Šta stoji iza presude Vučiću?

Advokat Luka Jovanović, direktor programa i komunikacija Foruma za bezbednost i demokratiju smatra da presuda u slučaju Vučić-Obradović nosi brojne posledice.Komentarišući presudu ističe da razloga za slavlje nema, kao i da se čini da sudija pokušava da opravda svoje uverenje kako Boško Obradović nije fašista nego da je tuženi taj koji je povredio čast i ugled tužioca.Kako u svom tekstu navodi, nakon čitanja presude kojom se predsednik Aleksandar Vučić obavezuje da Bošku Obradoviću uplati 200.000 dinara zbog povrede ugleda i časti, nije siguran kako deli utisak informativne službe Dveri koja je objavila integralni tekst presude. Kao i da se ne slaže sa utiskom da &quot;ni predsednik Vučić nije iznad zakona, eto trijumfa pravne države na delu&quot;. Prema njegovim rečima, presuda bi mogla da ima posledice po slobodu misli i izražavanja. &quot;Novinari koji danas slave donošenje presude u korist g. Obradovića nisu do kraja upoznali ni sa njenom sadržinom, a još manje sa potencijalnim posledicama koje bi ona mogla da ima upravo po obavljanje njihovog poziva, pa čak i na ustavom garantovanu slobodu mišljenja i izražavanja&quot;, navodi Jovanović i dodaje: &quot;Štaviše, iz Obrazloženja se čini da sudija više pokušava da opravda svoje uverenje kako g. Obradović nije fašista nego da je tuženi taj koji je povredio čast i ugled tužioca. Još je zanimljivije da je sudija kao ključni dokaz da tužilac nije fašista, osim toga što je deda tužioca poginuo na Sremskom frontu, istakao da stranka tužioca nije zabranjena kao fašistička. To međutim, za odlučivanje u ovom predmetu, nije relevantno (dok istovremeno demonstrira neka kudikamo problematičnija shvatanja sudije)&quot;. Ono što naglašava na početku jeste da je presuda prvostepena. &quot;Što će reći da se o njoj, eventualno, još ima izjasniti i Apelacioni sud u Beogradu, pre nego što postane pravnosnažna. To je makar jednostavno&quot;, kaže. Prema rečma advokata Jovanovića ovom presudom je utvrđena građanskopravna odgovornost tuženog za nematerijalnu štetu nastalu usled povrede časti i ugleda tužioca kao i tužiočeve pretrpljene duševne boli, ali da valja znati da to nije isto što i uvreda, budući da se odgovornost za nju ne može utvrđivati u građanskopravnom već isključivo u krivičnom postupku. &quot;U postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu utvrđivalo se, dakle, isključivo da li su upravo radnje tuženog direktno uticale na nastanak štete po tužioca&quot;, naglašava. U tom smislu, ukoliko bi se o istoj ovoj stvari vodio krivični postupak postupajući sud ne bi bio vezan odlukom građanskopravnog suda o krivici. On se pita - ako uzmemo da je uopšte nekog nazvati fašistom toliko pogubno, posebno ako se tužilac, kako stoji u presudi, &ldquo;bavi politikom u vidu profesije, zbog čega je ugled i mišljenje koje društvo ima o njemu od presudne važnosti za njegov uspeh na profesionalnom planu&rdquo;, zašto onda tužilac nije reagovao još tada? &quot;Ovo dovodi u pitanje i samo postojanje duševne boli, posebno ako se uzme u obzir da je tužilac podneo tužbu za naknadu štete tek posle više od 6 meseci nakon izlaganja tuženog. To bi u bilo kom drugom slučaju ozbiljno dovelo u pitanje postojanje duševne boli, a kamo li njen dosuđeni materijalni iznos&quot;, pojašnjava svoj stav. On na kraju zaključuje da ne može sa sigurnošću da tvrdi kakva će biti pravna sudbina ove presude Vučiću, ali mu sve oko presude stvara ozbiljnu sumnju u njenu dugovečnost.