"Pompeo je hvalio Tačijeve napore, a ne samo kritikovao"

Odbrana nekadašnjeg glavnog komandanta OVK i predsednika tzv. Kosova Hašima Tačija ponovila je danas zahtev Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu.Zahtev se odnosi na omogućeno privremeno puštanje na slobodu, uz eventualni kućni pritvor na Kosovu ili izvan njega, bez dodatnih mera ili s njima.U detaljnom odgovoru Specijalizovanom tužilaštvu Kosova, koje se usprotivilo inicijalnom zahtevu iz decembra 2020. za Tačijevo puštanje na slobodu, njegov branilac Dejvid Huper odgovorio je na niz primedbi tužilaštva, ocenjujući ih kao obmanjujuće, netačne i neosnovane. Odluku o privremenom puštanju na slobodu treba da donese sudija za prethodni postupak Nikola Giju, koji je prošle sedmice odbio isti zahtev branioca Kadrija Veseljija, koji je optužen zajedno sa Tačijem. Tužilaštvo je u podnesku od 21. decembra detaljno obrazložilo kako je Tači pokušavao da podriva rad Specijalizovanih veća i tužilaštva na različite ukazujući na rizike od ukidanja pritvora. Kao potvrdu toga pored ostalog je navelo i Tačijevo obraćanje nejavnim pismom američkom državnom sekretaru Majku Pompeu, kojim je 2019. godine tražio od njega da predloži ključne reforme Specijalizovanih veća, ali je Pompeo, kako je podsetilo tužilaštvo, odbio da se meša na bilo koji način jer bi to &quot;štetilo kredibilitetu Kosova u svetu&quot;. Tačijev advokat pak upozorava sudiju na, kako tvrdi, &quot;neobičan i pogrešan citat dela tog pisma&quot;, dalje navodeći da se tužilaštvo pogrešno oslonilo na medijsko tumačenje pisama koje su razmenili gospodin Tači i američki državni sekretar. Iz navoda tužilaštva proizlazi da je Pompeo samo kritikovao Tačijevu poziciju, što je, kako tvrdi Tačijev advokat, istrgnuto iz konteksta u pismu od 20. marta 2020. godine. &quot;U pismu gospodin Pompeo hvali gospodina Tačija za njegov 'lični angažman u mukotrpnim pregovorima i usvajanju strukture i poslovnika suda za vreme njegove Vlade 2015. godine&ldquo;, naveo je Tačijev branilac i podsetio da tužilac nije sudu dostavio to pismo. Usledio je, kako podseća, sastanak u februaru između Pompea i Tačija na kojem je, tvrdi, &quot;bilo jasno da je američka vlada Tačija smatrala važnim partnerom za njnu politiku podrške tom sudu i miru u okruženju. Zbog toga, sudija ima sve razloge da bude skeptičan prema stavovima tužilaštva jer se , kako tvrdi Huper, dokazi na koje se ono oslanja izvučeni iz konteksta i nepravilno objašnjeni ili predstavljeni. Tačijev advokat smatra da je njegov klijent lišen osnovnih osnovnih ljudskih prava - da ostane na slobodi dok se ne dokaže njegova krivica. &quot;U ovoj fazi - kada važi pretpostavka nevinosti i tužilaštvo tek treba da ispuni svoj teret dokazivanja van svake sumnje, a odluka u korist pritvora mora stvarno biti nužna&quot;, naveo je pored ostalog Huper što u ovom slučaju smatra da nije opravdano. On smatra da zbog nedostatka konkretnih dokaza protiv Tačija, tužilaštvo tvrdi da postoji opasnost od njegovog bekstva, rizik da će pretiti svedocima ili počiniti druga krivična dela. Takođe navodi da &quot;težina optužbi i težina potencijalnih kazni (doživotni zatvor)&ldquo;, što je isticalo tužilaštvo kao razlog za bekstvo, nisu faktori koji sami po sebi mogu opravdati pritvor. Advokat je kritikovao i poređenje potencijalnih resursa za bekstvo na koje je ukazalo tužilaštvo, pa ističe da je &quot;za razliku od predsednika Habrea, Karadžića i Tejlora, koji su pobegli nakon saznanja za potvrđene optužnice protiv njih, Tači odmah podneo ostavku na mesto predsednika Kosova, kontaktirao svoje advokate i predao se sudu u Hagu&quot;. Kao neistinitu i rizičnu tvrdnju Tačijev advokat smatra navode tužilaštva da &quot;Tači nije imao drugi izbor osim da se preda&quot;, te navodi da je Tači mogao da se pozove na predsednički imunitet i izbegne hapšenje. Advokat Huper je u dopisu podsetio i na posete Tačija srpskim grobljima i mestima srpskih žrtava gde je davao izjave, tvrdeći da pomenuti &quot;odlomci iz raznih govora tokom vremena pokazuju iskrenost njegove posvećenosti pomirenju&quot;. &quot;Ako bude pušten, Tači ne bi predstavljao opasnost za bilo koga, naprotiv, mogao bi biti od pomoći za unapređenje dijaloga i mir u svojoj zemlji&quot;, naglasio je njegov branilac. Potvrdio je da Tači, uprkos teškim optužbama koje mu se stavljaju na teret, još ima poverenje istaknutih javnih ličnosti i na nacionalnom i međunarodnom nivou. Posebno je naglasio da su se (...- redigovani deo) saglasili da izdaju zajedničku izjavu u prilog njegovom zahtevu za privremeno puštanje, navodeći da je &bdquo;čovek visokog karaktera i pouzdan, ponosan na svoja dostignuća da donese mir, prosperitet i pravdu za Kosovo i region&quot;. Advokat dodaje da su &quot;redigovane ličnosti&quot; izrazile uverenje da će Tači primeniti i ispuniti sve privremene uslove puštanja koji mu mogu biti izrečeni od strane suda. U inicijalnom zahtevu za puštanje Tačija na privremenu slobodu njegov advokat je naveo da se Tači obavezuje da će se pridržavati bilo kojih takvih mera pojedinacno ili u kombinaciji, uključujući stavljanje u kućni pritvor, predaju međunarodnih putnih dokumenata i zabranu pristupa određenim mestima ili kontakata sa odredenim osobama. Tači je uhapšen 5. novembra, nakon što je podneo ostavku i predao se haškom sudu. Optužen je za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti zajedno sa nekadašnjim članovima glavnog štaba OVK Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem. Terete se za zločine na 40 mesta gde su ljudi neosnovano lišavani slobode, mučeni i ubijani, a za koje im preti kazna doživotnog zatvora. U optužnici protiv Tačija i ostalih se navodi da su krivicna dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji. Prema navodima optužnice, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada na osobe za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.