Bosne i Hercegovine, tzv. Kosova, Severne Makedonije i Srbije, vec&#769;ina identifikovane dece žrtava tokom 2020. godine bile su devojčice (18 u Srbiji, 24 u Bosni i Hercegovini, 6 u Severnoj Makedoniji), ali bilo je i dečaka koji su identifikovani kao žrtve (6 u Srbiji, 7 u Bosni i Hercegovini). U Srbiji, slučajevi seksualne eksploatacije dece su u većini (37 odsto u 2020. godini), dok je 21odsto dece iskorišćavano za radnu eksploataciju. U Bosni i Hercegovini je polovina maloletnih žrtava bila prinuđena na prosjačenje, dok je 25 odsto njih bilo seksualno eksploatisano. Kada je u pitanju Severna Makedonija, seksualna eksploatacija (50 odsto) i prinudni brak (20 odsto) bili su među najčešćim razlozima za trgovinu decom tokom prošle godine. Decom se trgovalo u okviru njihovih zemalja porekla, u regionu, u Evropskoj uniji i susednim zemljama. Izveštaji Grupe eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) ističu da je stvarni broj osoba, uključujuc&#769;i decu, koji su žrtve trgovine ljudima verovatno vec&#769;i nego što zvanični podaci pokazuju. Stvarni obim pojave je teško izmeriti zbog nevidljive i skrivene prirode trgovine ljudima i izazova povezanih sa identifikacijom žrtava.