Ružić: Državna matura obezbediće pravednost i jednakost

Državna matura treba da obezbedi pravednost i jednakost svih učenika koji završavaju srednju školu ili nastavljaju svoje školovanje, izjavio je Branko Ružić.On je naveo da će postojeća neujednačenost maturskih ispita, koja se od škole do škole razlikuje u sadržaju, procedurama sprovođenja i kriterijumima ocenjivanja, biti prevaziđena standardizovanim testovima za celu generaciju učenika.''Uvođenje državne mature obezbedilo bi efikasnost sistema, transparentnost procesa polaganja, a pre svega pravednost i jednaka prava učenika koji imaju nameru da nastave školovanje na fakuletima i visokim školama'', rekao je ministar prosvete Ružić na okruglom stolu o Nacrtu Strategije vaspitanja i obrazovanja do 2030. godine. Nacrtom Strategije predviđeno je uspostavljanje državne onlajn osnovne škole i gimnazije, a Ružić kaže da će se državne online škole obezbediti kvalitet nastavnog procesa u onlajn okruženju u situacijama kada je obustavljen neposredan rad sa učenicima, kakva je situacija sa aktuelnom pandemijom. Ministar je kazao da Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine predstavlja pokazatelj odnosa države prema značaju obrazovnog sistema za razvoj društva, ali i kontinuitet započetih reformi. Kako je rekao, cilj je da što više dece bude obuhvaćeno predškolskim, osnovnim, obrazovanjem, kao i srednjoškolskim i visokoškolskim, kao i da potrebe privrede i obrazovnog sistema koincidiraju i da se kroz dualno obrazovanje buduće generacije pripreme za sticanje znanja, veština i kompetencija. ''Takođe, pored obuhvata populacije, orijentisani smo ka tome da što više manjina, pre svega romska nacionalna manjina, dođe do onog stepena obrazovanja koji bi zadovoljio mnogo veći procenat srednjoškolskog obrazovanja'', naveo je Ružić. Naglasio je da razvoj jezičkih kompetencija dece, učenika i odraslih treba da bude prioritet koji se neguje kroz nastavu svih predmeta i na svim nivoima obrazovanja. ''Biće intenzivirana podrška obrazovno-vaspitnim ustanovama u radu na promovisanju standardizovanog srpskog jezika, kao i rad na razvoju akreditacije i ostvarivanju programa stručnog usavršavanja za nastavnike koji predaju srpski jezik u inostranstvu'', naveo je ministar. Nacrtom Stategije predviđeno je i formiranje resurs cenatara koji će, kaže Ružić, obezbediti stručnu podršku zaposlenima u obrazovanju koji rade sa decom ometenom u razvoju i povećati dostupnost stručne podrške deci, učenicima i porodicama. ''Od posebnog značaja će biti rad tih centara na primeni asistivnih tehnologija, objediniće različite usluge koje će unaprediti proces inkluzivnog obrazovanja'', rekao je Ružić na okruglom stolu na kojem su učestvovali i predstavnici prosvetnih radnika. Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika ukazala je da je Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine predviđala da izdvajanja za obrazovanje za 2020. budu 5,6 odsto BDP uz konstataciju da su u ovoj godinu ulaganja 3,7 odsto BDP. Jankovićeva je upitala kada se mogu očekivati veća izdvajanja za prosvetu, uvođenje platnih razreda i kada će strateški cilj biti smanjene broja učenika u odeljenjima i jednosmenski rad. Ministar Ružić je odgovorio da je u poslednjih sedam-osam godina u prosveti infrastrukturno urađeno više nego u poslednjih 30 godina ističući da su, i pored fiskalne konsolidacije, u pojedinim sektorima povećane plate, a da se to odnosilo i na prosvetne radnike. Govoreći o platnim razredima, Ružić je kazao da je to poželjan reformski potez kojim će se, kaže, vrednovati kompetencije i složenost rada u određenim segmentima. ''Nisam siguran koliko je potrebno da sistem dovede do nivelisanja svih primanja, ali analize govore da će trebati dve-tri godine'', rekao je Ružić. Kada je reč o jednosmenskom radu, za takav sistem su, istakao je, potrebna finansijska sredstva i restrukturiranje sistema obrazovno-vaspitnog rada. Ivan Stanković iz Udruženja studenata sa hendikepom primetio je da u Strategiji nema naznaka o većoj participaciji osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju koje, kako kaže, prema procenama, čine između 17 i 20 odsto populacije. Stanković je kazao da tokom epidemije deci sa hendikepom nije bila prilagođena nastava na daljinu i izrazio nadu da će novom stretegijom to biti rešeno. Državna sekretarka Ana Marija Vilček odgovorila je da je Ministarstvo od početka prelaska nastave na daljinu bilo u kontaktu sa svim školama kako bi podržali nastavnike koji rade sa decom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. ''Znamo da im je bitno da budu u direktnom kontaktu sa učiteljima, da je za njih mnogo teže realizovati nastavu na daljinu i zato smo pokušavali da nađemo razne načine podrške'', rekla je Ana Marija Vilček. Dodala je da je donet pravilnik o pedagoškim i andragoškim asistentima koji bi dali podršku učenicima sa invaliditetom i mentalnim poremećajima. Ukazala je da nova strategija predviđa formiranje resursnih centara i naglasila da to ne znači ukidanje specijalnih škola za decu sa smetnjama u razvoju. ''Te škole će i dalje funkcionisati, ali želimo da se nađe modalitet da se škole transformišu u resurs centre i pruži jača podrška deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovim porodicama i nastavnicima. Sada radimo na pronalaženju načina da to sprovedemo'', navela je Ana Marija Vilček.