Nije pritisak, ali - "hitna stvar"

SAD neće pritiskati, već ohrabruju Beograd i Prištinu da postignu sporazum o normalizaciji, kaže specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Metju Palmer.Dodao je da smatra da je puna normalizacija odnosa dve strane "hitna stvar".Palmer je u intervjuu za N1 na pitanje da li administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ima neki rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine ili će pregovori moći da traju koliko to bude bilo potrebno, Palmer je rekao da ne veruje da postoji rok, ali i da &quot;smatra da je stvar hitna&quot;. &quot;Mi bismo voleli da se strane obavežu da će krenuti ka rešavanju ovog pitanja, punoj normalizaciji, što je pre moguće. Vreme nije na našoj strani. Što duže budemo čekali to će biti teže i svi izazovi će biti komlikovaniji&quot;, rekao je Palmer. On je precizirao da SAD neće nametati rešenja Beogradu i Prištini i da će sporazum o normalizaciji odnosa morati da bude prihvatljiv rukovodstvu i građanima Srbije i Kosova. Palmer je rekao da SAD podržavaju proces koji vodi Evropska unija i njen izaslanik Miroslav Lajčak, kao i da se nada da će dve strane brzo nastaviti da pregovaraju. Istakao je važnost sprovođenja Briselskog sporazuma, uključujući osnivanje Zajednice srpskih opština, što je &bdquo;potrebno uraditi kroz dijalog&quot;. &bdquo;Mi to jasno kažemo našim partnerima u Beogradu i Prištini&hellip; Postoji obaveza sa obe strane da se implementira Zajednica srpskih opština i to mora da se desi&quot;, kazao je Palmer. Izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan prokomentarisao je i izjavu lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija da dijalog nije među njegovim prioritetima. &bdquo;Čuo sam prioritete koje je gospodin Kurti istakao - transparentnost, dobro upravljanje, borba protiv korupcije, sređivanje situacije na Kosovu&hellip;to su i naši prioriteti, mi želimo da se sve to desi na Kosovu&quot;, kazao je Palmer, dodajući da će Kosovo morati da se bavi i spoljnom politikom i da sarađuje sa susedima. &bdquo;Kosovo može na konstruktivan način da učestvuje u ovom dijalogu baveći se domaćim reformama. Ne vidim nikakvu kontradikciju između tih prioriteta&quot;, rekao je Palmer. Ocenio je da se u dijalogu &bdquo;ne kreće od nule&quot;, &quot;da su mnogi aspekti sporazuma iz Brisela sprovedeni&quot; i &quot;da su promenili život ljudi na bolje&quot;, a kao primere je naveo pravosuđe, slobodu kretanja, energetiku i potragu za nestalim osobama. Upitan da li SAD i dalje očekuju da Srbija preseli ambasadu u Izraelu u Jerusalim, što je dogovoreno Vašingtonskim sporazumom iz septembra prošle godine, Palmer je podsetio na izjavu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da &bdquo;pozdravlja sve što je urađeno između Srbije i Kosova u poslednje četiri godine&quot;. &bdquo;To je na kraju krajeva odluka Srbije, gde će se ambasada nalaziti. Naša je u Jerusalimu i tamo će ostati&quot;, kazao je. Na pitanje o mogućoj reviziji Vašingtonskog sporazuma i delovima koji se odnose na 5G mrežu i diverzifikaciju izvora snabdevanja energijom, Palmer je odgovorio da će se &bdquo;još razgovarati o svim tim pitanjima&quot;. Govoreći o izveštaju Evropskog parlamenta, u kom se traži da Srbija reši afere Jovanjica, Krušik i Telekom, Palmer je rekao da takve slučajeve treba rešiti &bdquo;u skladu sa evropskim vrednostima i osnovima evropskog prava&quot;. Za vladavinu prava zalažu se i EU i SAD, a to je oblast gde je zabeležen napredak, ali je puno posla ostalo da se uradi, kazao je. Prema njegvim rečima, &bdquo;članstvo Srbije u EU zahtevaće mnogo više od normalizacije odnosa sa Kosovom&quot;. &quot;Standardi za ulazak u EU - to je 80 hiljada stranica. Pravila su složena i zahtevna ali to je uslov za članstvo u tom ekskluzivnom klubu&quot;, rekao je Palmer. Dodao je da će to će zahtevati reforme i napredak u oblastima kao što su sloboda medija, demokratske reforme, izborne reforme, transparentnost, dobra uprava. &bdquo;Mnogo zemalja je prošlo tim putem pre pristupanja EU. Trebalo bi da dođe do promena u Srbiji, te promene treba da budu dosledne obavezama koje je Srbija svojom voljom preuzela u postupku evropskih integracija&quot;, rekao je on. Izrazio je &bdquo;duboko razočaranje&quot; time što je većina opozicionih stranaka odabrala da ne učestvuje na poslednjim izborima. &bdquo;Verujemo da bojkot nikad nije pravo rešenje za demokratske reforme, to političke stranke izbacuje iz igre&quot;, rekao je američki izaslanik za Zapadni Balkan.