EU kritikuje Hrvatsku

Deo poslanika u Evropskom parlamentu danas je oštro kritikovao postupanje hrvatskih vlasti prema migrantima na granici s BiH nazivajući ga "sramotnim".U središtu rasprave o humanitarnoj situaciji izbeglica i migranata na spoljnim granicama EU danas se u Briselu, pored položaja migranata u kampovima u Grčkoj, našlo i pitanje migranata u BiH koji pokušavaju preko Hrvatske da uđu u Evropsku uniju.Procenjuje se da se u BiH nalazi između sedam i devet hiljada migranata. Oko dve trećine boravi u prihvatnim centrima u Unsko-sanskoj županiji i u okolini Sarajeva, dok ostali pokušavaju da prezime spavajući u napuštenim objektima, ali i u šumama u blizini granice s Hrvatskom. Evropski poslanici, kako prenosi Hina, pretežno levih i stranaka centra, tvrdili su da hrvatska policija prema migrantima postupa kršeći njihova prava i ocenili da je vraćanje migranata u BiH uz upotrebu sile (takozvani &bdquo;pushbackovi&ldquo;), &quot;sramotno&quot;. Oni su zatražili da EU mora da sprovede istragu i zaustavi takvo postupanje hrvatske granične policije. Portugalka Isabel Santos je u ime kluba socijaldemokrata (S&amp;D) rekla da odgovornost za nehuman položaj migranata, uz lokalne vlasti, deli i EU zbog &quot;sramotnih postupaka graničnih policija država članica&quot;. Sofija Veld je u ime kluba liberala u parlamentu (Renew Europe) prozvala Komisiju i Veće da ne čine dovoljno kako bi rešili položaj migranata i sprečili nasilje nad njima na spoljnim granicama Unije i zatražila punu istragu tih praksi i Fronteksa, EU Agencije za evropsku graničnu i obalsku stražu. Malin Bjork je u ime &quot;Levice&quot; rekla da druge članice &quot;treba Hrvatskoj jasno da stave do znanja da neće ući u Šengen dok ne prestanu brutalnosti&quot;. Te brutalnosti nisu &quot;navodne&quot;, tvrdi ona, pozivajući se na 1.500 stranica svedočanstava o njima i zaključila da postoji &quot;sramotno nasilje na granicama EU, politika `pushbackova` i izostanak solidarnosti&quot;. HDZ-ov poslanik u EU Karlo Resler je u odgovoru na prozivanje hrvatskih vlasti za nezakonito postupanje prema migrantima izjavio da je reč o &quot;neutemeljenim i političkim motivisanim napadima na Hrvatsku, Grčku, Fronteks, ali u suštini na evropsku politiku zaštite granice&quot;. &ldquo;Pravi uzroci ove humanitarne situacije su u propusnim granicama i manjku graničnog i institucionalnog kapaciteta Bosne i Hercegovine, ali i u ne uvek dovoljnom evropskom angažmanu u našem neposrednom susedstvu&rdquo;, nastavio je Resler. Tonino Picula iz SDP je u raspravi ocenio da je situacija na granici BiH i Hrvatske &quot;sve gora i dodatno podvlači nefunkcionalnost institucija Bosne i Hercegovine i dotrajali dejtonski sistem&quot;. &quot;Finansijska podrška EU je potrebna, ali novčana pomoć neće rešiti u osnovi politički problem&quot;, upozorio Picula. Predstavnica portugalskog predsedništva Veća EU, portugalska ministarka za evropske poslove Ana Paula Zacarijas, u obraćanju poslancima EP ocenila je da stanje na spoljnim granicama &quot;zabrinjava&quot; i da je za trajno rešenje potrebna reforma sistema azila u EU.