Vraća li se Moskva za pregovarački sto?; "Ono što Beograd dogovori sa Prištinom, Moskva će podržati"

Eventualno učešće Moskve u dijalogu Beograda i Prištine tema je gotovo svakog susreta srpskih i ruskih zvaničnika.Na mogućnost povratka zvanične Moskve za pregovarački sto ukazao je i ruski ambasador u Srbiji.Aleksandar Bocan-Harčenko u intervjuu za RIA Novosti ocenjuje da je Rusija spremna da razmotri nove aspekte učešća u rešavanju kosovskog pitanja – ukoliko Srbija to bude želela, prenosi RTS.Pre 11 godina Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja je pregovore Beograda i Prištine preselila iz Vašingtona u Brisel. Time i formalno velike sile poput SAD, Kine, ali i Rusije gube učešće u direktnom razgovoru dveju strana. &quot;U takvim okolnostima ne zavisi više od Srbije da li će Rusija biti uključena u proces. Ako tzv. zapadni partneri Srbije dogovore sa Srbijom da Rusija može da postane deo tog pregovaračkog paketa, onda tu informaciju Srbija može da prenese Rusiji&quot;, kaže analitičar Dragomir Anđelković. Posle zastoja u pregovorima na relaciji Beograd&ndash;Priština&ndash;Brisel posle dvadeset meseci, polovinom 2020. godine, jesu otkočeni. Ni tada nisu krenuli željenim tokom. Sjedinjene Države nude pomoć, imenuju izaslanika za dijalog i sve to rezultira potpisom u Ovalnom kabinetu. Od tada sve glasnije poruke i da će se Istok vratiti za pregovarački sto. &quot;Svako ko može da doprinese boljem razumevanju između Beograda i Prištine je dobrodošao da bude uključen u dijalog između Beograda i Prištine, uključujući i Rusiju i Kinu, koje su članovi Saveta bezbednosti, koje na kraju krajeva ishod pregovora Beograda i Prištine treba da potvrde u Ujedinjenim nacijama&quot;, ističe Nedžmedin Spahiju, analitičar iz Prištine. Eventualno uključivanje Rusije u pregovore, profesor Ivo Visković vidi u slučaju sazivanja međunarodne konferencije o Balkanu, pa i pitanju odnosa Beograda i Prištine. &quot;Savet bezbednosti se izjašnjava o onim situacijima gde same UN rešavaju problem, ali bilo je mnogo sporova koje su rešavale regionalne organizacije u Latinskoj Americi i jugoistočnoj Aziji i tu se nije angažovao SB. On je za svoju praktičnu moguću ulogu na neki način delegirao EU, s tim se složila i Rusija, glasala je za to. Prema tome, teško je očekivati danas, nakon nekih promena u geopolitičkom prostoru, da se Zapad složi s tim da se Rusija ponovo vrati u poces&quot;, smatra Ivo Visković, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši ambasador. &quot;Sada Beograd mora da ispregovara sa EU da Rusija bude u nekom formatu uključena. Bez toga Rusija ne može da bude deo ovog pregovaračkog procesa&quot;, naglašava Anđelković. I na zvaničnim susretima predsednika Srbije i Rusije gotovo neizostavna poruka &ndash; ono što Beograd dogovori sa Prištinom, Moskva će podržati. &quot;Naravno da je Rusija zainteresovana za ovaj geopolitički prostor, ali interes Zapada je suprotan &ndash; oni žele da istisnu uticaj Rusije odavde i u tom smislu oni su sada u prednosti imaju situaciju gde im je i formalno odobreno da to rade. Istina ne čitavom Zapadu, nego EU i verovatno će se tako razgovori i voditi da neće dolaziti do formalnog uključivanja SAD nego faktičkog, jer formalno uključivanje bi onda stvorilo prostor i Rusiji da traži promene&quot;, ističe. Promene je i pre tri dana tražio ambasador Rusije na sednici Saveta bezbednosti &ndash; da predstavnik Prištine ukloni iza sebe zastavu nepriznate države.