"Zagledani smo u budućnost, ali nemamo pravo da zaboravimo prošlost"

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da se Dan žrtava i ove godine obeležava zajedno sa rukovodstvom Srbije."I ove godine Dan sećanja na žrtve jasenovačkog genocida obeležavamo zajedno sa rukovodstvom Srbije, ujedinjeni bolom, ali i trajnom obavezom da od zaborava sačuvamo i ovo strašno mesto i nedužne žrtve koje su ovde ubijane na najbrutalniji i najsvirepiji način", rekla je ona.Cvijanović je, u obraćanju na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina, podsetila da je pre 76 godina poslednja grupa logoraša krenula u odlučujući proboj iz jasenovačkog pakla smrti i stradanja. &quot;U danima koji su prethodili proboju, fabrika smrti radila je neumorno sledeći nameru ustaškog vrha da se preostali zatvorenici likvidiraju, a svi dokazi i tragovi postojanja samog logora izbrišu i zatru. Ista sudbina bila je namenjena celom srpskom narodu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Čak su i u aprilu 1945. godine, iako i sami svesni da se bliži konačni poraz te mračne ideologije, vlasti zločinačke NDH do poslednjeg daha uporno i temeljito sprovodile demonsku politiku istrebljenja jednog naroda od najmlađe dece do najstarije nejači&quot;, istakla je Cvijanovićeva. To dovoljno govori o patološkoj mržnji onih koji će u istoriji ostati upamćeni kao neljudi, koji su osnivali logore za decu, nad čijom brutalnošću su se zgražavali čak i po zlu poznati nacisti. Ona je dodala da su poslednji logoraši krenuli u odlučujući proboj, svesni da su šanse da prežive minimalne, ali su znali da je čak i smrt na putu izbavljenja spasonosna u odnosu na pakao omeđen logorskim zidinama, žicom i krvavom Savom. &quot;Preživeo je tek svaki 10. učesnik proboja i upravo zahvaljujući njihovoj hrabrosti, kao i žrtvi onih koji nisu preživeli, istina o jasenovačkim logorima smrti dobila je priliku da ugleda svetlost dana&quot;, navela je ona. &quot;Zbog toga smo dužni da čuvamo sećanje na njih i da istinu o Jasenovcu i genocidu nad srpskim narodom u NDH čuvamo od svih oblika istorijskog revizionizma, kao i od onih koji bi na račun naše istorije gradili sopstvenu. Negovanje istorijskog pamćenja važno je i neophodno kako zbog žrtava, tako i zbog svetlije budućnosti koju možemo izgraditi samo ukoliko budemo učili iz sopstvenih grešaka i zabluda iz prošlosti&quot;, naglasila je Cvijanovićeva. Prema njenim rečima, nikada ne smemo dozvoliti da zaborav prekrije naša stradanja i naše istorijske traume zbog bilo koje politike, ideologije, bratstva, jedinstva ili zbog prividnog mira u kući, jer ništa ne vredi na tešku, ogromnu ranu staviti zavoj i praviti se da ne postoji jer smo i 90-ih godina, videli da će se ona ponovo inficirati, a sve zaboravljene ili preskočene lekcije doći će na naplatu. &quot;Ipak, jednu lekciju smo dobro naučili i taj ispit smo položili 9. januara 1992. godine kada je stvorena Republika Srpska. Lekcija koja nas uči da je država jedini garant našeg opstanka na ovim prostorima, toliko je skupo plaćena u bližoj i daljoj prošlosti da je ništa nije moglo izbrisati iz kolektivnog pamćenja&quot;, naglasila je Cvijanovićeva. Zbog toga danas imamo dva osnovna zadatka - jedan je da branimo i jačamo Republiku Srpsku, jer je ona garancija da ćemo živeti kao svoji na svome, a drugi je da čuvamo mir i da generacijama koje dolaze ostavimo bezbedno, stabilno i prosperitetno okruženje u kojem će moći da žive sa drugima bez straha od nekih novih sukoba i ratova&quot;, ukazala je Cvijanovićeva. &quot;Nažalost, u BiH još ima onih koji o ratovima govore sa takvom neodgovornom lakoćom, kao da se ni njihovom, ni nekom drugom narodu u ratu nikad ništa loše nije desilo&quot;. &quot;Želimo da živimo u miru i slobodi i sve što želimo sebi, želimo i svim drugim narodima koji žive u našem okruženju. Želimo da saradnja, poštovanje i međusobno razumevanje zamene svađe i sukobe, jer isuviše dobro znamo kolika je njihova cijena. Želimo da jedni drugima budemo dobre komšije i partneri, a ne neprijatelji i protivnici&quot;. &quot;Ipak, to ne zavisi samo od nas. Zagledani smo u budućnost, ali nemamo pravo da na tom putu zaboravimo prošlost. Na to nas obavezuje i ovaj najveći srpski grad pod zemljom nad kojim smo danas okupljeni u bolu i sećanju, kao i svi mučenici koji u njemu večno počivaju. Sve dok ih pamtimo i dok dolazimo, Jasenovac i Donja Gradina neće biti samo mesta bola i tuge, već i pobede života nad smrću&quot;, poručila je predsednica Republike Srpske.