"Dijalog se pretvorio u sopstvenu suprotnost; Potrebno resetovanje"

Član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina Bodo Veber ocenjuje da se proces pregovora Beograda i Prištine pretvorio u "sopstvenu suprotonost".Briselski sporazum potpisan 2013. godine, uključujući otvaranje direktinih pregovora Beograda i Prištine, i početnu implementaciju dogovorenog, bili su istorijski korak i proces, izjavio je za Tanjug Bodo Veber, dodajući da je, međutim, od takvog istorijskog procesa danas ''malo ostalo''.Povodom osme godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma, Veber ocenjuje da je od početnog napretka u dijalogu Beograda i Prištine, postignutog od 2012 do 2014. godine, proces polako zapadao u krizu, a zatim se i pretvorio u &quot;sopstvenu suprotonost&rdquo;. Do toga je došlo zbog, kako smatra Veber, odstupanja od prvobitnog pregovaračkog okvira i pokušaja postizanja &quot;brzog rešanja&quot; u vidu promene granica, a sve &rdquo;iza zatvorenih vrata&rdquo; i tokom mandata Federike Mogerini. Nemački anlitičar ocenjuje da je još i u prvoj fazi procesa došlo do pokušaja ometanja ispunjavanja dogovorenog i &rdquo;ping-pong igre&rdquo; između predsednika Aleksandara Vučića i Hašima Tačija, tj. organizivanja paralelnih izbora na obe strane koji su doveli do &rdquo;suspenzije implementacije dogovorenog, a zatim i blokade primene&rdquo;. &quot;Briselski sporazum iz 2013 godine bio je zamišljen kao prvi sporazum, ali nakon njega nikada nije usledio drugi ili treći. Celokupni proces je pokušao da se spasi napuštanjem postepenog pristupa i prelaskom na neku vrstu brzog rešenja u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma gde se izgubio prvobitni pregovarački okvir na kojem je dijalog počivao&rdquo;, kaže Veber. On smatra da je promenom pristupa, koji je zagovarala tadašnja šefica diplomatije EU Federika Mogerini, od postepenog procesa ka sveobuhvatnom rešenju, došlo i do &rdquo;implicitnog priznanja da dotadašnji pristup nije uspeo&rdquo;, što, prema Veberovim rečima, znači i da je insistiranje na punoj primeni prethodnih sporazuma sada postala &rdquo;više floskula nego politička realnost&rdquo;. &quot;Već par godina se postavlja pitanje resetovanja pregovora koji bi trebalo da se vrate na prvobitni okvir koji je i omogućio početni napredak viđen od 2012. do 2014. godine. To podrazumeva resetovanje ka istinskim pregovorima o svebuhvatnom i održivom rešenju što bi bio mirovni sporazum&rdquo;, smatra Veber. Bodo Veber tvrdi da je resetovanje pregovora, koje je u 2020. godini pripremila EU sa specijalnim posrednikom Miroslavom Lajčkom, bilo onemogućeno od administracije američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog izlaslanika Ričarda Grenela. On napominje da se u 2021. godini postavlja pitanje da li će rekonstruisana transatlantska saradnja prema Zapadnom Balkanu imati dovoljno vremena da resetuje proces pregovora Beograda i Prištine pre nego što nemačka kancelarka Angela Merkel siđe sa svoje funkcije krajem godine. &rdquo;S obzirom na urušavanje ugleda EU i SAD kroz ranije periode u dijalogu, biće potrebno više od slanja pisama. Potrebna je zajednička izjava Bajdena i Merkel sa jasnom porukom o principima i pregovarčkom okviru što bi bio uvod u resetoavanje dijaloga. To se još nije desilo i nisam siguran da imamo preduslove za pravi nastavak procesa&rdquo;, zaključuje Veber.